Saturday, 23 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd – važnost izbora položaja, način obrade

Vinograd – važnost izbora položaja, način obrade

Vinograd – važnost izbora položaja – SADA JE PRAVO VREME ZA ODLUKE. Prilikom podizanja novog zasada vinove loze kao i pri podizanju svakog višegodišnjeg zasada treba mnogo više voditi ra?una o raznim ?iniocima, obzirom da se radi o kulturama koje ?e se na odabranoj lokaciji i zemljištu dugo godina nalaziti i plodonositi.Utoliko je ve?a odgovornost vinogra- dara pri planiranju budu?eg zasada i proizvodnje kako ne bi bili dovedeni u situaciju da ve? u startu naprave greške koje ?e ih pratiti ?itavog veka ekploatacije zasada.

Izbor položaja

Zasade vinove loze treba podizati na takvim položajima koji omogu?avaju uspešno gajenje vinove loze. U Srbiji se zna da su teritorije vinogradarskih rejona pogodne za vinovu lozu, me?utim rejoni su široki geografski pojam da bi se mogli u konkretnim slu?ajevima izbora položaja, sorte i podloge osloniti isklju?ivo na njihove ekološke i druge karakteristike. Treba uzeti  u obzir i karakteristike same lokacije ili potesa na kome se zasad podiže, pri tom mislim na nadmorsku visinu, ekspoziciju, reljefne karakteristike i sl.

Vinograd je najbolje podizati na brežuljkastim terenima sa južnom, jugozapadnom ili jugoisto?nom ekspozicijom koje obezbe?uju dobru osun?anost vinove loze, a vezano za to i ve?i sadržaj še?era i aromati?nih materija u širi, ve?i sadržaj alkohola, bolja obojenost grož?a i vina. Redosled pogodnosti ostalih ekspozicija je slede?i:  zapadna, isto?na i najmanje povoljne  severozapadana, seve – roisto?na  i na kraju severna. Na severnim ekspozicijama gajiti otpornije sorte prema niskim temperaturama i sorte sa kra?im periodom vegetacije. Na brežuljkastiim terenima javlja se i još jedan bitan faktor – nagib ili inklinacija terena.

Na položajima gde je nagib ve?i od 10? obavezno je terasiranje terena (što je dosta skupa mera). Što je nagib ve?i terase su uže i ve?i ih je broj i obrnuto. U zavisnosti od širine terase na platou terase može se na?i 1 – 4 redova vinove loze. Plato terase treba da ima kontra pad 1-2% i blagi pad po dužini od 0,5% ?ime se omogu?uje oticanje vode i spre?ava erozija zemljišta. Kosi delovi terasa se zatravljuju. Najpovoljniji pravac redova je sever – jug  jer je pri tom pravcu ravnomerno osun?avanje redova u vinogradu.

Optimalna nadmorska visina se kre?e oko 100-300 metara, ali se može uspešno gajiti u našoj zemlji i na nižim, ali i na nešto višim nadm.visinama. Tako se u severnim delovima naše zemlje vinogradi nalaze na nešto manjim nadm.visinama 80-150 m, dok se u južnim delovima nadmorske visine pove?avaju do 500 m pa i više. Sa porastom nadmorske visine menjaju se i temperaturni uslovi. Tako se na svakih 100m nadm. visine srednja godišnja temperature smanjuje za 0,5-1 °C, a vegetacioni period za 7-10 dana (to treba imati u vidu pri izboru sorti). Ove promene uti?u i na grož?e – smanjuje se sadržaj še?era. Nakon izbora položaja pristupa se privo?enja zemljišta vinogradarskoj kulturi. Ovaj posao uveliko zavisi od toga kako je zemljište bilo koriš?eno ranije.

Vinograd – važnost izbora položaja, na?in obrade

Najpre treba izvršiti regulacione radove: kr?enje, ravnanje, odvodnjavanje itd. Nije poželjno zasnivanje zasada na zemljištu gde su prethodno bile neke višegodišnje drvenaste biljke, kao na pr. stari vinograd, vo?njak, šuma, razno šiblje i sl. Nakon njihovog kr?enja takve parcele treba „odmoriti“ 2-5 godina, odnosno ne treba odmah saditi lozu, ve? nekoliko godina primeniti tzv. „aktivni odmor“ što podrazumeva intenzivnu obradu uz gajenje ratarskih kultura (najbolje je gajiti neke leguminoze ?ime bi se zemljište obogatilo azotom). Nakon kr?enja ostaju manje ili ve?e neravnine i rupe, dakle sledi ravnanje terena.

Vinova loza ne podnosi zemljišta koja imaju visok nivo podzemne vode i gde dolazi do zabarivanja, a ako pak želimo da iskoristimo takve terene potrebno je obavezno odvodnjavanje (izgradnja odvodnih kanala).

Nakon regulacionih radova pristupa se popravci fizi?kih i hemijskih osobina zemljišta. To zna?i: rigolovanje, humifikacija (pove?anje sadržaja humusa), fosfatizacija (pove?anje sadržaja fosfora), kalizacija (pove?anje sadržaja kalijuma), kalcifikacija (regulisanje pH vrednosti zemljišta).

Radi popravke plodnosti zemljišta potrebno je uraditi analizu zemljišta jer samo tako možete znati kakvo je zemljište i koliko kog ?ubriva vam treba. Obzirom da je analiza zemljišta besplatna za registrovana poljoprivredna gazdinstva i može se uraditi u Poljoprivrednim savetodavnim i stru?nim službama to ovu pogodnost treba iskoristiti.

Vinograd – važnost izbora položaja, na?in obradeinogradHumifikacija predstavlja meru pove?anja organske materije u zemljištu koja ?e se pretvoriti u humus. Za normalno razvi?e i plodonošenje vinove loze u zemljištu treba da je 3% humusa. U praksi je naj?eš?e taj procenat manji pa je stoga potrebno unošenje organskog ?ubriva. Najuspešnije je koristiti stajsko ?ubrivo, zatim kompost, glistenjak, zelenišno ?ubrivo ili neko drugo organsko ?ubrivo. Stajnjak (ili neko drugo org. ?ubrivo) rastura se po celoj površini, a potom zaorava rigolovanjem. Zavisno od analize zemljišta obi?no se koli?ine kre?u od 20-60t/ha. To  zna?i da su potrebne velike koli?ine stajnjaka, a ovo ?ubrivo je sve teže na?i u dovoljnim koli?inama za ?ubrenje ve?ih površina. Stajnjak se može dodavati i pri samoj sadnji u jami?e (oko 5kg) ?ime se postiže ušteda u koli?ini utrošenog ?ubriva. Vrlo je bitno da se unosi dobro zgoreo stajnjak i da se po rasturanju stajnjaka na parcelu ne ostavlja da stoji dugo, ve? ga treba što pre zaorati, kako bi stajnjak sa?uvao svoja svojstva. U današnjoj praksi ?esto vinogradari izostavljaju ovo ?ubrivo, primenjuju?i samo mineralna ?ubriva. To je pogrešno jer korist od stajnjaka je višestruka, tj. sem unošenja hranjivih elemenata stajnjakom se poboljšava struktura zemljišta, vodno-vazdušne osobine, mikrobiološka aktivnost zemljišta. Ona su izvor razne mikroflore zna?ajne za popravku biloških osobina zemljišta.

Fosfatizacija – u našim zemljištima fosfor je elemenat koji ?esto nedostaje. Optimalan sadržaj fosfora u zemljištu je 15-20 mg P2O5/100g vazdušno suve zemlje. Zemljišta u Srbiji (pogotovo „uža Srbija“) naj?eš?e imaju manje od toga.  Za pove?anje sadržaja fosfora za 1mg potrebno 30 kg ?istog fosfora u obliku P2O5  po jednom hektaru. Fosforna ?ubriva treba uneti u dublje slojeve zemljišta tj. nakon rasturanja po površini zaorati ih, jer je fosfor slabo mobilan element u zemljištu pa ako ga unesemo po površini ne?e biti dostupan za koren loznih kalemova koji se nalazi dublje u zemljištu.

Kalizacija – vinova loza je „kalijumova biljka“ što zna?i da ima znatne potrebe za ovim elementom. Za razliku od fosfora, u našim zemljištima znatno je re?i nedostatak kalijuma. Optimalan sadržaj kalijuma u zemljištu je 25-40 mg K2O/100g vazdušno suve zemlje. Primena kalijumovih ?ubriva je ista kao i kod fosfornih (treba ih zaorati). Da bi se pove?ao sadržaj kalijuma za 1mg potrebno je 15-20mg ?istog kalijuma u obliku K2O po jednom hektaru.

Kalcifikacija predstavlja regulisanje pH vrednosti zemljišta. Za gajenje vinove loze odgovaraju zemljišta sa pH vrednoš?u od 6,0-6,5. U užoj Srbiji velika je zastupljenost zemljišta sa niskom pH vrednoš?u tj. kiselih zemljišta, dok je u Vojvodini sasvim druga?ija situacija. Ako je pH vrednost zemljišta manja od 5,0 obavezna je mera kalcifikacije odnosno unošenja kre?a radi podizanja nivoa pH vrednosti. I ovde treba spomenuti da je za takva zemljišta registrovanim polj.gazdinstvima omogu?eno da izvrše besplatnu kalcifikaciju koja se tako?e obavlja preko Poljoprivrednih savetodavnih i stru?nih službi i Ministarstva poljoprivrede. Za kalcifikaciju se mogu koristiti razli?iti materijali koji sadrže veliki % CaCO3, kao što su kre?njak (70-90% CaCO3), Živi – pe?eni kre? (90-95% CaCO3), saturacioni mulj (dobija se kao sporedni proizvod pri proizvodnji še?era 42-45% vode, 20-25% CaCO3 i oko 15% organske materije). U poslednje vreme ?esto se za kalcifikaciju koristi „Njival“.

Vinograd – Unošenje fosfora i kalijuma se vrši u jesen mineralnim ?ubrivima koja mogu biti isklju?ivo fosforna, isklju?ivo kalijumova ili razli?ite kombinacije azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) u vidu kompleksnih ?ubriva, prema preporuci stru?njaka a na osnovu izvršene analize zemljišta – superfosfat 16-18% P2O5, kalijum-hlorid 40% K2O , kalijum-sulfat 52% K2O, razli?ite formulacije NPK, NP, PK). Mineralno azotno ?ubrivo se ne unosi u zemljište pre sa?enja loze jer je azot lako rastvorljiv i pokretljiv pa bi moglo do?i do njegovog ispiranja i gubitka. Oboga?ivanje zemljišta azotom postiže se humifikacijom.

rigolovanje zemljištaRigolovanje predstavlja duboku obradu zemljišta 60cm i više, zavisno od tipa zemljišta i klimatskih uslova (u suvljim krajevima i na suvljem zemljištu dublje nego u vlažnijim uslovima i plodnijim zemljištima). Pri tom se vrši i prevrtanje zemljišta pri ?emu donji manje plodni sloj zemljišta prelazi na površinu a gornji plodniji sloj zemljišta dospeva u dublje slojeve gde ?e se razvijati koren vinove loze. Ujedno se razbija donji nepropusljivi sloj zemljišta. Za rigolovanje se koriste jaki traktori koji vuku veoma veliki plug rigoler. Može se rigolovati cela površina (bolje ali skuplje) ili samo pojasevi širine 1-2m gde ?e se saditi loza. Tako?e umesto rigolovanja može se raditi i podrivanje zemljišta sa podriva?ima sa aktivnim radnim telom (vibracioni podriva?i) i pasivnim radnim telom (obi?ni podriva?i), ?ime se zemljište ne prevr?e, ve? se samo rastresa i eventualno razbija donji nepropusni horizont. Rigolovanje treba izvršiti bar nekoliko meseca pre sadnje. Za jesenju sadnju jun-jul mesec, a za prole?nu sadnju avgust-novembar k?k? bi s? z?ml?išt? d? sadnje d?v?l?n? usitnil? i sl?gl?. Poželjno je da se pred rigolovanje aplicira fosforno i kalijumovo ?ubrivo, ?ime ?e se ova dva elementa uneti dublje u zemljište. U p?ri?du p?sl? ?b?vl??n?g rig?l?v?nj? ili podrivanja, d?l?zi d? sitnj?nj? i sl?g?nj? z?ml?išt?, p?d utic???m kiš?, sn?g? i zimskih mr?z?v?.

Pred samu sadnju loze vrši se neposredna priprema zemljišta pomo?u tanjira?a, drlja?a, rotofreza ?ime se vrši dodatno sitnjenje i ravnjanje zemljišta.

Vinograd – važnost izbora položaja, na?in obrade vinograda,

Humifikacija predstavlja meru pove?anja organske materije u zemljištu inograd – Pre nabavke kalemova moramo utvrditi razmak sadnje vinove loze pa prema tome odre?ujemo broj loznih kalemova. Rastojanje na kome se sadi vinova loza zavisi od više ?inilaca me?u kojima su najvažniji slede?i: uzgojni oblik ?okota, na?in obrade i održavanje zemljišta, reljef i ekspozicija terena. Da bismo obeležili mesta za sadnju potrebna je kopija kataskarskog plana parcele. A od pribora je potrebna pantljika, kol?i?i, žice i geodetske zna?ke. Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zašti?eni od mrazeva, napada plesni i šteto?ina, pa se ?uvaju u trapovima i skladištima.

Sadnja se može vršiti u jesen ili prole?e, ali u našim klimatskim uslovima naj?eš?a je prole?na sadnja. Za sadnju koristiti sertifikovane bezvirusne kalemove pouzdanog proizvo?a?a. Sadnju treba vršiti po umereno vlažnom zemljištu, a možemo razlikovati dve grupe:

Pri sadnji mogu se koristiti parafinisani ili neparafinisani kalemovi. Kod sadnje neparafinisanim kalemovima obavezno je pravljenje humke od zemljišta, a kod parafinisanih humka s

e ne pravi. I humka i parafin imaju slede?e zadatke: da uspore kretanje okaca, da do?e do kasnijeg kretanja okaca jer s

ve dok se koren ne primi lastari koji se formiraju iz okaca vioke rastu samo na ra?un rezervnih hranjivih materija, što može iscrpiti kalem.

Kalemovi se pre sadnje potapaju u ?istu vodu u trajanju od 24h da bi se osveži i pripremili za dalju obradu. Kalemove pre sadnje treba pregledati, prekontrolisati spojno mesto da li je dobro sraslo. Ako se pri tom primeti neka pukotina izme?u plemke i podloge takvo spojno mesto nije dobro sraslo i kalemove treba uništiti. Zatim, koren treba da ima dobro razvijene žile. Ako se sadi klasi?nim na?inom osnovne korenove prekratiti na 8-12cm, a ako se sadi hidroburom skra?uju se na 3-5cm. Sve ostale žilice, koje su izbile dužinom cele podloge, uklanjaju se u potpunosti. Lastari , koji su izbili iz vijoke, tako?e se prekrate i to: jedan od najja?ih lastara oreže se na 1-2 najniža, ja

sno vidljiva zimska okca, a ostali lastari (ako ih ima) uklone se. Na bujnim sortama i bolje razvijenim kalemovima ostavljaju se dva okca, a na slabijim jedno.

Pre sadnje poželjno je da se koren kalemova umo?i u žitku kašu spremljenu od gove?e balege, ilova?e i vode. Cilj ovoga je ?uvanje vlage u njima i bolje priljubljivanje ?estica zemlje za koren. Naro?ito je pogodno za prole?nu sadnju. Koren se može tretirati i fitohormonima koji podsti?u razvoj korena i pove?ava % prijema kalema.

Sadnja u jami?ima – jami?i su dubine 35-45cm i pre?nika 40cm. ??mi? s? ?tv?r? p?m??u ?š?v? p?r?d sv?k?g m?rk?r?, uv?k s? iste str?n? markera, v?d??i r??un? d? svi ??mi?i budu usm?r?ni u ist?m pr?vcu u ??dn?m r?du. Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U na?elu lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine zemljišta. Ukoliko postoji ve?i nagib zemljišta na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova na višim delovima ostaju ogoljena, i izložena mehani?kim povredama, a na nižim delovima parcele zbog zatrpavanja iz njih ?e se obrazovati plitki korenovi.

Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3-4cm iznad površine zemlje. Ovakav na?in sadnje se vrši ako nisu preduzete mere zaštite zemljišta od erozije. Z? d?zinf?kci?u ??mi?? k?rist? s? ins?kticidi koji s? p?sip??u p? dnu i zid?vim? ??mi??, k?? i p? p?vršini z?ml?išt? ?k? p?s???n?g k?l?m? i pr??niku ?d 20-30 cm. Time se pr?dupr??u?? p???v? i r?zv?? ži?nj?k?, gr?ic? i s?vic?. ?v? št?t??in? se hr?n? k?r?n?vim? i n?dz?mnim izd?ncim? bil??k? i m?gu d? ?št?t? i vin?vu l?zu. Tehnika sadnje je slede?a. Na dno se ubaci manji sloj trošne zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalno postave na zemlju na dno jami?a; preko korenova se stavi sloj trošne zemlje visine 15-20cm; rukom se sadnica pridržava u odgovaraju?em položaju i dubini te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje; zatim se jami? zalije sa 3-5 litara vode; kada zemljište upije vodu jami? se puni pripremljenom smešom zemlje i ?ubriva uz blago sabijanje gaženjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljišta ili ako se koriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi ve? se preko kalemova navu?e plasti?na cevka i blago potisne u zemlju radi zaštite kalemova.

Poljoprivredni proizvo?a?i prilikom podizanja vinograda sve ?eš?e koriste sadnju hidroburom (hidrosonda), napuštaju?i tako klasi?an na?in sadnje u jami?e. Sadnja vinove loze koriš?enjem hidrobura ili tzv. “vodene sadiljke“ je veoma pogodan za sadnju na ve?im površinama obzirom na dobru produktivnost rada (i do 7-8 puta u odnosu na klasi?an na?in). Ovaj na?in sadnje podrazumeva ograni?enu mogu?nost ?ubrenja zemljišta prilikom sadnje odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih ?ubriva koja ?e se istovremeno sa vodom dodati u otvor napravljen hidroburom. Stoga, naro?itu pažnju obratiti na utvr?ivanje i popravku plodnosti zemljišta pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadržaj humusa. Tako?e treba voditi ra?una o dobroj pripremljenosti zemljišta tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili podrivanja, naro?ito kod zemljišta nešto težeg mehani?kog sastava.

Veoma efikasna sadnja se može vršiti upotrebom mašine za sadnju kalemova ?iji se u?inak kre?e 3-4 ha na dan. Ovaj na?in odlikuje lasersko navo?enje i brza i percizna sadnja (gotovo idealni razmak kalemova izme?u redova i u redu). Nakon mašinske sadnje obavezno je zalivanje posa?enih kalemova sa 5-10 litara vode po sadnom mestu, kako bi se istisnuo vazduh i omogu?ilo bolje prijanjanje ?estica zemlje uz koren, a samim tim i bolji prijem kalemova.

Po z?vrš?tku s?dnj? izvršiti p?vršinsku ?br?du ?ime se r?str?s? z?ml?ište koje je tokom sadnje ugaženo. Z? to k?ristiti kultiv?t?re, t?njir??? ili r?t?ci?n? sitnilic?. Ako je zemljište dosta zbijeno n??pr? ?b?viti plitk? ?r?nj?, ? z?tim t?njir?nj?.

P?r?d sv?k?g ??k?t? tr?b? p?biti p? jedan k?l?c koji ?? služiti z? z?štitu ml?dih p?s???nih k?l?m?v? i k?? n?sl?n z? v?ziv?nj? l?st?r? t?kom prvih g?dina.

Na kraju, ali ništa manje bitan, je i izbor sortimenta u budu?em zasadu. Ako se radi o „vinogradarima hobistima“ koji podižu mali zasad za sopstvene potrebe odabir sorte predstavlje?e li?ni izbor i preferencija samog vinogradara (subjektivan izbor). Me?utim za profesionalno bavljenje vinogradarstvom potrebno je uzeti mnogo ?inioca u obzir kako bi odabrali sorte  koje ?e u konkretnim agroekološkim uslovima u potpunosti ispolji svoja biološka svojstva u pogledu prinosa i kvaliteta, a narovno pri tom doneti i ekonomsku dobit.

Dejan Stefanovi?, dipl.ing.polj.

PSSS Negotin