Tuesday, 22 August, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd mere nege vinove loze na zeleno.

Vinograd mere nege vinove loze na zeleno.

Vinograd mere nege – Odstranjivanje samo vegetativnog vrha sa lastara na čokotu u vegetaciji naziva se PINSIRANjE ili zakidanje lastara, a kada se sa vegetacionim vrhom odstrani još nekoliko nerazvijenih, pa i normalno razvijenih listova, tada je reč o ZALAMANjU lastara. Pinsiranje – zakidanje rodnih lastara

Po pravilu izvodi se samo na rodnim, dovoljno razvijenim lastarima, koji će se rezidbom na zrelo u narednoj godini odbaciti ili orezati kratko na kondire. Ako se pinsiranje izvodi pred cvetanje vinove loze, njegov pozitivan efekat se ispoljava u povećanom broju zametnutih bobica u grozdu. Znači da pinsiranje treba izvoditi na svim onim sortama koje su sklone rehuljanju grozda. Po pravilu su rehuljanju sklone sorte sa funkcionalno ženskim cvetom: Mdlen anževi, Ćauš, Crveni drenak, Bagrina, Blatina, Crna tamjanika i dr.

Rodne lastare sa manje od 8 normalno razvijenih listova ne treba zakidati. Preporučuje se da se prekraćivanje lastara vrši na najmanje 6-8 normalno razvijenih listova iznad najvišeg grozda na lastaru. Od momenta pinsiranja ili zalamanja zelenih lastara utvrđeno je da se njihov porast zaustavlja u trajanju od 10 -15 dana. U tom periodu hranjive materije ubrzano teku iz lišća ka grozdovima na rodnim lastarima.

Najveća količina hraniva se troši na rast lastara, a do fenofaze cvetanja lastar treba da poraste oko 60% od ukupne svoje dužine (dnevno 5-10 cm).

Vinograd mere nege vinove loze na zeleno.

b). Pinsiranje nerodnih lastara radi izazivanja lastara zaperaka i roda na njima

Mnoge sorte imaju osobinu da na lastarima zaperaka donose grozdove poznate pod nazivom Greš ili Jugarida. Ova biološka osobina sorte se koriste u godinama kada tokom zime dođe do izmrzavanja pravih okaca ili kada zeleni lastari izmrznu od poznih prolećnih mrazeva. Pinsiraju se nerodni lastari koji su izrasli iz spavajućih i crnih okaca, sa osnovnim ciljem da se izazove kretanje zaperkovih okaca koji će doneti odgovarajući rod i na taj način ublažiti posledice izmrzavanja.

Vreme izvođenja pinsiranja zavisi od sorte i klimatskih uslova, a kreće se od zadnje nedelje maja meseca, do prve polovine juna meseca. Grožđe sa lastara zaperaka bi trebalo brati 15-25 dana kasnije, u odnosu na normalnu berbu.

c). Zalamanje lastara

Redovno se izvodi na lastarima čokota koji se gaje uz kolac ili bez kolca, u uskorednim špalirima sa niskim ili srednje visokim stablom. Obično posle precvetavanja, kada lastari izrastu u visinu 120-130 cm, a to je obično iznad kolca ili najviše žice u špaliru. Svi se odjednom zalome, tj. prekrate makazama ili srpom u visini kolca, odnosno najviše žice u špaliru. Veoma nisko zalamanje lastara je štetno po čokot, na prinos i kvalitet grožđa na rodnim lastarima, jer preterano smanjenje lisne površine utiče na smanjenje vegetativnog potencijala, a samim tim i na rodni potencijal.

Rano zalamanje utiče na povećanje krupnoće zametnutih bobica u grozdu, pa je korisnije izvoditi kod stonih sorti , a nešto poznije kod vinskih sorti. Kasnijim zalamanjem lastara, za vreme šarka, kada već prestane bujan porast lastara ne postižu se krupniji grozdovi i bobice, već se povećava samo količina šećera u širi, pa je kasnije zalamanje pogodnije za vinske sorte.

Ranije zalamanje utiče na brojnije izbijanje lastara zaperaka i na njihov intezivniji porast, pa i plodonošenje.

Kasnije zalamanje utiče na smanjenje broja zaperaka i na njihov manji porast u dužinu.

Važi za opšte pravilo da se u kišnim godinama i vlažnim predelima zalamanje izvodi kasnije i lastari se skraćuju znatno manje.

Za vreme suše i u sušnim predelima. Zalamanje lastara se izvodi ranije, a lastari više skraćuju sa ciljem da se lastarima obezbedi veća količina vode.

 Vladan Trandafilović, dipl.ing.

spec.ampelografije

foto pixabay.com