Sunday, 21 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd mere nege vinove loze na zeleno.

Vinograd mere nege vinove loze na zeleno.

Vinograd mere nege – Odstranjivanje samo vegetativnog vrha sa lastara na ?okotu u vegetaciji naziva se PINSIRANjE ili zakidanje lastara, a kada se sa vegetacionim vrhom odstrani još nekoliko nerazvijenih, pa i normalno razvijenih listova, tada je re? o ZALAMANjU lastara. Pinsiranje – zakidanje rodnih lastara

Po pravilu izvodi se samo na rodnim, dovoljno razvijenim lastarima, koji ?e se rezidbom na zrelo u narednoj godini odbaciti ili orezati kratko na kondire. Ako se pinsiranje izvodi pred cvetanje vinove loze, njegov pozitivan efekat se ispoljava u pove?anom broju zametnutih bobica u grozdu. Zna?i da pinsiranje treba izvoditi na svim onim sortama koje su sklone rehuljanju grozda. Po pravilu su rehuljanju sklone sorte sa funkcionalno ženskim cvetom: Mdlen anževi, ?auš, Crveni drenak, Bagrina, Blatina, Crna tamjanika i dr.

Rodne lastare sa manje od 8 normalno razvijenih listova ne treba zakidati. Preporu?uje se da se prekra?ivanje lastara vrši na najmanje 6-8 normalno razvijenih listova iznad najvišeg grozda na lastaru. Od momenta pinsiranja ili zalamanja zelenih lastara utvr?eno je da se njihov porast zaustavlja u trajanju od 10 -15 dana. U tom periodu hranjive materije ubrzano teku iz liš?a ka grozdovima na rodnim lastarima.

Najve?a koli?ina hraniva se troši na rast lastara, a do fenofaze cvetanja lastar treba da poraste oko 60% od ukupne svoje dužine (dnevno 5-10 cm).

Vinograd mere nege vinove loze na zeleno.

b). Pinsiranje nerodnih lastara radi izazivanja lastara zaperaka i roda na njima

Mnoge sorte imaju osobinu da na lastarima zaperaka donose grozdove poznate pod nazivom Greš ili Jugarida. Ova biološka osobina sorte se koriste u godinama kada tokom zime do?e do izmrzavanja pravih okaca ili kada zeleni lastari izmrznu od poznih prole?nih mrazeva. Pinsiraju se nerodni lastari koji su izrasli iz spavaju?ih i crnih okaca, sa osnovnim ciljem da se izazove kretanje zaperkovih okaca koji ?e doneti odgovaraju?i rod i na taj na?in ublažiti posledice izmrzavanja.

Vreme izvo?enja pinsiranja zavisi od sorte i klimatskih uslova, a kre?e se od zadnje nedelje maja meseca, do prve polovine juna meseca. Grož?e sa lastara zaperaka bi trebalo brati 15-25 dana kasnije, u odnosu na normalnu berbu.

c). Zalamanje lastara

Redovno se izvodi na lastarima ?okota koji se gaje uz kolac ili bez kolca, u uskorednim špalirima sa niskim ili srednje visokim stablom. Obi?no posle precvetavanja, kada lastari izrastu u visinu 120-130 cm, a to je obi?no iznad kolca ili najviše žice u špaliru. Svi se odjednom zalome, tj. prekrate makazama ili srpom u visini kolca, odnosno najviše žice u špaliru. Veoma nisko zalamanje lastara je štetno po ?okot, na prinos i kvalitet grož?a na rodnim lastarima, jer preterano smanjenje lisne površine uti?e na smanjenje vegetativnog potencijala, a samim tim i na rodni potencijal.

Rano zalamanje uti?e na pove?anje krupno?e zametnutih bobica u grozdu, pa je korisnije izvoditi kod stonih sorti , a nešto poznije kod vinskih sorti. Kasnijim zalamanjem lastara, za vreme šarka, kada ve? prestane bujan porast lastara ne postižu se krupniji grozdovi i bobice, ve? se pove?ava samo koli?ina še?era u širi, pa je kasnije zalamanje pogodnije za vinske sorte.

Ranije zalamanje uti?e na brojnije izbijanje lastara zaperaka i na njihov intezivniji porast, pa i plodonošenje.

Kasnije zalamanje uti?e na smanjenje broja zaperaka i na njihov manji porast u dužinu.

Važi za opšte pravilo da se u kišnim godinama i vlažnim predelima zalamanje izvodi kasnije i lastari se skra?uju znatno manje.

Za vreme suše i u sušnim predelima. Zalamanje lastara se izvodi ranije, a lastari više skra?uju sa ciljem da se lastarima obezbedi ve?a koli?ina vode.

 Vladan Trandafilovi?, dipl.ing.

spec.ampelografije

foto pixabay.com