Monday, 20 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd đubrenje tokom godine

Vinograd đubrenje tokom godine

Vinograd ?ubrenje – NA?INI UTVR?IVANJA POTREBE ZA ?UBRENJE VINOVE LOZE I ODRE?IVANJE KOLI?INE ?UBRIVA – Metode koje se koriste za utvr?ivanje potrebe za ?ubrenje vinove loze mogu se svrstati u dve grupe: biološke metode i analiza zemljišta. Biološke metode utvr?ivanja potrebe za ?ubrenjem temelji se na vizuelnoj oceni nedostatka hranljivih elemenata, hemijskoj analizi biljnog materijala u periodu vegetacije vinove loze, rezultatima ogleda s gajenjem vinove loze u vegetacionim sudovima ili u vinogradu. U vinogradarstvu se danas s velikom sigurnoš?u koriste dve metode za odre?ivanje potreba za ?ubrenjem: analiza listova,odnosno folijarna analiza i analiza sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu.

Folijarna analiza – Ovo je pogodna i brza metoda ustanovljenja potrebe za ?ubrenjem. Zasniva se na ?injenici da je sadržaj hranljivih elemenata u listu odraz njihovog sadržaja u zemljištu. Danas je prihva?eno da je obezbe?enost hranljivim elementima optimalna ako se u liš?u vinove loze oni nalaze u slede?im koli?inama, ra?unaju?i na suvu materiju:

  • N = 2,25-1,75% (2,50%);
  • P = 0,19-0,24% (0,22 ili P2O5=50%);
  • K = 1,20-1,40% (1,30% ili 1,57% K2O) a optimum K2O kre?e se od 1,50-2,00%); Mg = 0,20-0,30% (0,25%).

Vinograd ?ubrenje tokom godine

Što se ti?e mikroelemenata (ubrajaju?i ovde i grož?e) utvr?eno je da optimalan sadržaj mikroelemenata u listovima vinove loze postoji kada se u osmom listu lastara u jesen nalaze  slede?e koli?ine mikro-elemenata: bor (B) 30-50 ppm (mg na 1 kg suve materije liš?a), bakar (Cu) 4-8 ppm, gvož?a (Fe) 110-160 ppm, mangana (Mn) 57-130 ppm i cinka (Zn) 20-22 ppm. Uzorci listova za analizu uzimaju se dva puta u toku vegetacije i to: na po?etku (ili toku) cvetanja i u fazi zrenja grož?a.

Za jednu sortu sa jedne parcele (4-5 ha izuzetno sa 10 ha) u istim uslovima gajenja uzima se jedan  uzorak od 100 listova s više slu?ajnih ?okota po izboru.

Analiza zemljišta – Za razliku od folijarne analize, analizu zemljišta u vinogradu dovoljno je vršiti svake tre?e ili ?etvrte godine. Zemlja za analizu uzima se do dubine od 60-70 cm, dokle dopire najve?i broj korena vinove loze na normalnim zemljištima (posebno se odvaja uzorak od 0-30 cm, a posebno od 30-60 cm ili 70 cm). Jedino se za utvr?ivanje mineralnog azota uzorci uzimaju do dubine od 100 cm, a na zemljištima sa plitkim nivoom podzemne vode, ako do nje dopire koren, i do podzemne vode. Od tri najvažnija hranljiva elementa – N,P,K, znatno su manje pouzdani podaci o koli?ini azota u zemljištu. Pre svega za fosfor i kalijum se prikazuju lako pristupa?ne koli?ine. Dok se u zemljištu veoma brzo menjaju pojedini oblici azota. Tako da mineralizacija organskih azotnih jedinjenja i imobilizacija su istovremene. Ipak podaci o ukupnom azotu (smatra se da bi za potrebe vinove loze u zemlji trebalo 0,10-0,15 %) mogu biti pouzdani pokazatelji koli?ine tog hranljivog elementa.

Stepen snabdevenosti zemljišta fosforom i kalijumom(mg na 100 g zemlje)

Klasa zemljišta                   P2O5      K2O

Siromašno                           <12      <20

Umereno snabdeveno       13-20   21-35

Dobro snabdeveno            21-30   36-50

Bogato snabdeveno           >30      >50

Vinograd i ?ubrenje tokom godine

Kao osnova za odre?ivanje osnovnih koli?ina ?ubriva služe: prose?no iznošenje hranljivih materija grož?em i vegetativnim delovima loze, stepen iskoriš?enja hranljivih elemenata iz unetog ?ubriva, gubici hranljivih materija, biolosko svojstvo sorte i lozne podloge, smer proizvodnje, pedološke osobine, klimatski uslovi i agrotehni?ke mere. Iznošenje hranljivih elemenata iz zemljišta prinosima grož?a i vegetativnim delovima loze u praksi se procenjuje na osnovu ostvarenog prinosa grož?a.

Ra?una se da se za 1 tonu grož?a iznese 6,5 kg aktivne materije N, 3 kg P2O5 i 7,5 kg K2O. Prema stepenu kojim vinova loza iskoriš?ava hranljive materije, obi?no se ra?una da je ?ubrenjem neophodno unete i : 125% biološki iznete koli?ine azota, 200% P2O5 i 150% K2O. Kada se ima u vidu biološko  iznošenje od 6,5 kg aktivne materije azota, 3kg P2O5 i 7,5 kg K2O onda bi zemljištu za planiranih 10 tona prinosa grož?a trebalo dodati 1.060 kg mineralnog ?ubriva. Što se ti?e organskog ?ubriva (zgoreli stajnjak) na istoj površini se unosi svake ?etvrte godine u koli?ini od 40-60 t/ha.

Suzana Jerki?

Dipl. ing. poljoprivrede – smer vo?arstvo i vinogradarstvo

foto pixabay.com

Vinograd ?ubrenje tokom godine