Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd – bolesti vrebaju tokom zimskog mirovanja

Vinograd – bolesti vrebaju tokom zimskog mirovanja

vinogradVinograd – bolesti. Kako prezimljavaju bolesti vinove loze? Plamenja?a vinove loze – prouzrokova? gljiva ( Plasmopara viticola)  Plasmopara se sada nalazi u opalom liš?u, u unutrašnjem tkivu i to u obliku zimskih spora (oospora). To su punije ?elije, pune ulja, otporne na zimu i zimi miruju. Tkivo liš?a se pomalo raspada, trune i tako se oospore do prole?a oslobode. U prole?e kad otopli, vinova loza prolista i padne dovoljno kiše, zimske spore klijaju i vrše zarazu sa liš?a.

Pepelnica –prouzrokova? gljiva (Uncinula necator) Zbog jakog napada pepelnice, nekih godina vinogradari ostanu bez roda, a vinograd pruža sliku kao da je izgoreo u plamenu. Zaraženi listovi i bobice otpadnu i na njima prezimljava pepelnica u obliku sitnih kuglica (to su plodonosna tela zvana kleistotecije), jedva vidljive.

U prole?e se kleistotecije otvaraju i spore iz njih vrše zarazu. Uz to,pepelnica prezi – mljava i na letorastima u vidu r?astih mrlja i to je micelija pepelnice sa plodonosnim telima. Deo takvih lastara se rezidbom ukloni.Ponekad pepelnica može prezimiti i u pupoljcima na nekim ?okotima.

gljive botritis

Siva plesan prouzrokova? gljiva (Botrytis cinerea) Siva plesan ulazi ispod kore i tu nastaju ?vrsta tela zvana sklerocije koje prezimljavaju, a na njima u prole?e nastaju konidije koje vrše zarazu.  Sive plesni ima svuda jer ona napada i druge biljke.

Vinograd – bolesti vrebaju tokom zimskog mirovanja

Crna pegavost- prouzrokova? gljiva (Phomopsis viticola) Crna pegavost je bolest koja je prisutna gotovo u svim vinogradima i možemo re?i da se teško iskorenjuje. Ona prezimljava u slojevima kore na letorastima, osobito na jednogodišnjoj. Nalaze?i se u kori lastara ve? od prošlog leta i od jeseni kad mladica odrveni, ta gljiva proraš?uje koru tako da mladica izbeli, što se odmah primje?uje. Zaražena mladica je bele do sivkaste boje pa se jasno razlikuje od sme?e do crvenosme?e boje kore zdravog lastara, u prole?e u kori se takvih mladica lako uo?e sitne, crne ta?kice kako malo izviruju na površinu. Sivkasto bela kora i te crne ta?kice jasan su znak fomopsisa. Gljiva miruje do jeseni.

U jesen do prole?a, samo za vreme toplih dana, u kori raste, a odrveneli izboj pobeli ili se na njemu pojave okruglaste ta?kice – plodišta gljive (piknide). U njima se nalaze mnogobrojne spore koje uz kišu poput niti izlaze napolje, kiša ih raznosi po razvijenim izbojima i tako se zaraza obnavlja i postaje stalna u zasadu. U nekim vinogradima koji su jako zaraženi celi zasad je kržljav i slabo ra?a. Pokazalo se da koli?ina unetog azotnog ?ubriva bitno uti?e na intenzitet zaraze. Sa ve?om koli?inom azota ve?a je pojava bolesti na lozi. Nižim dozama azota kao i manjim koli?inama fosfora i kalijuma znatno je smanjen napad sive plesni i crne pegavosti.

Mere zaštite:

* Mineralna djubriva koristiti samo u potrebnim koli?inama

* Lozu prskati rano, i po potrebi ponoviti još jednom. Koriste se fungicidi na bazi bakra u tri puta ja?oj koncentraciji, od one koja se za isti preparat koristi kasnije protiv plamenja?e, pa to ponoviti još jednom nakon 7 dana (ako je potrebno) – to je tzv. zimsko prskanje,

* Kod rezidbe uklanjati svu zaraženu lozu, izneti je iz vinograda i što pre spaliti.

* Za sadnju koristiti zdrav sadni materijal.

Savetodavac: Slavica Stojki?

foto:pixabay.com