Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » MONOKULTURA, koje vrste mogu da se koriste

MONOKULTURA, koje vrste mogu da se koriste

monokulturaMonokultura – Posmatranjem i zapažanjem tokom vremena došlo se do saznanja da se sa odgovaraju?omi pravilnom smenom useva ostvaruje ve?a i racionalnija poljoprivredna proizvodnja.Pojava biljnih bolesti, šteto?ina i korova u usevima, karakteristi?ni su za odre?ene kulture te se sa smenom useva spre?ava njihov razvoj i negativni uticaj na prinos.

Brojni su primeri da je upravo gajenje pojedinih useva u monokulturi doprinelo širenju pojedinih bioagenasa: divlji ovas, kukuruzna zlatica, divlji sirak, plamenja?a krompira i paradajza, itd.

Svaka gajena biljka pozitivno odgovara na promenu koja se ostvaruje plodoredom tj. plodosmenom. Razli?ita obrada zemljišta, intezitet i kvalitet ?ubrenja, nivo primenjene agrotehnike i ostalih mera rezultiraju poboljšanju uslova za rast i razvi?e biljaka.

 Strnine i monokultura Sejane u monokulturi, strnine obe zbe?uju skoro idealne uslove za još intenzivniji napad bolesti i šteto?ina. Jer štetne jedinke (gljivice i šteto?ine) su odmah na izvoru svoje hrane. Prouzrokova?i r?e, pepelnice i fuzarioza su tu, u žetvenim ostacima, i ?ekaju nove biljke da niknu i da budu iznova zaražene. Sli?no je i sa šteto?inama.

Prema istraži vanjima, pojava žitnog bauljara je sedam puta ve?a na usevima u monokulturi nego u plodoredu. Žitna stenica se javlja dva puta više, lisne vaši i žitne muve dva do tri puta su ?eš?e u monokulturi strnina. Idealan predusev za strnine su krompir,soja,grašak, suncokret,  še?erna repa i kukuruz ranijih grupa zrenja. Treba znati i da u sušnim godinama suncokret i še?erna repa u znatnoj meri iscrpljuju vlagu iz zemljišta što može uticati na narednu kulturu.

 MONOKULTURA, koje vrste mogu da se koriste

Kukuruz i monokultura Sve do pojave kukuruzne zlatice, a prethodno i kukuruznog plamenca i kukuruzne pipe, gajenju kukuruza u monokulturi se nije posve?ivala zna?ajnija pažnja te su tako formirani tzv „kukuruzni pojasevi“ (Banat, Stig). I naravno tu su se prvo javili, a i danas su tu prisutni najopasnije šteto?ine kukuruza. Tako?e i prouzrokova? fuzarijuma prezimlja va na žetvenim ostacima Kukuruznoj pipi su žarišta koja formira u blizini parcela sa kukuruzom „odsko?na daska“ za novi napad. Sli?no je i sa zlaticom,a plamenac prezimljava u kukuruzovini na njivi i tako?e ?eka svoj trenutak tokom maja kada polaže jaja na mlade bilj?ice. Kukuruzu kao predusev najviše odgovaraju strnine, uljana repica, suncokret i še?erna repa.

 Suncokret i monokultura Suncokret je jedna od biljnih vrsta koja je veoma osetljiva na gajenje u monokulturi. Bolesti tipa trulež korena i glave, mrka i siva pegavost lista i stabla prezimljavaju na žetvenim ostacima i u zemljištu, “?ekaju“ istu biljku. Ustanovljeno je da spore mogu u zemljištu preživeti i do deset godina što samo pomera rokove setve suncokreta na istom mestu. Parazitnoj cvetnici, volovodu tako?e gajenje suncokreta u monokulturi izuzetno prija jer od suncokreta volovod „krade“ hranljive materije i iskoriš?ava ih za svoj rast i razvi?e. Selekcijom suncokreta stvoreni su hibridi otporni na volovod. Suncokretu kao predusev pogoduju strnine, še?erna repa, uljana repica, a i kukuruz pod uslovom da u zaštiti od korovskih biljaka nisu primenjivani triazinski preparati (atrazin).

 Še?erna repa i monokultura Sli?no prethodnim okopavinskim usevima, i še?erna repa ukoliko se gaji u monokulturi podložna je napadu šteto?ina, bolesti kao i intenzivnijem razvoju višegodišnjih uskolisnih i širokolisnih korovskih vrsta. Repina pipa je jedna od ekonomski najzna?ajnijih šteto?ina še?erne repe. Izolacija, kopanje zaštitnih kanala i primena insekticida su mere kojima se smanjuje njena prisustnost, a samim tim i štete, ali poštovanje plodoreda je neizostavno. Sli?na pri?a je i sa dominantnom bolesti na repi – cerkospori. Brojni problemi koji nastaju njenom pojavom i širenjem izbegavaju se setvom še?erne repe na istoj parceli nakon pet do šest godina. Kao i kod drugih okopavina, i še?ernoj repi su strnine najbolji predusev, a tako?e i krompir s tim da se prethodno obavi pregled zemljišta na prisustvo nematoda.

Uljana repica i monokultura Uljana repica ili biljna vrsta budu?nosti jer ima široku primenu kako u ishrani preživara, ljudskoj ishrani ali još više kao sirovina za proizvodnju biodizela. Naravno, i kod njene proizvodnje, prisustvo štetnih insekata u zna?ajnoj meri može ugroziti usev od nicanja do plodonošenja. Lisne ose i buva?i tokom jeseni, a buva?i i repi?in vili?njak tokom prole?a, kao i repi?in sjajnik u fazi cvetanja mnogo su opasniji ukoliko se gaji u monokulturi. i literatura i praksa pokazuju da je i tu potrebno uvesti plodosmenu u periodu od 4 do 6 godina. Zbog ranije setve idealan predusev za uljanu repicu su sve strnine.

 Prilikom planiranja setve useva, pored plodosmene neophodno je voditi ra?una i koji su herbicidi primenjeni u predusevu. Za svaki herbicid, proizvo?a? u uputstvu za primenu dužan je da navede ograni?enja u primeni, odnosno osetljivost pojedinih gajenih biljaka prema primenjenom herbicidu. Tako?e, treba imati u vidu i klimatske prilike koje su vladale nakon primene herbicida, naro?ito u zemljištu.

 Sušni period može da blokira razgradnju pojedinih herbicida i da se s jesenjim padavinama aktiviraju i oštete naredni usev. Brojni problemi u gajenju najvažnijih ratarskih ali i povrtarskih biljaka mogu biti izbegnuti poštovanjem plodosmene tj. plodoreda. Tako?e, poznavanjem primenjenih herbicida u prethodnom usevu, njegovog mehanizma delovanja, klimatske prilike nakon primene herbicida, koli?ine i sastav kako mineralnih tako i organskih ?ubriva datih zemljištu pomažemo stvaranju optimalnih uslova za rast i razvi?e gajenih biljaka

 Zlatko Vampovac dipl.inž. PSSS Padinska Skela

foto:pixabay.com

Leave a Reply