Tuesday, 24 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Uticaj niskih temperatura na voće u zimu

Uticaj niskih temperatura na voće u zimu

vocnjakUticaj niskih temperatura na voće u zimskom mirovanju – Toplotno stanje vazduha i zemljišta je jedan od osnovnih faktora za životne procese u biljkama. Temperaturni faktor utiče na sve fiziološke i biohemijske procese u biljci, pa i na sam rast i razvitak. Za svaki proces u biljkama postoje tri kardinalne tačke: minimum, optimum I maksimum. Kardinalne tačke za različite procese su različite, kao i za isti proces u različitim fenofazama.

U mirovanju se, kao ograničavajući faktor, javljaju zimski mrazevi, koji dovode do izmrzavanja tkiva i organa voćaka. Ukoliko se oni pojavljuju jedanput u 10-12  godina, ne treba podizati zasade na tom području, posebno vrste koju te temperature ugrožavaju.

Voće za svoj razvoj zahteva niske temparature kako bi se u proleće moglo normalno razvijati. Često se dešava da biljke koje nisu prošle niske temperature u proleće ne cvetaju i rađaju. Kod nas to nije čest sučaj, ali postoje i takve godine.

 Kod voća u umereno-kontinetalnoj klimi, zimsko mirovanje se može podeliti u četiri podperioda ili faze:

  • Početno zimsko mirovanje,
  • Biološko ( fiziološko, duboko ) zimsko mirovanje,
  • Ekološko ( prinudno ) zimsko mirovanje,
  • Završno zimsko mirovanje.

 Prva i četvrta faze su prelazne i predstavljaju granicu iz vegetacije u latentno stanje i obrnuto.

U pogledu trajanja zimskog mirovanja, voćke se mogu podeliti:

– sa kratkim i sa nestabilnim zimskim mirovanjem pri temperaturama do 5 stepeni, (15-45 dana), badem (15-25), kajsija (15-30), japanske sorte šljiva (15-30), višnja (15-45).

– sa dugim i stabilnim zimskim mirovanjem, pri temperaturama do 5 stepeni , (45-60 dana): jabuka (45-60), kruška (30-50), domaća šljiva (30-45), breskva (40-60), trešnja (30-45), orah (30-40).

 Dakle, voćke moraju biti u toku zime kraće ili duže vreme (zavisno od vrste ili sorte ) izložene dejstvu relativno niskih temperatura, da bi u proleće normalno počele vegetaciju I cvetanje. Lisni pupoljci zahtevaju duži period izlaganja niskim temperaturama (za 100 – 200 časova) od cvetnih pupoljaka i zbog toga voćke uglavnom cvetaju pa listaju. Takođe, pupoljci na granama starim 2-6 godina imaju kraće biloško zimsko mirovanje od pupoljaka na jednogodišnjim granama. Nedovoljno izlaganje niskim temperaturama u toku zime ima za posledicu osipanje cvetnih pupoljaka, neuje-dnačeno cvetanje i listanje, zametanje plodova znatno pre listanja i kao posledicu toga, njihovo otpadanje. Zato je u područjima gde su česte suviše  blage zime, nemoguće uspešno gajiti voće. Naročito su breskve osetljive na nedostatak relativno niskih temperatura u toku zime. Potrebna dužina trajanja niskih temperatura kod različitih vrsta I sorti kreće se od 650 do 1.350 časova.

Milena Zafirović Stojanović, dipl. ing

PSSS Požarevac