Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Tržište kako se prilagoditi trendovima

Tržište kako se prilagoditi trendovima

Tržište kako se prilagoditi – Tržište žitarica u svetu i kretanja na njemu utiče i na kretanje cene i kod nas. Velika se rasprava vodi između đomaćih proizvođača i trgovaca – koja cena je prava, realna i da li mi možemo da se prilagodimo ćudima svetskog tržišta. Pokušaću da Vam predstavim na šta sve proizvođač treba da obrati pažnju kada odlučuje o setvi. Možda je vreme da se stare navike menjaju, da se gaji uljana repica, pšenica spelta, više heljde, raži, pšenica sa više od 12,5 % proteina, durum pšenica za specijalna testa …?

Kako znati  što gledati? Čini se kao da što je nekad bilo važno više nije važno! Čuje se taj komentar često tokom poslednjih nekoliko godina, od proizvođača u celoj zemlji jer poznavajući šta treba gledati će dovesti do manje briga  i korištenja lekova protiv čira.

Tržište i kako se prilagoditi trendovima

Treba da obratite pažnju na:

Proizvodnja – količine  proizvedene u SAD-u, ali u celom svetu, naročito u regionu Crnog mora ( Ukrajina, Rusija, Rumunija …). Šta se događa u Južnoj Americi? Kako je uspela pšenice u Australiji ( ove sezone smanjenje za 9 miliona tona !!) ? To znači da pratite USDA izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD – a, kao i napretka useva tokom nedelja i u drugim zemljama sveta.

Potražnja – da li potražnja za kukuruzom raste ili opada? Što se događa sa potražnjom za etanolom? Kako se beleži tražnja za sojom u Kini, EU, SAD ? Koliko se koristi za stočnu hranu širom sveta.

 Vreme –  vremenske prilike širom sveta u ključnim područjima gde se žitarice gaje je od velike važnosti jer vremenska prognoza može promeniti cene u trenu ( javlja li se ili ne  suša, poplave, uragani, mraz ) što može uticati na način snabdevanja potrošača mesecima.

Vrednost valuta – Vrednost US $, odnos prema evru – kada je vrednost dolara niža, SAD će izvoziti više robe, učiniće tu robu  jeftinije za druge zemlje ( za njihov uvoz), jak evro smanjuje trgovačke prednosti proizvođačima iz EU …

Globalna ekonomija – zastoj razvoja u Kini ? Brexit koji utiče na Evropsku uniju? – sve to može uticati na cenu useva.

Energetska tržišta – Govorimo o tržištu sirove nafte, prirodnog gasa, lož ulje i benzina. Cena sirove nafte od  70 US $/ barel jača tražnju za drugim gorivima. Imajte na umu da jednu trećinu od kukuruza uzgajanog u SAD-u ( 5 milijardi bušela) ide za upotrebu u etanol. Predsednik Tramp zahteva veću upotrebu etanolau smeši sabenzinom ( sada je to 10% , zahteva se 15% u smeši – kolikoje to novih milijardi bušela kukuruza kao kukuruza ).

Sredstva – govorimo o onim trgovcima koji imaju veliki novac uložen u robu ( VELIKI NOVČANI FONDOVI KOJI NA TRŽIŠTU KUPUJU RAZNE VRSTE ROBA DA BI IH PREPRODALI – NE SAMO POLJOPRIVREDNE PROIZVODE ). Kad se novac kreće od kupaca do prodavca to podiže cene, ali kada prodavac odluči da proda jer hoće da kupi drugu vrstu robe ( koja mu se više isplati ), na tržištu to može smanjiti cena žitarica 1,00 $ za bušel u pet dana!

Imajte na umu da znate šta gledati. Na mirnom tržišnom danu, svi oni nose jednaku važnost, ali ako jedan ili dva od tih parametara “iskoči” iz ravnoteže, ( uobičajene vrednosti ),  onda postaje tržišni pokretač promena cena.

Kod nas je najveći uticaj okolnih berzi ( Budimpešta, Pariz ) i proizvodnja u regionu Crnog mora i stanje u luci Constanca ( pomorski prevoz je najviše korišten za trgovinu žitaricama ). Tu luku koriste naši izvoznici i vrednost koju odredi tržište u Constanci naši trgovci ” serviraju ” domaćim proizvođačima – umanjenu za njihovu maržu i zavisne troškove.

Ove jeseni je bolje sačekati sa prodajom pšenice, za kukuruz nema pametnih saveta. Svetska proizvodnja je iznad očekivanja. 

foto pixabay.com

Tržište i kako se prilagoditi