Sunday, 22 April, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Trešnje idealne za porodični biznis

Trešnje idealne za porodični biznis

trešnja idealne pucanje ploda

Trešnje za porodi?ni biznis.

Trešnje idealne – Poslednjih godina sve više se podižu intenzivni zasadi trešnje sa novim sortama krupnih plodova. Kordia, re?ina, svit hart, imena koja se sve više pominju me?u vo?arima. Re? je o sortama trešnje krupnih plodova koji lako nalaze kupca na tržištu.

Trešnja idealna za porodi?ni biznis

 Prema mišljenju predsednika Društva vo?ara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovi?a, proizvodnja trešanja idealna je kao vid porodi?nog biznisa.

  “U ?etvrtoj godini mi smo kod nekih sorti imali od 15-22 tone po hektaru. Neka trešnje vo?ari prodaju po 1,7 €, neka su troškovi 30%, pa sada vi vidite da li tu ima zarade. Ra?unam da bi jedna porodica mogla da živi sa 3-4 hektara takvog zasada. Pretpostavka za to su povoljni krediti. Moj predlog je da umesto što država daje 6.000 dinara po hektaru, da novac daje za investicije. Ako ho?ete da porudicu zadržite na selu, država treba da vam vrati 50% od investicije. Za ostatak poljoprivrednici mogu da se zaduže kod banke. Tvrdim da se pri takvim uslovima u drugoj godini vra?a novac”, kaže profesor Zoran Keserovi?.

 On ohrabruje vo?are da zasade trešnju pošto misli da je to dugoro?no održiv posao. Naveo je i svoje argumente za proizvodnju: “Rano stiže na tržište, deficitarna je u svetu, cena joj je visoka, u Italiji u supermarketu košta 6 €, na Tajlandu 16 €, u Španiji preko 20 €. Stiže ranije u odnosu na Holandiju i Nema?ku, Holan?ani re?inu beru 18. jula, a mi smo je ve? obrali. To su sve argumenti za gajenje trešnje,” konstatuje Zoran Keserovi?.

Obavezan sistem navodnjavanja i protivgradna mreža

 U ovakvoj tehnologiji proizvodnje vo?ari moraju da postave sistem za navodnjavanje kap po kap i da, iznad redova, protivgradna mreža štiti vo?njak od grada i prevelike kiše koja, u vreme zrenja može da izazove pucanje i potom plesnivost zrelih plodova. Nove sorte trešanja su kalemljene na kržljavim podlogama gizela 5 i 6, nisu bujne i lako se beru sa zemlje.

Trešnje idealne za porodi?ni biznis

Oprez ipak potreban

 Keserovi?ev saradnik doc. dr Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu uvažava sve argumente za, ali poziva vo?are na opreznost. “Trešnjarstvo je postalo aktueno zahvaljuju?i jednoj dobroj proizvodnoj godini, i to dobroj godini u novim proizvodnim zasadima. Kod svake vo?ne vrste imamo argumente za i protiv. Za gajenje trešnje moramo pre svega na?i pogodne agroekološke uslove. Samo u njima ?e dati odgovaraju?i prinos. U Vojvodini ve?ina terena ne odgovara gajenju trešnje. I u ovoj povoljnoj proizvodnoj godini bilo je lokaliteta u kojima je trešnja izmrzla od mraza, a zamislite kako je to u godinama sa ekstremnijim prole?nim mrazevima? Dobri tereni su na Fruškoj gori i oni zaklonjeni od jakih vetrova u vreme cvetanja“, kaže Nenad Magazin.

Jedna lasta ne ?ini prole?e

 On dodaje da je 2015. godine cena trešanja bila dobra i da je to uvek tako kada se proizvedu krupni plodovi. Ali jedna lasta ne ?ini prole?e. Imamo trešanja osetljivih na niske zimske temperature, pa one neotporne na pozne prole?ne mrazeve. Problem su ve? spomenute visoke investicije, ali na terenu je prisutan i nedostatak znanja kod pojedinih proizvo?a?a. Magazin kaže da je poseban problem kod nas postupak s trešnjom nakon berbe. “Od berbe do potroša?a mi nemamo razvijenu infrastrukturu koja može da brzo rashladi plodove, da je tako ohla?enu upakuje u odgovaraju?u ambalažu i pošalje na neko tržište. Nadam se da ?e sa razvojem novog trešnjarstva i taj nedostatak biti otklonjen”, kaže Magazin.

 Na forumima koje pose?uju poljoprivrednici, skepti?ni proizvo?a?i tvrde da je celu pri?u oko trešnje naduvao rasadni?ki lobi kako bi prodao sadni material. Magazin kaže da bi dobro bilo da oni koji su uložili veliki novac u proizvodnju trešnje, a pri tome nisu sigurni u svoje znanje, potpišu ugovor sa institucijama koje su kadre da im isprate celu proizvodnju uz odre?ene garancije.

Autor ?or?e Simovi?

izvo:agrklub.rs