Saturday, 23 March, 2019
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Travne smeše za dobru hranu domaće stoke

Travne smeše za dobru hranu domaće stoke

Travne smeše za proleće. Vreme je setve.  Prošla godina je stočarima uskratila hranu za stoku jer je suša skoro uništila useve. Pravilno izbalansiranim odnosom trava i leguminoza u smeši životinjama se obezbeđuje kvalitetan obrok i sa aspekta energetskih i proteinskih potreba.

Poseban značaj kada je u pitanju kvalitet biljne mase na travnjacima imaju leguminozne biljke. Visokim sadržajem proteina, minerala i karotina one su odlična dopuna travnim vrstama koji imaju niži sadržaj proteina, ali su bogatije ugljenim hidratima. U našim uslovima se uglavno koriste lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan.

lucerkina buba zimsko prskanjePored toga, gajenjem trava i leguminoza u smeši dobija se veća produkcija biljne mase u odnosu na pojedinačne vrste i leguminoza i trava. To je posledica boljeg korišćenja viška stvorenog u procesu azotofiksacijei boljeg iskorišćavanja sunčeve energije usled ravnomernijeg vertikalnog rasporeda biljaka. Računa se da učešće leguminozne komponente oko 30 % pokrovne vrednosti može da zameni 120-150 kilograma azota.

Proizvodnja stočne hrana na sejanim travnjacima u našoj zemlji masovnije je uvedena i brzo je doživela procvat krajem šezdesetih godina prošlog veka. Zasnivanje sejanih travnjaka imalo je najveći značaj za brdsko-planinska područja, posebno na nagibima i lakšim zemljištima, čime su odigrali odlućujuću ulogu u zaštiti zemljišta od erozije. Biološka raznovrsnost i polimorfnost vrsta iz familija Fabaceae i Poaceae koja ulazi u sastav smeša omogućavaju veliki broj kombinacija po različitim osobinama i namenama.Pri tome su dužina života i vertikalna (nadzemna i podzemna) distribucija vegetativne mase od najvećeg značaja. Ključno pitanje u određivanju kompozicija svake smeše namenjene proizvodnji stočne hrane je izbor i odnos leguminoznih vrsta prema travama.

Želja da u smeši bude što više leguminoza, zbog njihovog kvaliteta i azotofiksacije, je značajno ograničena ekološkim uslovima gde su sejani travnjaci najzastupljeniji – u brdsko-planinskom području. U našim uslovima se uglavno koriste lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan, jer za belu detelinu nije bilo odgovarajućih tipova (ladino), a esparzeta nije našla odgovarajuće mesto ni u istraživanjima ni u praksi. Najveće ograničenje za veći deo lucerke u smešama i njeno duže održavanje su kisela zemljišta, a za crvenu detelinu kratak život, a za žuti zvezdan mala kompetativna sposobnost. Zato je najčešći slučaj da već posle prve, a naročito posle druge godine korišćenja, leguminozno-travne smeše postaju samo travne. Udeo leguminozne komponente u smeši treba da bude 20-30% pokrovne vrednosti.

Travne smeše za dobru hranu domaće stoke

Za razliku od leguminoza, kod kojih je broj vrsta mali, a ograničenja uslova spoljne sredine veća, kod trava postoji veliki izbor vrsta. To omogućava da se prave smeše sa precizno zadatim karakteristikama po dužini korišćenja, nameni, kvalitetu, intezitetu proizvodnje, frekvenciji korišćenja. Uopšteno, za prifarmske, intenzivne sisteme može da se preporuči uključivanje u smeše kvalitetnih vrsta

  • sa kraćim vekom korišćenja (italijanski i engleski ljulj),
  • za terene sa visokim nivoom podzemnih voda (visoki vijuk),
  • za suvlja i peskovita zemljišta (bezosni vlasen),
  • za lakša zemljišta u brdskom području (francuski ljulj),
  • za dublja i plodnija (ježevica i livadski vijuk), a
  • za planinsko područje (mačiji rep).

Ovo bi bile vodeće travne komponente u smeši, a ostale vrste, među njima i niske (crveni vijuk, rosulje, livadarke), kao pratilice za bolju popunu prostora.

Mimica Kostić-Đorđević dipl.ing.

Leave a Reply