Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Trave kao lekovi za domaće životinje – njihova lekovita dejstva

Trave kao lekovi za domaće životinje – njihova lekovita dejstva

zimska ishranaTrave kao lekovi – Veliki broj antibiotika se koristi u lečenju domaće živine. Uz stručnu i pravilnu primenu supstance koje se koriste neće dospeti u naš organizam, ali kada se antibiotici zloupotrebljavaju dospevaju u naš organizam i mogu nam naškoditi. Da li možemo koristiti prirodne materije u lečenju životinja? NJIHOVA LEKOVITA DEJSTVA –Dobro je rešenje prevencije bolesti raznovrsnom zelenom hranom s različitim divljim samoniklim biljem koje možete uzgajati u svom vrtu. Spoznaja da je zelena hrana važna u hranjenju živine stara je kao i sam uzgoj. Savremenim metodama na farmama, ta je hrana odavno izišla iz upotrebe jer se iz radnotehničkih razloga nije mogla davati životinjama.

Trave kao lekovi za domaće životinje

Ali gotova hrana sa veštački dodanim vitaminima nije odgovarajuća zamena. Dodavanje niže navedenih lekovitih biljaka hrani vrlo je važno za održavanje zdravlja živine.

 Razvojem farmakologije i  fitomedicine sve se više otkrivaju sastojci različitih biljaka, pa čak i antibiotičke materije.. Antibiotički efikasne i obrambeno stimulirajuće lekovite biljke mogu kod stručne primene u nekim slučajevima zameniti i sintetičke antibiotike. Takve biljke i njihova lekovita dejstva, njihova eterična ulja ne deluju samo protiv mikroba, nego istodobno pomažu da se izleči okruženje u kojem bi bakterije mogle uspevati.

 Origano, mravinac ili divlji mažuran

 (Origanum vulgare) je zeljasta trajnica koja naraste 30 do 60 cm visoko. Nalazimo ga na sunčanim livadama, po šikarama i svetlijim šumama, naročito na hranjivom i krečnom tlu. Na vrhu stabljike i ogranaka razvijaju se brojni crveni ili svetloružičasti cvetovi, skupljeni u guste cvatove. Biljka cveta od jula do septembra. Poseban aromatičan miris potiče od eteričnog ulja, a javlja se ako biljku trljamo među prstima. Posebno je važno njegovo eterično ulje kojega biljka sadrži od 2 do 4%, jer je u njemu čak 80% aromatičnog karvanola i oko 50% timola. Onei deluju u širokom spektru protiv brojnih uzročnika bolesti. Timol već u koncentraciji od 0,007% ubija određene bakterije ( stafilokoke, salmonele i listerije ). U višim koncentracijama ubija i gljivice (Aspergillus flavus i A. versicolor). Prednost prirodnih antibiotika je u tome što se bakterije od njih ne mogu braniti. To je verovatno povezano s time što se protiv bakterije ne bori samo antibiotska tvar nego i cela smesa (povezano s prirodnim materijama, saponidima i gorkim supstancijama) čija se koncentracija menja od jedne do druge biljke, a pomalo i sastav.

 U zemljama s razvijenom avikulturom pojedine firme (Oropharma, Ropa – Farm, Biller…) proizvode proizvode koji sadrže ulje origana i predstavljaju čisti biljni proizvod. S takvim svojstvima služi ne samo u borbi protiv bakterija i gljivica nego ubija i kokcidije. Origano možete davati živini kao dodatak zelenoj hrani, od proleća do jeseni. Bilo da raste u divljini ili se uzgaja u vrtu, ova začinska biljka ima lekovita svojstva. Slično delovanje na zdravlje ima i bosiljak (Ocimum basilicum).

 Gospina trava ili kantarion

 (Hypericum perforatum) poznata je lekovita biljka.Ta dugovečna zeljasta biljka raste u gotovo celoj Evropi. Njeno djelovanje je između ostalog: antibakterijsko i antivirusno, antihelmitsko (deluje protiv glista), antidepresivno, sprečava i ublažava upale, sprečava krvarenje, štiti krvne žile, potiče izlučivanje, sprečava nastanak deformiranih stanica u organizmu (stanica raka) i štiti stanične opne. Gospina trava je pravi prirodni lek koji, zahvaljujući svojim raznovrsnim sastojcima, deluje holisti?ki, time što suzbija uzročnike simptoma bolesti, dakle potiče samoizlečenje.

 Živini ponudite nadzemni dio biljke u vreme cvetanja, kao dodatak zelenoj hrani, tokom celog razdoblja njezine vegetacije od maja do kraja avgusta. Listove i cvetove treba odvojiti od stabljike i umešati u mekanu hranu, jer ako je ponudimo kao čisto zelenu krmu, neće je pojesti. Ona se može sakupljati, vezati u svežnjeve i sušiti na suhom, senovitom mestu, pa je možete davati zimi. Tako ćete ojačati njihov imuni sustav u hladno godišnje doba.

 Neven

 (Calendula officinalis) je poznata ukrasna i lekovita biljka poreklom iz južne Europe. To je jednogodišnja razgranjena biljka koja izraste do 60 cm visoko. Listovi su produženo lopatasti ili lancetasti, celovitog ruba ili samo neznatno nazubljeni. Osobito intenzivno mirišu žuti ili narančasti cvetovi, skupljeni u glavičasti cvat promera do 4 cm. Cveta od aprila do kraja oktobra. Većinom poznati sastojci nevena su eterična ulja, saponini, flavonoidi, karatinoidi, ksantofili, triterpendioli, sluz, kaučuk, belančevine, šećer, enzimi i organske kiseline. Ove sastojke nikad ne bi trebalo promatrati izolirano već samo u njihovu zajedničkom (sinergičkom) delovanju. Eterična ulja nevena umirujuće deluju. Osobito su značajna za inhibiciju rasta razli?itih bakterija i gljivica. Antibiotski učinak pojačan je djelovanjem flavonoida i saponina. Od svih korisnih materija sadržaj saponina zastupljen je u nevenu u natprosečno visokim količinama. Saponin djeluje vrlo agresivno protiv štetnih gljivica u crevima, jer sprečava funkcijsku izgradnju njihovih membrana- ima velika lekovita svojstva.

 Eterična ulja napadaju bakterije i gljivice koje uzrokuju odre?ene bolesti. Flavonoidi imaju još širi profil delovanja. Poput vitamina K1 sudeluju u regulaciji krvi i tako sprećavaju upale i začepljenja krvnih žila pomoću belanćevina aktiviranih vitaminom K1. U imunološkom sustavu  flavonoidi sprečavaju eskalacije tog sistema, odnosno ne dopuštaju da obrambene stanice počnu napadati vlastite stanice. Dakako da neven sadrži i ukupni arsenal daljih biotvari, u što između ostalog spadaju i vitamini i minerali. Kao dodatak u hranidbi  koristi se celi nadzemni dio biljke. Neven je omiljena biljka biljnim ušima. Tako, ako ga dajete zajedno s ušima perad će dobivati i dragocjene životinjske belančevine.

 Stolisnik ili hajdučka trava

 (Achillea millefolium) je zeljasta trajnica, visoka 30 do 80 cm, aromatičnog mirisa zbog sadržaja eteričnih ulja. Sadrži gorku tvar ahilein, eterično ulje, tanine, smole, asparagin, kaučuk, te razli?ite kiseline i minerale (kalcij, kalij, gvožđe, natrij, fosfor i sumpor). Stolisnik poseduje antibakterijsko i protuupalno djelovanje. U fitomedicini se koristi kod želučanih tegoba, za poticanje apetita i čišćenje krvi, protiv glista, za lečenje rana, malarije, upala i bolesti jetre. Znatna količina kalija (u koleraciji s drugim lekovitim materijama) podstiče uredan rad bubrega – njena lekoivta dejstva.

 U tradicijskom uzgoju podmlatka stolisnik je uz koprivu često korištena biljka. Peradi naseckajte mlade i nežne listiće, koji se sabiru već od kraja februara sve do juna, a ponekad ponovo u septembru i oktobru. Tako ćete ojačati njihov organizam, pove?ati otpornost, te znatno smanjiti sklonost prema raznim bolestima.

 Trave kao lekovi

 Kadulja

 (Salvia officinalis) je 20 do 70 cm visok višegodišnji polugrm s jako razgranatim drvenastim korenom. Kao samonikla biljka kadulja raste na području Sredozemnog mora. Izvan tog područja uzgaja se samo u vrtovima severnih područja, ali je slabije kvaliteta u odnosu na onu koja raste samoniklo uz obalu. Kadulja je od davnina poznata lekovita biljka indicirana protiv mnogih tegoba. Preporučuje se upotreba listića kadulje i uzgajateljima živine u svrhu jačanja opšte kondicije i održavanja zdravlja životinja. Sitno narezane listiće pomešajte s ostalom zelenom hranom ili ih dodajte u meku hranu. Već se malim pilićima mogu dati listići kadulje umešani u meku hranu, posebno slabunjavoj živini jer aktivne materijei veoma koriste očuvanju dobrog zdravlja. Listiće možete osušiti i davati ih tokom zime. Kadulja deluje antibiotski, potiče zaceljivanje rana, uspešna je u borbi protiv crevnih infekcija i sprečava upale. Glavni sastojci kadulje su tujon i kamfor. Srednjeveliki listići sadrže mnogo tujona, veliki listovi pokazuju visok sadržaj kamfora. Tujon je najpre poznat po svom antibiotskom delovanju, a kamfor ima protuupalno delovanje. Usto dolazi i cineol koji deluje antiseptički (ubija klice na ranama). Bilo bi pogrješno vrednost kadulje poistovetiti samo s njenim sadržajem eteričnih ulja. U toj se biljci nalazi cela paleta aktivnih materija, a sve su one uzajamno povezane i me?uzavisne.

Lekovita dejstva –  Dokazano je da kadulja djeluje na čišćenje krvi, pospešuje rad jetre, želuca i creva, te jača nervni sustav. Međutim, sa kaduljom se NE sme preterivati jer usled nadražljivog delovanja može nastupiti poremećaj rada bubrega ili oštećenje jetre. Njezino eterično ulje sadrži tujon zbog kojeg može prevelika količina delovati čak kao otrov na središnji nervni sistem. Zato je potrebno napraviti pauzu od desetak dana i naizmenično davati drugu zelenu hranu.

 Dragoljub

 (Tropaeolum majus) je omiljena ukrasna i lekovita biljka. Potiče iz Perua, a u Europu je unesena u 17. veku. U postojbini samoniklo raste kao trajnica, a kod nas kao jednogodišnja biljka. Susrećemo je po vrtovima, po balkonima i prozorima, a ponekad raste i podivljala. Listovi su svetlozeleni i sočni, gotovo okrugli, na dugim i isprepletenim peteljkama. Dragoljub cveta od maja do septembra lepim, velikim, mirišljavim žutim, narančastim ili crvenim cvetovima. Živini možete povremeno davati sveže listove u kojima ima vitamina C, zatim cvetne pupove i cvetove. Biljku uvijek treba koristiti u svežem stanju jer se sušenjem gube lekovite tvari. Deluje kao prirodni antibiotik, antiseptik i fungicid. Pomaže kod infekcija disajnog trakta i povećava otpornost prema razli?itim bolestima. Međutim, dragoljub NE treba koristiti često jer može uzrokovati nadražaj probavnog trakta.

 Izgleda da nema biljke, a posebno biljke kojoj se pripisuje toliko lekovitih svojstava kao luku (Allium cepa).-lekovita dejstva. Suvremeni autori navode čak petnaest lekovitih svojstava luka i dvaput više bolesti za koje se luk može primeniti kao lijek. Za luk je poznato da u celom probavnom traktu potiče besprekornu izmenu materija. Svojim antibiotičkim delovanjem jača otpornost životinja na bolesti. Usto podstiče stvaranje krvi i rožnate tvari (nokti, kljun, perje, ljuske na nogama). Svojim sastojcima potiče rad srca i utiče na stabilnost krvotoka, pa bolje podnosi stres. Zbog značajnog sadržaja vitamina C takođe deluje protustresno.

izvor HPK

foto pixabay.com

Trave kao lekovi

Leave a Reply