Sunday, 25 June, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Suncokret plamenjača na našim poljima, zaštita

Suncokret plamenjača na našim poljima, zaštita

suncokret plamenjačaPlamenjača suncokreta  česta bolest u našim krajevima koja smanjuje prinose i nanosi velike štete biljkama. Štetni organizam: Plasmopara halstedii. STATUS ŠTETNOG ORGAIZMA R. SRBIJA: Lista IIA deo II EPPO: Other documented pests EU: Annex II/A2. Zaostajnje u porastu biljke zbog primarne infekcije plamenjačom. Plasmopara halstedii  je gljiva koja vodi poreklo iz Severne  Amerike  i  odatle  se  proširila  na  sve  prostore  na kojima se gaji suncokret.

Prisutna  je  u  Albaniji,  Austriji,  Bugarskoj,  Češkoj,  Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Moldaviji, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, Rusiji, Ukrajini i Srbiji.

Uvođenjem  otpornih  sorti  i  obaveznog  tretiranja  semena  ublažene  su  posledice  i  štete  koju  prouzrokuje ova bolest.Poznato  je  više  sojeva  patogena  različitih  fizioloških karakteristika.epublika  Srbija  je  zajedno  sa  Francuskom  i  Rumunijom među prvima u svetu uvela otporne hibride.

Simptomi variraju u zavisnosti od tipa infekcije i vegetativne  faze  razvoja  biljke.  Postoje  dva  osnovna  tipa simptoma, u zavisnosti od toga da li je  infekcija sistemska ili lokalna.

Sistemska infekcija nastaje u fazi klijanja i nicanja. Biljke zaostaju u porastu, postaju kržljave (za polovinu su niže od zdravih). Stablo je sa kraćim internodijama i zadebljalo. Na licu lista uočavaju se mozaične pege, a na naličju gusto bela navlaka od konidiofora i konidija. Na zaraženim biljkama formiraju se sitne glavice sa sterilnim ili šturim zrnima.

Lokalna infekcija ispoljava se u vidu žutozelenih pega nepravilnog  oblika  kao  posledica  sekundarne  zaraze. Pege se vremenom uvećavaju, spajaju, zahvatajući veći deo lista. U uslovima povećane vlažnosti na naličju zaraženih  listova  u  okviru  pega  pojavljuje  se  gusto  beličasta navlaka od konidiofora sa konidijama. Cvetovi  suncokreta su  uglavnom  sterilni  ili  proizvode malo semena koje je zaraženo, jer se micelija lokalizuje u  semenu.  Cvetovi  stoje  uspravno  i  ne  pokazuju  fototropizam.

Suncokret plamenjača na našim poljima, zaštita

Koren  zaraženih  biljaka  je  slabije  razvijen  i  tamnije  je boje nego kod zdravih biljka. Sekundarne infekcije pogađaju isključivo odrasle biljke. Na licu lista se pojavljuju male hlorotične tačke nepravilnih ivica, a ispod njih, na poleđini lista, mogu da se formiraju beličaste pustule  sa  sporangijama.  Ove  zaraze  ne  nanose  štetu  biljci (biljke  se  razvijaju  potpuno  normalno).  Ovakve  biljke ne  treba  zanemariti  jer  predstavljaju  opasan  izvor  inkcija.

Sekundarne  infekcije  se  mogu  manifestovati  u  latentnoj  formi.  U  tom  slučaju  zaražena  biljka  ne  pokazuje nikakav  tipičan  simptom  bolesti.  Seme  sa  tih  billjaka može predstavljati izvor infekcije.

GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST / SIMPTOMI

Plamenjača   suncokreta   napada   porodicu   glavočika (Compositae),  samonikle  i  gajene  vrste.  Glavna  biljka domaćin, koja ima najveći ekonomski značaj je suncokret  (Helianthus  annuus).  Među  samoniklim  biljkama ističu se vrste koje pripadaju rodu Helianthus, kao i rodovima Artemisia i Xanthium.

BILJKE DOMAĆINI

Suncokret plamenjača Patogen  se  održava  pomoću  oospora  u  obolelim  bilnim ostacima ili micelijom u semenu. Oospore se mogu održati u stadijumu mirovanja do 14 godina. Raspadanjem korena obolelih biljaka oospore dospevaju u zemljište. Prezimele oospore pri vlažnim uslovima klijaju obrazujući  zoosporangije u kojima se diferenciraju zoospore,  koje  vrše  primarne  zaraze  klijanaca  u  proleće.

EPIDEMIOlOGIJA

Zoospore imaju dva biča pomoću kojih plivaju u vodi i dospevaju u blizinu korena ili hipokotila. Zoospore klijaju u začetak hife koja prodire direktno u tkivo parenhima ostvarujući sistemsku zarazu biljka.

Zaraženo  seme  je  glavni  način  širenja  bolesti  na  veće udaljenosti  i  uzrok  stalne  kontaminacije  nezaraženog terena. Spore se mogu prenositi vetrom.

Razvoju  patogena  pogoduje  i  povećana  vlažnost  zemljišta.  Oospore  klijaju  u  kapi  vode  pri  temperaturi 9-22oC ( opt 15-18). U vreme nicanja suncokreta dovoljno je da se slobodna voda zadrži samo nekoliko časova na korenu da bi došlo do klijanja oospora i ostvarenja infekcije. Prohladno vreme i obilate kiše posebno u periodu    2-3  nedelje  posle  setve, u  fazi    klijanja  i  nicanja useva,  pospešuje  pojavu  primarne  infekcije.  Da  bi  se smanjio  broj  primarnih  infekcija  potrebno  je  maksimalno  skratiti  fazu  klijanja  i  nicanja  biljaka  primenom agrotehničkih mera.

MERE SUZBIJANJA

Borba protiv ovog patogena

podrazumeva preventivne mere:

  • setvu otpornih sorti suncokreta

  • setvu tretiranog semena (fungicidima na bazi metalaxyla)

  • uklanjanje zaraženih biljaka da bi se izbegle sekundarne infekcije

  • primena petogodišjnjeg plodoreda

  • uklanjanje samoniklih biljaka

  • izvor: Uprava za zaštitu bilja RS

Savet PIS VOJVODINA

Proizvođačima se preporučuje da uništavaju biljke sa simptomima plamenjače jer su one vrlo značajan izvor sekundarnih infekcija .

Od hemijskih mera preporučuje se tretiranje preparatom Ridomil Gold MZ 68 WG (metalaksil-M + mankozeb)  2,5 kg/ha.