Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Suncokret plamenjača na našim poljima, zaštita

Suncokret plamenjača na našim poljima, zaštita

suncokret plamenja?aPlamenja?a suncokreta  ?esta bolest u našim krajevima koja smanjuje prinose i nanosi velike štete biljkama. Štetni organizam: Plasmopara halstedii. STATUS ŠTETNOG ORGAIZMA R. SRBIJA: Lista IIA deo II EPPO: Other documented pests EU: Annex II/A2. Zaostajnje u porastu biljke zbog primarne infekcije plamenja?om. Plasmopara halstedii  je gljiva koja vodi poreklo iz Severne  Amerike  i  odatle  se  proširila  na  sve  prostore  na kojima se gaji suncokret.

Prisutna  je  u  Albaniji,  Austriji,  Bugarskoj,  ?eškoj,  Estoniji, Francuskoj, Nema?koj, Ma?arskoj, Italiji, Moldaviji, Rumuniji, Slova?koj, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, Rusiji, Ukrajini i Srbiji.

Uvo?enjem  otpornih  sorti  i  obaveznog  tretiranja  semena  ublažene  su  posledice  i  štete  koju  prouzrokuje ova bolest.Poznato  je  više  sojeva  patogena  razli?itih  fizioloških karakteristika.epublika  Srbija  je  zajedno  sa  Francuskom  i  Rumunijom me?u prvima u svetu uvela otporne hibride.

Simptomi variraju u zavisnosti od tipa infekcije i vegetativne  faze  razvoja  biljke.  Postoje  dva  osnovna  tipa simptoma, u zavisnosti od toga da li je  infekcija sistemska ili lokalna.

Sistemska infekcija nastaje u fazi klijanja i nicanja. Biljke zaostaju u porastu, postaju kržljave (za polovinu su niže od zdravih). Stablo je sa kra?im internodijama i zadebljalo. Na licu lista uo?avaju se mozai?ne pege, a na nali?ju gusto bela navlaka od konidiofora i konidija. Na zaraženim biljkama formiraju se sitne glavice sa sterilnim ili šturim zrnima.

Lokalna infekcija ispoljava se u vidu žutozelenih pega nepravilnog  oblika  kao  posledica  sekundarne  zaraze. Pege se vremenom uve?avaju, spajaju, zahvataju?i ve?i deo lista. U uslovima pove?ane vlažnosti na nali?ju zaraženih  listova  u  okviru  pega  pojavljuje  se  gusto  beli?asta navlaka od konidiofora sa konidijama. Cvetovi  suncokreta su  uglavnom  sterilni  ili  proizvode malo semena koje je zaraženo, jer se micelija lokalizuje u  semenu.  Cvetovi  stoje  uspravno  i  ne  pokazuju  fototropizam.

Suncokret plamenja?a na našim poljima, zaštita

Koren  zaraženih  biljaka  je  slabije  razvijen  i  tamnije  je boje nego kod zdravih biljka. Sekundarne infekcije poga?aju isklju?ivo odrasle biljke. Na licu lista se pojavljuju male hloroti?ne ta?ke nepravilnih ivica, a ispod njih, na pole?ini lista, mogu da se formiraju beli?aste pustule  sa  sporangijama.  Ove  zaraze  ne  nanose  štetu  biljci (biljke  se  razvijaju  potpuno  normalno).  Ovakve  biljke ne  treba  zanemariti  jer  predstavljaju  opasan  izvor  inkcija.

Sekundarne  infekcije  se  mogu  manifestovati  u  latentnoj  formi.  U  tom  slu?aju  zaražena  biljka  ne  pokazuje nikakav  tipi?an  simptom  bolesti.  Seme  sa  tih  billjaka može predstavljati izvor infekcije.

GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST / SIMPTOMI

Plamenja?a   suncokreta   napada   porodicu   glavo?ika (Compositae),  samonikle  i  gajene  vrste.  Glavna  biljka doma?in, koja ima najve?i ekonomski zna?aj je suncokret  (Helianthus  annuus).  Me?u  samoniklim  biljkama isti?u se vrste koje pripadaju rodu Helianthus, kao i rodovima Artemisia i Xanthium.

BILJKE DOMA?INI

Suncokret plamenja?a Patogen  se  održava  pomo?u  oospora  u  obolelim  bilnim ostacima ili micelijom u semenu. Oospore se mogu održati u stadijumu mirovanja do 14 godina. Raspadanjem korena obolelih biljaka oospore dospevaju u zemljište. Prezimele oospore pri vlažnim uslovima klijaju obrazuju?i  zoosporangije u kojima se diferenciraju zoospore,  koje  vrše  primarne  zaraze  klijanaca  u  prole?e.

EPIDEMIOlOGIJA

Zoospore imaju dva bi?a pomo?u kojih plivaju u vodi i dospevaju u blizinu korena ili hipokotila. Zoospore klijaju u za?etak hife koja prodire direktno u tkivo parenhima ostvaruju?i sistemsku zarazu biljka.

Zaraženo  seme  je  glavni  na?in  širenja  bolesti  na  ve?e udaljenosti  i  uzrok  stalne  kontaminacije  nezaraženog terena. Spore se mogu prenositi vetrom.

Razvoju  patogena  pogoduje  i  pove?ana  vlažnost  zemljišta.  Oospore  klijaju  u  kapi  vode  pri  temperaturi 9-22oC ( opt 15-18). U vreme nicanja suncokreta dovoljno je da se slobodna voda zadrži samo nekoliko ?asova na korenu da bi došlo do klijanja oospora i ostvarenja infekcije. Prohladno vreme i obilate kiše posebno u periodu    2-3  nedelje  posle  setve, u  fazi    klijanja  i  nicanja useva,  pospešuje  pojavu  primarne  infekcije.  Da  bi  se smanjio  broj  primarnih  infekcija  potrebno  je  maksimalno  skratiti  fazu  klijanja  i  nicanja  biljaka  primenom agrotehni?kih mera.

MERE SUZBIJANJA

Borba protiv ovog patogena

podrazumeva preventivne mere:

  • setvu otpornih sorti suncokreta

  • setvu tretiranog semena (fungicidima na bazi metalaxyla)

  • uklanjanje zaraženih biljaka da bi se izbegle sekundarne infekcije

  • primena petogodišjnjeg plodoreda

  • uklanjanje samoniklih biljaka

  • izvor: Uprava za zaštitu bilja RS

Savet PIS VOJVODINA

Proizvo?a?ima se preporu?uje da uništavaju biljke sa simptomima plamenja?e jer su one vrlo zna?ajan izvor sekundarnih infekcija .

Od hemijskih mera preporu?uje se tretiranje preparatom Ridomil Gold MZ 68 WG (metalaksil-M + mankozeb)  2,5 kg/ha.