Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Suncokret medna paša koja daje puno meda

Suncokret medna paša koja daje puno meda

Suncokret medna paša – U vreme gajenja prve generacije hibrida ( NS-H-26-RM, NS-H-27-RM, NS-H33-RM) produkcija meda po košnici je iznosila u proseku oko 67 kg. U vreme gajenja druge generacije hibrida (NS-H-15, NS-H-17, NS-H-43…) produkcija meda po košnici je iznosila u proseku oko 65,5 kg. Uvo?enjem ekonomskih sankcija našoj zemlji, koje dovode i do pada poljoprivredne proizvodnje, dolazi I do pada prinosa meda po košnici. U periodi od 1992-1995. godine produkcija meda po košnici je iznosila u proseku 57 kg, da bi u priodu od 1996-2000. godine to iznosilo samo oko 20-25 kg/košnici. Zbog velikih gajenih površina, kao i zbog visoke produkcije nektara i polena, suncokret se isti?e i kao važna medonosna biljka.

Sa druge strane, prinos suncokreta kao stranooplodne, entamofilne biljke direktno zavisi od posete insekata. Uvo?enjem hibrida u proizvodnju pitanje oprašiva?a postala je još aktuelnije, posebno kod semenske proizvodnje, gde se zbog potrebe transfera polena sa linije oca na liniju majke, prinosi u odsustvu insekata drasti?no smanjuju.

Suncokret medna paša koja daje puno meda

CVETANJA SUNCOKRETA

Suncokret po?inje da cveta po?etkom jula i njegovo cvetanje traje oko 20 dana, što zavisi od setve pojedinih parcela koje se nalaze u neposrednoj blizini p?elinjaka. [2]

PRINOS NEKTARA

Suncokret je poznat po visokoj produkciji nektara. U zavisnosti od godine i genotipa, suncokret proizvodi izme?u 0,1 i 0,8 mikrolitara nektara po jednom trubastom cvetu, a njih u glavici suncokreta ima do 3.000 pa i više. Taj podatak sam po sebi nije dovoljan, jer sadržaj še?era u nektaru tako?e varira (38-60%), tako da kod ve?e produkcije nektara naj?eš?e dolazi do nešto umanjene  koncentracije še?era. Od še?era najzastupljeniji su fruktoza i glukoza pored kojih se ponekad javlja i saharoza, ali u vrlo malom procentu (0-5%). Na produkciju nektara pored genetske osnove uti?e ?itav niz faktora. Cvetovi koji se prvi otvaraju proizvode više nektara nego oni u centru glave, jer su fiziološki stariji, što zna?i da je najbolje da se košnice sa p?elama donose na suncokret pre po?etka cvetanja.

Dnevna dinamika posete p?ela u našim uslovima pokazije dva maksimuma: prvi, ve?i, izme?u 9 i 11 ?asova i drugi, manji, posle 17 ?asova, što je u vezi sa dinamikom otvaranja cveta suncokreta.

UTICAJ TEMPARATURE NA KOLI?INU LU?ENJA NEKTARA

Na atraktivnost jednog genotipa za p?ele velikog uticaja imaju i faktori spoljne sredine. Koli?ina izlu?enog nektara u mnogome zavisi od temperature u periodu cvetanja. Najpovoljnija srednja dnevna temperatura za lu?enje nektara kre?e se izme?u 20-25 °C. Najve?i unosi u košnicu zabeleženi su pri temperaturama koje se kre?u 24-27 °C, jutarnjim 13-16 °C i ve?ernjim 16-20 °C. Porastom temperature preko 27 °C lu?enje nektara se smanjuje, a porastom preko 33 °C lu?enje nektara u potpunosti prestaje.

Suncokret medna paša

UTICAJ KIŠE NA KOLI?INU LU?ENJA NEKTARA

Kišovito vreme u periodu cvetanja zna?ajno smanjuje posete p?elama, a tako?e i oplodnju jer se polen brzo spira sa žiga tu?ka ili propada usled vlage, a sa žiga se  istovremeno spiraju materije neophodne za klijanje polena. Jak pljusak šteti lu?enju nektara, jer ošte?uje cvetove, a naru?ito pojedine njegove deleve, spira nektar, a ostatak veoma razre?uje. Ako kiša pada duže i u zemlji ima suviše vlage, smanjuje se lu?enje nektara. Me?utim, povremene tihe i toplije kiše u vreme toplijih dana povoljno uti?u na ve?e lu?enje nektara.

UTICAJ VETRA NA KOLI?INU LU?ENJA NEKTARA

Vetrovi nepoljono uti?u na lu?enje nektara. Ako za vreme cvetanja suncokreta duva severoisto?ni ili isto?ni vetar tada se privremeno zaustavlja lu?enje nektara. ?im oni po?nu da duvaju, nektar iz nektarija isparava ili prestaje lu?enje. Lu?enje nektara se smanjuje 2-3 puta, dok na kraju potpuno ne prestane. Me?utim, ako se vreme ubrzo promeni i dune jugozapadni ili zapadni vetar, tada suncokretovi cvetovi ponovo izlu?uju nektar. Vetar nepovoljno deluje i na let p?ela. Ako je vetar slabije snage, p?ele slabije pose?uju cvet, a kada se snaga vetra pove?a, onda u potpunosti prestaje poseta.

 Za vreme kišnog i hladnog vremena, suncokret ne samo što ne medi, ve? izlu?uje lepljivu te?nost-smolu od koje se lepe krila i noge p?ela, te zbog toga p?elinja društva jako oslabe i nisu sposobna za potpuno iskoriš?avanje glavne prole?ne paše u narednoj godini [2]

VODA

Na ovoj medonosnoj paši p?elama je potrebno obezbediti vodu. Ako p?elinjak nije mogu?e locirati blizu nekog izvora vode, onda im se ona obezbe?uje postavljanjem pojila.

BROJ KOŠNICA PO HEKTARU

Za optimalnu proizvodnju potrebne su 2 košnice po hektaru. Košnice se moraju doneti na parcelu najkasnije 2- 3 dana pre po?etka cvetanja. P?elinja društva koja su koristila suncokretovu pašu redovno oslabe, te se savetuje da p?ele po završenom ce?enju meda što pre presele na livadsku ili ritsku pašu.

PRINOS MEDA

Obi?no se na suncekretovoj paši dobija dobije 15 do 20 kg meda. U izuzetno povoljnim pašnim prilikama prinosi mogu biti udvostru?eni, što se poslednjih nekoliko godima i ostvaruje.

Literatura:

[1] Zbornik radova 2008, tre?i kongers SPOS-a, suncokret kao p?elinja paša, dr nenad Dušanovi?, dr Vladimir Mikli?,

akademik Dragan Škori?

[2] Prakti?no p?elarstvo 1983, Vojin Todorovi?, dr Dušan Todorovi?

[3] Praktikum iz p?elarsta 2015, dr Nada Plavša, dr Nebojša Nedi?

foto pixabay.com

Suncokret medna paša