Wednesday, 26 July, 2017
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Suncokret, medna paša koja daje puno meda

Suncokret, medna paša koja daje puno meda

Suncokret, medna paša – U vreme gajenja prve generacije hibrida ( NS-H-26-RM, NS-H-27-RM, NS-H33-RM) produkcija meda po košnici je iznosila u proseku oko 67 kg. U vreme gajenja druge generacije hibrida (NS-H-15, NS-H-17, NS-H-43…) produkcija meda po košnici je iznosila u proseku oko 65,5 kg. Uvođenjem ekonomskih sankcija našoj zemlji, koje dovode i do pada poljoprivredne proizvodnje, dolazi I do pada prinosa meda po košnici. U periodi od 1992-1995. godine produkcija meda po košnici je iznosila u proseku 57 kg, da bi u priodu od 1996-2000. godine to iznosilo samo oko 20-25 kg/košnici. Zbog velikih gajenih površina, kao i zbog visoke produkcije nektara i polena, suncokret se ističe i kao važna medonosna biljka.

Sa druge strane, prinos suncokreta kao stranooplodne, entamofilne biljke direktno zavisi od posete insekata. Uvođenjem hibrida u proizvodnju pitanje oprašivača postala je još aktuelnije, posebno kod semenske proizvodnje, gde se zbog potrebe transfera polena sa linije oca na liniju majke, prinosi u odsustvu insekata drastično smanjuju.

CVETANJA SUNCOKRETA

Suncokret počinje da cveta početkom jula i njegovo cvetanje traje oko 20 dana, što zavisi od setve pojedinih parcela koje se nalaze u neposrednoj blizini pčelinjaka. [2]

PRINOS NEKTARA

Suncokret je poznat po visokoj produkciji nektara. U zavisnosti od godine i genotipa, suncokret proizvodi između 0,1 i 0,8 mikrolitara nektara po jednom trubastom cvetu, a njih u glavici suncokreta ima do 3.000 pa i više. Taj podatak sam po sebi nije dovoljan, jer sadržaj šećera u nektaru takođe varira (38-60%), tako da kod veće produkcije nektara najčešće dolazi do nešto umanjene  koncentracije šećera. Od šećera najzastupljeniji su fruktoza i glukoza pored kojih se ponekad javlja i saharoza, ali u vrlo malom procentu (0-5%). Na produkciju nektara pored genetske osnove utiče čitav niz faktora. Cvetovi koji se prvi otvaraju proizvode više nektara nego oni u centru glave, jer su fiziološki stariji, što znači da je najbolje da se košnice sa pčelama donose na suncokret pre početka cvetanja.

Dnevna dinamika posete pčela u našim uslovima pokazije dva maksimuma: prvi, veći, između 9 i 11 časova i drugi, manji, posle 17 časova, što je u vezi sa dinamikom otvaranja cveta suncokreta.

UTICAJ TEMPARATURE NA KOLIČINU LUČENJA NEKTARA

Na atraktivnost jednog genotipa za pčele velikog uticaja imaju i faktori spoljne sredine. Količina izlučenog nektara u mnogome zavisi od temperature u periodu cvetanja. Najpovoljnija srednja dnevna temperatura za lučenje nektara kreće se između 20-25 °C. Najveći unosi u košnicu zabeleženi su pri temperaturama koje se kreću 24-27 °C, jutarnjim 13-16 °C i večernjim 16-20 °C. Porastom temperature preko 27 °C lučenje nektara se smanjuje, a porastom preko 33 °C lučenje nektara u potpunosti prestaje.

UTICAJ KIŠE NA KOLIČINU LUČENJA NEKTARA

Kišovito vreme u periodu cvetanja značajno smanjuje posete pčelama, a takođe i oplodnju jer se polen brzo spira sa žiga tučka ili propada usled vlage, a sa žiga se  istovremeno spiraju materije neophodne za klijanje polena. Jak pljusak šteti lučenju nektara, jer oštećuje cvetove, a naručito pojedine njegove deleve, spira nektar, a ostatak veoma razređuje. Ako kiša pada duže i u zemlji ima suviše vlage, smanjuje se lučenje nektara. Međutim, povremene tihe i toplije kiše u vreme toplijih dana povoljno utiču na veće lučenje nektara.

UTICAJ VETRA NA KOLIČINU LUČENJA NEKTARA

Vetrovi nepoljono utiču na lučenje nektara. Ako za vreme cvetanja suncokreta duva severoistočni ili istočni vetar tada se privremeno zaustavlja lučenje nektara. Čim oni počnu da duvaju, nektar iz nektarija isparava ili prestaje lučenje. Lučenje nektara se smanjuje 2-3 puta, dok na kraju potpuno ne prestane. Međutim, ako se vreme ubrzo promeni i dune jugozapadni ili zapadni vetar, tada suncokretovi cvetovi ponovo izlučuju nektar. Vetar nepovoljno deluje i na let pčela. Ako je vetar slabije snage, pčele slabije posećuju cvet, a kada se snaga vetra poveća, onda u potpunosti prestaje poseta.

 Za vreme kišnog i hladnog vremena, suncokret ne samo što ne medi, već izlučuje lepljivu tečnost-smolu od koje se lepe krila i noge pčela, te zbog toga pčelinja društva jako oslabe i nisu sposobna za potpuno iskorišćavanje glavne prolećne paše u narednoj godini [2]

VODA

Na ovoj medonosnoj paši pčelama je potrebno obezbediti vodu. Ako pčelinjak nije moguće locirati blizu nekog izvora vode, onda im se ona obezbeđuje postavljanjem pojila.

BROJ KOŠNICA PO HEKTARU

Za optimalnu proizvodnju potrebne su 2 košnice po hektaru. Košnice se moraju doneti na parcelu najkasnije 2- 3 dana pre početka cvetanja. Pčelinja društva koja su koristila suncokretovu pašu redovno oslabe, te se savetuje da pčele po završenom ceđenju meda što pre presele na livadsku ili ritsku pašu.

PRINOS MEDA

Obično se na suncekretovoj paši dobija dobije 15 do 20 kg meda. U izuzetno povoljnim pašnim prilikama prinosi mogu biti udvostručeni, što se poslednjih nekoliko godima i ostvaruje.

Literatura:

[1] Zbornik radova 2008, treći kongers SPOS-a, suncokret kao pčelinja paša, dr nenad Dušanović, dr Vladimir Miklič,

akademik Dragan Škorić

[2] Praktično pčelarstvo 1983, Vojin Todorović, dr Dušan Todorović

[3] Praktikum iz pčelarsta 2015, dr Nada Plavša, dr Nebojša Nedić