Monday, 11 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Stubaste jabuke sorte i tehnologija gajenja

Stubaste jabuke sorte i tehnologija gajenja

Stubaste jabuke – Sorte i tehnologija gajenja stubastih jabuka –  Stubast tip rasta kod jabuke predstavlja biološku novinu koja omogu?ava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine (10.000 biljaka/ha), unošenje oprašiva?a u jednosortne zasade i zasnivanje porodi?nih vo?njaka na malim površinama i oku?nicama. Vo?ke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja prirodno ne grana. Ra?aju na rodnim kola?ima raspore?enim duž cele kordunice.

 Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, razli?itog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokova?e ekonomski najvažnijih bolesti i šteto?ina. U toku dvadesetogodišnjeg oplemenjiva?kog rada izdvojeno je više selekcija od kojih su šest priznate kao nove sorte. Najkrupnije plodove ima sorta Rumeno vreteno koja sazreva 05. septembra. Svake godine ra?a obilno ali nikada ne prerodi jer sama reguliše optimalno optere?enje junskim opadanjem plodova.

Sorta Kraljica ?ardaša se odlikuju poznim vremenom zrenja, vrhunskom atraktivnoš?u i kvalitetom ploda i sposobnoš?u ?uvanja i do 6 meseci. Sorta Vesna je karakteristi?na po vrlo ranom vremenu zrenja, polovinom augusta, srednje krupnim crveno obojenim plodovima i širokoj, srednje bujnoj, uspravnoj kordunici koja na najlepši na?in popunjava prostor.

Sorte zelenog ploda,

Zeleni dragulj i Smaragd, su vrlo retki ?ak i u oplemenjiva?kom radu na ovoj vo?noj vrsti u svetu. Sazrevaju kasno, krajem septembra meseca, imaju izuzetno lepe plodove, nakiselog ukusa a dobro se ?uvaju u toku zime u obi?nim uslovima skladištenja.

Stubaste jabuke sorte i tehnologija gajenja

Stubaste jabuke – Izdvojeno je i više hibrida sa atraktivnim žuto bojenim plodovima ali najatraktivniji su ?erdan i Dukat. Vreme sazrevanja naj?eš?e je oko 01. septembra. Posebnu atraktivnost imaju patuljaste forme koje se uspešno mogu gajiti u saksijama ili kao najlepši deo vrtnih kompozicija.

Stubaste jabuke se gaje bez naslona na rastojanju u redu od 50 cm. U amaterskim vo?njacima i manjim plantažnim zasadima najbolje ih je saditi kao jednored, dvored ili trored na rastojanju red od reda 50 cm. Ako sukcesivno sadimo više takvih blokova , treba izme?u blokova ostaviti rastojanje od najmanje 1,2 m da bi se mogla obavljati normalna rezidba, okopavanje, zalivanje, ?ubrenje i hemijska zaštita. Me?ured možemo i zatraviti u širini od 80 cm. Travnata staza sve operacije u vo?njaku ?ini lakše izvodljivim u optimalnim agrotehni?kim rokovima. Pokošenu travu treba izneti a ne mul?irati rastojanja u redu jer postoji opasnost od naseljavanja glodara koji vrlo ?esto mogu da prstenuju koru pri zemlji i time osuše celu vo?ku.

 Prilikom izbora sorti mora se voditi ra?una da je jabuka stranooplodna vo?na vrsta i da pored osnovne sorte moraju postojati i oprašiva?i sa?eni po nekom rasporedu. Osnovne sorte kod stubastih jabuka su naj?eš?e jedan ili dva hibrida kasnog vremena zrenja, crvenog ili zelenog ploda, koji se mogu ?uvati u toku jeseni i zime nekoliko meseci. Za oprašiva?e najbolje je birati sorte ranog i srednje ranog vremena sazrevanja jer se oni sade u manjem broju a njihovi se plodovi pojedu direktno sa stabla u toku leta i rane jeseni. Najbolje je da u zasadu budu prisutne bar tri sorte koje stupaju u period plodonošenja istovremeno, obilno cvetaju i približno su iste dugove?nosti.

 Stubaste jabuke u toku vegetacije ne treba u?estalo zalivati ve? samo kad ocenimo da postoji deficit vlage u zemljištu. Zalivanje treba da zna?i dodavanje vode u visini od 40-50 l po kvadratnom metru ili 10 l po stablu. Kada se površinski sloj prosuši, treba uraditi površinsko razbijanje pokorice. Posle toga sigurno 15 dana nije potrebno navodnjavati. Preterano i pre?esto dodavanje vode zemljištu ima za posledicu intenzivan vegetativni porast sa slabom diferencijacijom cvetnih pupoljaka, ispiranje hranljivih materija, izvaljivanje vo?ki i sabijanje zemljišta. Sa zalivanjem treba prestati posle 1. septembra da se ne bi izazvala retrovegetacija gde se veliki broj cvetnih pupoljaka razvija u novi porast koji znatno umanjuje rodni potencijal biljke a ne može da zdrveni na vreme pa izmrzava u toku zime.

Potreba za rezidbom je minimalna i svodi se na prore?ivanje cvetnih pupoljaka skra?ivanjem rodnih kola?a. To je naro?ito zna?ajno kod sorti koje obilno ra?aju, kao što je Zeleni dragulj, jer spre?avamo da prerode i zbog toga alternativno ra?aju svake druge godine. Sporadi?no obrazovane jednogodišnjih letorasta dužih od 10 cm, koji se mogu pojaviti na rodnim elementima gde imamo formirane i cvetne pupoljke, uklanjamo u osnovi. Ako se jednogodišnji letorasti pojave direktno na vodilici, na mestu gde nemamo obrazovan rodni kola?, prekra?ujemo ih na 2-3 pupoljka. Time obnavljamo rodne kola?e i formiramo nove gde su do sada postojala neobrasla mesta. Tako ?e svaka vo?ka imati uspravan porast i elegantnu, vitku kordunicu obraslu rodnim elementima od osnove do vrha. Izvesne korekcije možemo uraditi i zelenom rezidbom odstranjivanjem postranih grana tamo gde one prave senku ili prekra?ivanjem na dva do tri pupoljka. Vrlo je važno vreme kada se to radi, a to je kraj juna i po?etkom jula, odnosno u vreme diferencijacije cvetnih pupoljaka. Tako možemo posti?i da se na prekra?enim granama ve? iste vegetacije formiraju cvetni pupoljci.

Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati ve? prve godine po sadnji. Na sadnici prve klase cvetni pupoljci su prisutni ve? na jednogodišnjem porastu i treba voditi ra?una da ih u toku transporta ne o?enimo. U drugoj i narednim godinama stubaste jabuke ?e po?eti da daju ozbiljniji rod koji bi se od pete godine trebao ustaliti na 10-15 kg po stablu.

 Nenad Stefanovi?, dipl.ing. polj.