Saturday, 21 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Stočna brašna kao nuzprodukt mlinara

Stočna brašna kao nuzprodukt mlinara

Stočna brašna  – U milnskoj industriji u toku pripreme i mlevenja zrna žita ili leguminoze za dobijanje brašna prekrupe, griza i drugih proizvoda za ishranu ljudi, ostaju sporedni proizvodi koji se koriste u ishrani životinja .Pre mlevenja zrna se očiste od stranih primesa i nepotrebnih delova zrna, kao što su pleva, slomljena i nedozrela zrna žita, seme korova, čestice zemlje, prašina, omotač i klica.

Stočna brašna kao  nuzprodukt mlinara

U tim postupcima dobijaju se sporedni proizvodi:

  • mekinje (pšenične, ražane, kukuruzne, pirinčane i obezmašćene pirinčane)
  • stočna (krmna) brašna (pšenično, ražano, kukuruzno)
  • klice žita (kukuruzne, pšenične)

 Ovi proizvodi ne smeju da sadrže plesni, gari, korovskog semena i peska i više od 0,25%.

 Stočna  brašna (krmna)

 Stočna brašna su proizvod dobijen mlevenjem pojedinih vrsta žita, a sastoje se od usitnjenog endosperma, klica i pojedinih slojeva omotača-mekinja. Stočno brašno bi se ustvari moglo nazvati treća najfinija frakcija mekinja, jer se dobija kad se kroz još gušće sito (svileno) proseju sitne mekinje i izdvoje grubi delovi omotača zrna (celulozni), kao i grube primese.

Stočna brašna su nešto bogatija sirovim belančevinama i mašću nego mekinje žita od koga potiču. Imaji i veći sadržaj ugljenih hidrata, zbog većeg prisustva skroba. Osim toga ,sadrže manje celuloze,jer su grubi delovi ljuske (krupne mekinje kod pšenice) prosejavanjem odstranjeni. Ona su znatno bolje svarljiva nego pšenične i ražene mekinje. Kao i mekinje stočna brašna imaju malo kalcijuma, ali su bogata fosforom.

Siromašna su riboflavinom (B2 vitamin) inemaju skoro ništa karotina i vitamina D, ali su bogat izvor tiamina i niacina. Stočna brašna se upotrebljavaju, uglavnom, za isrhanu svinja, teladi i živine ali se isto tako mogu davati i drugim životinjama umesto mekinja, kao proteinsko hranivo. U ishrani svinja i živine ne daju dobre rezultate ako se daju kao samostalno hranivo zbog slabijeg sastava esencijalnih aminokiselina. Zato se obično mešaju s proteinskom hranom animalnog porekla, koja koriguje i dopunjuje sastav i odnos ovih aminokiselina. Naročito se koriste mesno brašno, riblje brašno, mleko u prahu ai drugi slični proizvodi. Dopuna animalnim proteinima nije potrebna u ishrani goveda i drugih preživara.

U stočna brašna, obuhvaćena propisima spadaju pšenično stočno brašno, ražano stočno brašno i kukuruzno stočno brašno.

 Dragoljub Krajnović,  PSSS  Padinska Skela

Leave a Reply