Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Stočna brašna kao nuzprodukt mlinara

Stočna brašna kao nuzprodukt mlinara

Sto?na brašna  – U milnskoj industriji u toku pripreme i mlevenja zrna žita ili leguminoze za dobijanje brašna prekrupe, griza i drugih proizvoda za ishranu ljudi, ostaju sporedni proizvodi koji se koriste u ishrani životinja .Pre mlevenja zrna se o?iste od stranih primesa i nepotrebnih delova zrna, kao što su pleva, slomljena i nedozrela zrna žita, seme korova, ?estice zemlje, prašina, omota? i klica.

Sto?na brašna kao  nuzprodukt mlinara

U tim postupcima dobijaju se sporedni proizvodi:

  • mekinje (pšeni?ne, ražane, kukuruzne, pirin?ane i obezmaš?ene pirin?ane)
  • sto?na (krmna) brašna (pšeni?no, ražano, kukuruzno)
  • klice žita (kukuruzne, pšeni?ne)

 Ovi proizvodi ne smeju da sadrže plesni, gari, korovskog semena i peska i više od 0,25%.

 Sto?na  brašna (krmna)

 Sto?na brašna su proizvod dobijen mlevenjem pojedinih vrsta žita, a sastoje se od usitnjenog endosperma, klica i pojedinih slojeva omota?a-mekinja. Sto?no brašno bi se ustvari moglo nazvati tre?a najfinija frakcija mekinja, jer se dobija kad se kroz još guš?e sito (svileno) proseju sitne mekinje i izdvoje grubi delovi omota?a zrna (celulozni), kao i grube primese.

Sto?na brašna su nešto bogatija sirovim belan?evinama i maš?u nego mekinje žita od koga poti?u. Imaji i ve?i sadržaj ugljenih hidrata, zbog ve?eg prisustva skroba. Osim toga ,sadrže manje celuloze,jer su grubi delovi ljuske (krupne mekinje kod pšenice) prosejavanjem odstranjeni. Ona su znatno bolje svarljiva nego pšeni?ne i ražene mekinje. Kao i mekinje sto?na brašna imaju malo kalcijuma, ali su bogata fosforom.

Siromašna su riboflavinom (B2 vitamin) inemaju skoro ništa karotina i vitamina D, ali su bogat izvor tiamina i niacina. Sto?na brašna se upotrebljavaju, uglavnom, za isrhanu svinja, teladi i živine ali se isto tako mogu davati i drugim životinjama umesto mekinja, kao proteinsko hranivo. U ishrani svinja i živine ne daju dobre rezultate ako se daju kao samostalno hranivo zbog slabijeg sastava esencijalnih aminokiselina. Zato se obi?no mešaju s proteinskom hranom animalnog porekla, koja koriguje i dopunjuje sastav i odnos ovih aminokiselina. Naro?ito se koriste mesno brašno, riblje brašno, mleko u prahu ai drugi sli?ni proizvodi. Dopuna animalnim proteinima nije potrebna u ishrani goveda i drugih preživara.

U sto?na brašna, obuhva?ena propisima spadaju pšeni?no sto?no brašno, ražano sto?no brašno i kukuruzno sto?no brašno.

 Dragoljub Krajnovi?,  PSSS  Padinska Skela

Leave a Reply