Monday, 11 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Špargla – povrće koje donosi sigurnu dobit proizvođačima

Špargla – povrće koje donosi sigurnu dobit proizvođačima

Špargla  se svrstava u veoma delikatno i skupoceno povrće koje je rašireno po celom svetu, ali je kod nas malo poznati i retko se gaji. Jedna je od najstarijih povrtarskih vrsta,koju su gajili i koristili još stari Grci i Rimljani. Poreklom je iz Evrope,gde se u oblasti mediterana mogu naći divlje forme ove vrste.

Za ishranu se koriste mladi, nežni i sočni izdanci, od kojih se spravljaju izvrsna jela. Pored izvrsnog ukusa, špargla je bogata vitaminima i drugim hranljivim i korisnim materijama. Višegodišnja je biljka, gaji se u zasadima i uz dobru negu može se eksploatisati godinama. Obrazuje neku vrstu podzemnog čokota sa debelim i mesnatim belim korenom u kojem se nagomilava rezervna hrana koja služi za obrazovanje izdanaka sledeće godine.

 Špargla – povrće koje donosi sigurnu dobit

Svake godine deo starog korena izumre, a iz vršnog čokota izbija novi. Na njegovom gornjem delu obrazuju se vrlo krupni, ljuspasto pokriveni pupoljci,iz kojih s proleća izrastaju izdanci, tzv .sveće koji se dok su mladi koriste kao povrće. Ako se izdanci ne uberu dok su mladi, razviće se u tanke, visoke i razgranate stabljike dekorativnog izgleda. List je razvijen,u obliku ljuspice iz čijih pazuha izbijaju igličaste grančice i imaju funkciju listova. Cvetovi su sitni žuto zelene boje, plod je okrugla crvena bobica veličine graška, a seme je crno i trouglasto.

 Špargla je dvodoma biljka: muške biljke su dužeg veka i prinosnije, dok su kod ženskih biljaka izdanci deblji i boljeg kvaliteta.

 Uslovi uspevanja – špargla se najuspešnije gaji u oblastima sa umerenim temperaturama i nešto oštrijim zimama. Izdanci rastu na temperaturama ispod 10 C. Veoma retko zimski mrazevi oštete čokote i pupoljke na njima. Pri dužoj suši ostaju tanki, ogrube i izgube aromatičnost.

 Za gajenje špargle najbolja su duboka, ocedna i rastresita zemljišta. Teren bi trebalo da je ravan, okrenut ka jugu i zaštićen od hladnih vetrova.

Špargla – povrće koje donosi sigurnu dobit

 Tehnika gajenja– špargla se gaji preko rasada. Za zasnivanje šparglišta od jednog hektara potrebno je 500-600 grama semena. Setva se obavlja krajem aprila u hladne leje, na rastojanju između redova 25-30 cm i u redu 5-6 cm. Dubina setve bi trebalo da bude 1 cm. Kad biljke niknu poželjno je proređivanje, tako da se ostavi po jedna biljka na 5-10 cm. Pred zimu, kad špargla požuti, pokriva se slamom ili nezgorelim stajnjakom, kako bi se sačuvala od izmrzavanja.

 Pošto je prve godine proizveden rasad, druge godine rano s proleća, obično u martu, pristupa se rasađivanju, na ranije pripremljenom i nađubrenom zemljištu.

 Pred jesenje duboko oranje u zemljište se unosi 50-100 t stajskog đubriva po ha. Pred sađenje ubacuje se oko 500 kg/ha mineralnog đubriva sa odnosom NPK elemenata 1:2:4. Približno ista ili nešto veća količina mineralnih đubriva unosi se svake godine.

 Špargla se može rasaditi u redove ili u trake sa 2-3 reda. Kad se rasađuje u redove, što je češće, razmak između redova ne bi trebalo da bude manji od 1 m, a rastpjanje u redu 50-100 cm. Dubina kanala u koji se rasađuju biljke kreće se od 30-40 cm. Sadnja se obavlja tako što se žile sadnice dobro zatrpaju đubrevitom smešom koja je predhodno rasturena po kanalu na svakom mestu gde će biti posađena biljka. Zatim se cela biljka pokrije 5-6 cm debelim slojem iskopane sitne zemlje.

 Sorte – gaje se sorte sa belim i zelenim izdancima.

 Sorte iz prve grupe koriste se za proizvodnju belih (etioliranih) izdanaka, koji se beru pre nego što izbiju na površinu. Najpoznatije sorte su aržantejska rana i aržantejska kasna. One daju debele, nežne i ukusne izdanke s ružičastim vrhom.

 Sorte sa zelenim izdancima se gaje jednostavnije. Izdanci se odsecaju kad izrastu iznad površine i ozelene. Najpoznatija sorta iz ove grupe je meri vašington.

 Berba – špargla počinje da se bere u 3.godini, ali u ograničenim količinama. Seku se samo po 2-3 izdanka sa biljke, a ostali se ostave da izrastu u stablo.Tek sledeće godine se može pritupiti masovnijoj eksploataciji koja traje 15-20 godina.

  •  Etiolirani ( beli ) izdanci se seku pre nego što izbiju na površinu zemlje. Prvo se razgrne zemlja do osnove izdanka pa se odseče specijalnim nožem.
  •  Zeleni izdanci se seku pošto izrastu 12-20 cm iznad površine. Berba se obavlja svakodnevno i traje od aprila do kraja maja. Obično se sa čokota skine 10-15 izdanaka,što čini 6-10 t/ha.

 Izdanci se sortiraju po dužini i debljini u 3 klase:

  1.  pva klasa sa izdancima debelim 18mm,
  2. druga klasa sa izdancima 14-18 mm i
  3. treća klasa sa izdancima 10-14 mm.

 Prosečna težina jednog izdanka je 50-60 grama. Špargla se pakuje u snopove teške 0,5-1,0 kg. Snopovi se obavijaju plastičnim folijama. Lako se kvari, i u običnim skladištima može se održati 2-3 dana, a u hlađenim 3-4 nedelje.

 Dipl.ing.Gordana Rehak

Špargla

Leave a Reply