Tuesday, 24 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Sorta afuz ali – iz Male Azije- krupna, slatka, rodna

Sorta afuz ali – iz Male Azije- krupna, slatka, rodna

Sorta afuz ali potiče iz Male Azije. Sreće se u gotovo svim vinogradarskim zemljama. Naročito se gaji u zemljama oko Sredozemnog mora. Botaničke karakteristike su -Vrh mladog lastara je zelen, sjajan, po ivicama bronzast i dosta povijen. Gladak je, sa vrlo malo malja. List je srednje krupan do krupan, najčešće trodelan, a ređe petodelan. Lice lista je glatko, golo, tamno zelene boje. Na naličju, koje je golo, po nervima se nalaze četinaste malje. Drškin sinus je u obliku slova U. Zupci su široki i tupi, nejednaki. Nervi su zeleni, dosta široki i uočljivi. Peteljka lista je debela i srednje duga. Liska je dosta naborana

Grozd je krupan ili veoma krupan (400-800 grama, pa i do 1 kg), srednje zbijen, najčešće kupast.

Bobica je krupna, izdužena, jajastog ili urmastog oblika, zelenožute boje. Sa sunčene strane dobija ćilibarnu boju. Pepeljak je obilan, a na pokožici se primećuju i sitne tačkice. Pokožica je srednje debela do debela. Meso je dosta hrskavo, ali topljivo i vrlo prijatnog ukusa. Semenke su dosta krupne, kafene boje, sa kratkim i tupim kljunom. Semenke malo smetaju pri jelu.

Zreo lastar je dosta debeo, spljošten, sa dugim, svetlokestenastim internodijama. Kolenca su slabo izražena, tamnije obojena. Zimsko okce je kupasto, srednje razvijeno, pokriveno tankim ljuspastim listićima.

Agrobiološke karakteristike

Srednje pozno kreće u proleće. Cvetanje nastupa početkom juna i traje 7-10 dana. Oplodnja je normalna i redovna. Šarak nastupa u drugoj dekadi avgusta, a puna zrelost (berba) najčešće sredinom septembra, pa sve do kraja septembra. Po vremenu sazrevanjaovo je pozna sorta.

Po bujnosti spada u grupu vrlo bujnih sorti. Čokot je snažan sa malim brojem vrlo debelih lastara na njemu. Veoma je rodna sorta. Prosečni prinosi se kreću 15-20 t/ha, a u veoma povoljnim uslovima gde se primenjuje navodnjavanje i do 30 t/ha. Ovako visoke prinose sorta ostvaruje zahvaljujući pre svega velikoj prosečnoj masi grozda.

Sorta afuz ali je srednje otporna na važnije bolesti. Prema plamenjači ispoljava srednju otpornost, ali je zanimljivo da su joj mladi listovi veoma osetljivi na Bordovsku čorbu, pa se pri zaštiti o tome mora voditi računa. Prema pepelnici ispoljava dosta visoku otpornost, naročito u sušnim godinama. Nije posebno osetljiva na sivu plesan, ali u kišnim godinama može dosta da strada.

Sorta je osetljiva na niske zimske temperature i spada u grupu najneotpornijih sorti.
 
Privredno-tehnološke osobine sorta afuz ali
Udeo šepurine u grozdu najčešće se kreće 6-10%, a udeo bobica 90-94%.
Udeo pokožice u bobici iznosi 4-10%, a udeo semenke 2-3%, tako da mesa ima oko 87-94%.
Tipična je stona sorta vrlo privlačnog izgleda i prijatne,osvežavajuće arome. Sorta nakuplja dosta šećera i zbog dosta malog sadržaja ukupnih kiselina deluje slatko.
Sorta se ne koristi samo za potrošnju u svežem stanju, već i za proizvodnju kompota, slatka,…
Vrlo je transportabilna i može se nekoliko meseci uspešno čuvati u hlađenom skladištu.
Sortna agrotehnika
Zahteva mešovitu i dugu rezidbu, sa lukovima od 6-12 okaca i kondirima 2-3 okca. Pogoduju joj viši uzgojni oblici, a u južnim područjima pergolast oblik čokota. Opterećenje čokota rodnim okcima treba da bude umereno i da iznosi od 6-10 okaca/m². Sorta traži veće razmake u redu i između redova. Kao bujna sorta zahteva opreznu upotrebu mineralnih đubriva. Vrlo povoljno reaguje na navodnjavanje, naročito ako se primenjuje navodnjavanje iz brazde.
PSSS Jagodina
dipl.ing.Dejan Jocić