Thursday, 18 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Sorta afuz ali – iz Male Azije- krupna, slatka, rodna

Sorta afuz ali – iz Male Azije- krupna, slatka, rodna

Sorta afuz ali poti?e iz Male Azije. Sre?e se u gotovo svim vinogradarskim zemljama. Naro?ito se gaji u zemljama oko Sredozemnog mora. Botani?ke karakteristike su -Vrh mladog lastara je zelen, sjajan, po ivicama bronzast i dosta povijen. Gladak je, sa vrlo malo malja. List je srednje krupan do krupan, naj?eš?e trodelan, a re?e petodelan. Lice lista je glatko, golo, tamno zelene boje. Na nali?ju, koje je golo, po nervima se nalaze ?etinaste malje. Drškin sinus je u obliku slova U. Zupci su široki i tupi, nejednaki. Nervi su zeleni, dosta široki i uo?ljivi. Peteljka lista je debela i srednje duga. Liska je dosta naborana

Grozd je krupan ili veoma krupan (400-800 grama, pa i do 1 kg), srednje zbijen, naj?eš?e kupast.

Bobica je krupna, izdužena, jajastog ili urmastog oblika, zelenožute boje. Sa sun?ene strane dobija ?ilibarnu boju. Pepeljak je obilan, a na pokožici se prime?uju i sitne ta?kice. Pokožica je srednje debela do debela. Meso je dosta hrskavo, ali topljivo i vrlo prijatnog ukusa. Semenke su dosta krupne, kafene boje, sa kratkim i tupim kljunom. Semenke malo smetaju pri jelu.

Zreo lastar je dosta debeo, spljošten, sa dugim, svetlokestenastim internodijama. Kolenca su slabo izražena, tamnije obojena. Zimsko okce je kupasto, srednje razvijeno, pokriveno tankim ljuspastim listi?ima.

Agrobiološke karakteristike

Srednje pozno kre?e u prole?e. Cvetanje nastupa po?etkom juna i traje 7-10 dana. Oplodnja je normalna i redovna. Šarak nastupa u drugoj dekadi avgusta, a puna zrelost (berba) naj?eš?e sredinom septembra, pa sve do kraja septembra. Po vremenu sazrevanjaovo je pozna sorta.

Po bujnosti spada u grupu vrlo bujnih sorti. ?okot je snažan sa malim brojem vrlo debelih lastara na njemu. Veoma je rodna sorta. Prose?ni prinosi se kre?u 15-20 t/ha, a u veoma povoljnim uslovima gde se primenjuje navodnjavanje i do 30 t/ha. Ovako visoke prinose sorta ostvaruje zahvaljuju?i pre svega velikoj prose?noj masi grozda.

Sorta afuz ali je srednje otporna na važnije bolesti. Prema plamenja?i ispoljava srednju otpornost, ali je zanimljivo da su joj mladi listovi veoma osetljivi na Bordovsku ?orbu, pa se pri zaštiti o tome mora voditi ra?una. Prema pepelnici ispoljava dosta visoku otpornost, naro?ito u sušnim godinama. Nije posebno osetljiva na sivu plesan, ali u kišnim godinama može dosta da strada.

Sorta je osetljiva na niske zimske temperature i spada u grupu najneotpornijih sorti.
 
Privredno-tehnološke osobine sorta afuz ali
Udeo šepurine u grozdu naj?eš?e se kre?e 6-10%, a udeo bobica 90-94%.
Udeo pokožice u bobici iznosi 4-10%, a udeo semenke 2-3%, tako da mesa ima oko 87-94%.
Tipi?na je stona sorta vrlo privla?nog izgleda i prijatne,osvežavaju?e arome. Sorta nakuplja dosta še?era i zbog dosta malog sadržaja ukupnih kiselina deluje slatko.
Sorta se ne koristi samo za potrošnju u svežem stanju, ve? i za proizvodnju kompota, slatka,…
Vrlo je transportabilna i može se nekoliko meseci uspešno ?uvati u hla?enom skladištu.
Sortna agrotehnika
Zahteva mešovitu i dugu rezidbu, sa lukovima od 6-12 okaca i kondirima 2-3 okca. Pogoduju joj viši uzgojni oblici, a u južnim podru?jima pergolast oblik ?okota. Optere?enje ?okota rodnim okcima treba da bude umereno i da iznosi od 6-10 okaca/m². Sorta traži ve?e razmake u redu i izme?u redova. Kao bujna sorta zahteva opreznu upotrebu mineralnih ?ubriva. Vrlo povoljno reaguje na navodnjavanje, naro?ito ako se primenjuje navodnjavanje iz brazde.
PSSS Jagodina
dipl.ing.Dejan Joci?