Saturday, 20 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Sojevi pramenke sa rudom vunom – kvalitet

Sojevi pramenke sa rudom vunom – kvalitet

Sojevi pramenke sa rudom vunom

U grupu pramenki sa rudom vunom spadaju

sledeći sojevi:

− sjenički,

− svrljiški i

− šarplaninski

Telo ovih životinja obraslo je nešto finijom (rudom) vunom nego u gruborunih pramenki. Runo im čini prelaz od otvorenog do poluotvorenog. Sastavljeno je od pramenova levkastog oblika. Pramenovi ovaca rude pramenke su kraći, a runo pretežno sastavljeno od prelaznih vlakana. Zbog veće gustine vune i finijeg vlakna, prinos i kvalitet vune ovih sojeva pramenke je bolji nego u gruborunih.

 

Sjenička ovca

Sjenička ili pešterska ovca dobila je ime po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Srbije na nadmorskoj visini preko 1000 metara. Sa Peštera se ova ovca, zadnjih decenija, proširila na skoro ceo zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore, a ima je i u Bosni i Hercegovini. Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva pramenki. Visina grebena ovaca iznosi oko 65, a ovnova 70 cm. Masa tela ovaca je u proseku 45, a ovnova 60 kg. Randman mesa je oko 42%. Grudi su joj dosta duboke, ali je grudni koš uzan. Glava sjeničke ovce je obrasla dlakom koja je najčešće bela, sa crnim kolutovima oko očiju, s crno oivičenom gubicom donje i gornje usne i sa crnim vrhovima ušiju. Noge su joj takođe obrasle dlakom, najčešće bele boje, a mogu biti crne ili prskane (crno-bela). Sjenička ovca je dosta dobro obrasla vunom po donjem delu vrata i po trbuhu. Runo je otvoreno do poluotvorenog, a prinos relativno mali. Godišnji nastrig vune ovaca iznosi 1,4, a ovnova 2 kg. Finoća vlakna iznosi oko 38 mikrona, što znači C i D sortiment. Prema nekim saznanjima ovako fini sortiment vune sjenička ovca ima zbog toga što su u njenom stvaranju učestvovale azijske ovce s finom vunom, koje su Turci gajili na Balkanu u toku petstogodišnje vladavine. Vijugavost vlakna je slaba, a randman vune iznosi oko 70%.

Prosečna mlečnost sjeničke ovce u laktaciji od 5-6 meseci se kreće od 60-80 litara računajući i mleko koje jagnje posisa. Od 100 ovaca dobije se 11o-13o jagnjadi. Sjenička ovca spada u grupu dugorepih ovaca. Kasnostasna je jer prvi put ulazi u priplod sa 18 meseci, a porast završava u starosti od 3-4 godine. Ovce su šute, a ovnovi imaju dobro razvijne rogove u obliku spirale.

Sojevi pramenke

Svrljiški soj

Ovaj soj pramenke ime je dobio po Svrljiškim planinama, gde joj je i mesto odgajivanja. Svrljiška ovca obrasla je belom vunom. Lice i noge obrasle su joj belom dlakom sa crnim tačkama, a na čelu ima ćubu. Ova pramenka spada u krupnije sojeve. Visina grebena ovaca je oko 60, a ovnova 60-65 cm. Odrasle ovce su teške prosečno oko 36 kg, a ovnovi oko 45 kg. Randman mesa kod odraslih grla iznosi oko 48%.

Svrljiški soj ima najbolju obraslost od svih sojeva, što utiče i na težinu runa. Debljina vunskih vlakana je oko 36 mikrona (C i D sortiment). Pramen je levkast, a runo poluotvoreno. Godišnji nastrig vune u proseku se kreće oko 1,5 kg u ovaca i oko 2 kg u ovnova. Randman vune iznosi oko 55%.

Prosečna proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 8o litara, računajući i količinu mleka koju jagnje posisa. Plodnost ovih ovaca se kreće od 100-110%. Svrljiška ovca je kasnostasna. Spada u grupu dugorepih ovaca. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti šuti ili pak rogati.

Svrljiška ovca je veoma cenjena na čitavoj teritoriji istočne Srbije, tako da je i najrašireniji soj pramenke na tom području. Izvan ovog areala rasprostiranja ova ovca se nije dalje širila.

 

 Šarplaninski soj

Ovaj soj ovaca se dosta gaji u Makedoniji gde čini oko 30% od ukupnog broja ovaca u ovoj Republici. Dosta se gaji i na Kosovu, u regionu Šar planine, po kojoj je i dobila ime. Spada u kratkorepe ovce, a po veličini formata pre se može svrstati u male, nego u srednje velike ovce. Visina grebena joj je oko 58 cm. Telesna masa ovnova iznosi u proseku 45-50 kg, a ovaca 32- 35 kg. Randman mesa odraslih grla iznosi 45%.

Ovaj soj je jedini soj domaće pramenke koji ima čisto belu vunu, bez crnih ili sinjavih vlakana. Glava i noge su obrasle dlakom, koja je takođe bele boje, bez ikakvih pigmentiranih mesta. Obraslost vunom šarplaninske ovce ne zadovoljava. Runo je otvoreno, često podeljeno duž kičmenog stuba, pramenovi su šiljasti. Ovce daju prosečno godišnje 1,3 kg, a ovnovi1,6 kg neprane vune, čiji je randman oko 60%. Debljina vunskih vlakana se kreće od 35-37 mikrona (C i D sortiment).

Prosečna mlečnost ove ovce je 90 litara, računajući i količinu koju jagnje posisa. Od 100 ovaca dobija se 100-105 jagnjadi. Životinje su  asnostasne. Ovce su šute, a ovnovi rogati.ki, ovčepoljski, kosovski, metohijski, pivski i drugi. Svi sojevi pramenke mogu se podeliti u dve grupe i to sojeve sa rudom i sojeve sa grubom vunom.

(N. Pipović, dipl.ing.)

foto pixabay.com

Sojevi pramenke sa rudom vunom