Friday, 23 June, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » SOJA temperatura i njen uticaj na razvoj

SOJA temperatura i njen uticaj na razvoj

soja setva

Soja i temperatura

SOJA temperatura. Visoke temperature i odsusutvo vlage može doprineti smanjenju prinosa. Predstavljamo Vam odlike soje kao uzgajane vrste i njenih uzgojnih osobina. Tako ćete lakše doneti odluku o njenom gajenju.

Odnos prema toploti.

Soja je biljka umereno toplog i toplog podneblja ali dovoljno vlažnog. Potrebe u toploti su joj dosta velike. Temperaturna suma za kraći vegetacioni period iznosi 2 400 do 2 600 C. Za sorte izrazito duge vegetacije ona iznosi, 3.500 C pa do 4.000 C.

Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 5 do 7 C. Međutim, pri ovoj temperaturi proces klijanja i nicanja traje veoma dugo, klijavost semena se jako smanjuje, jer veliki broj semenki biva oštećen bolestima. Otuda je praktični minimum viši. On iznosi od 8 do 12 C. Optimalna temperatura klijanja iznosi od 22 do 25 C, a smatra se da je praktički optimum od 15 do 18 C.

SOJA temperatura i njen uticaj na razvoj

Suma temperatura za period setva- nicanje iznosi od 13 do 14 C. Od početka vegetacionog perioda potrebe soje u toploti se povećavaju. One su najveće u periodu formiranja cvetova i cvetanja.

 Minimalna temperatura za rast i razviće soje do formiranja generativnih organa iznosi 10 do 11 C, u fazi formiranja cvetova i cvetanja 17 do 18 C, u fazi formiranja mahuna i nalivanja semena od 13 do 14 C. Pri nižim te mperaturama od ovih, nastupa zastoj u porastu i razviću. Prekida se proces formiranja generativnih organa, zaustavlja se cvetanje i nastupa masovno opadanje cvetova, izostaje formiranje mahuna, a tek formirane mahune opadaju.

 SOJA temperatura i njen uticaj na razvoj

Optimalna temperatura za formiranje generativnih organa iznosi 21 do 22 C, optimalna temperatura cvetanja od 23 do 25 C, a optimalna temperatura formiranja ploda od 21 do 23 C.

Međutim, temperature koje omogućavaju normalan tok navedenih procesa su dosta niže. Tako se normalno formiranje generativnih organa odvija pri temperaturama od 18 do 19 C, cvetanje pri temperaturama od 19 do 20 C, formiranje ploda pri temperaturama od 18 do 19 C.

RAZVOJ ORGANA TOKOM RAZVOJA BILJKE

 Faze dozrevanja ploda i zrna soje
Sazrevanje soje teče normalno pri temperaturama od 16 C, a smatra se da je optimalna temperatura od 19 do 20 C.Mlade, tek iznikle biljke soje mogu bez štete izdržati prolećne mrazeve do -2,5 C, a rane jesenje do -3°C.
Jači mrazevi oštećuju vegetativnu masu, a jesenji izazivaju prekid nalivanja semena. Ako se seme nalazi u voštanoj zrelosti, jači jesenji mrazevi mu ne nanose štetu niti pak izazivaju, smanjenje klijavosti.

 Odnos prema vodi. – Soja ima umerene potrebe za vlagom.Transpiracioni koeficijent iznosi od 500 do 550. Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja. U prvom delu vegetacionog perioda ona je dosta otporna na sušu. U fazi formiranja generativnih organa i cvetanja, suša joj nanosi dosta veliku štetu. Izaziva opadanje cvetova,remeti oplodnju i formiranje mahuna te otuda izaziva znatno smanjenje prinosa. Mesečne potrebe soje za vodom variraju u zavisnosti od uslova:

  • u aprilu 10 do 40 mm,

  • maju 30 do 60 mm,

  • junu 90 do 110 mm,

  • julu 100 do 125 mm,

  • avgustu 100 do 120 mm,

  • sempembru 50 do 80 i

  • oktobru do 40 mm.

Ranije se smatralo da u fazi cvetanja presudan uticaj na prinos ima relativna vlažnost vazduha i da je nepovoljan uticaj vazdušne suše neuporedivo jači od uticaja zemljišne suše.

Preciznija istraživanja, pokazala su da zemljišna suša, i to ne samo u toj fazi ima jači uticaj od vazdušne. No ipak je zavisnost prinosa od relativne vlažnosti vazduha u periodu od formiranja cvetova do formiranja mahuna i semena dosta značajna. Optimalna relativna, vlažnost vazduha u ovoj fazi je 70 do 80%.

Posebno je pitanje broja biljaka po jedinici površine u uslovima navodnjavanja. Treba imati u vidu da se dodavanjem vode putem navodnjavanja stvaraju optimalni uslovi za razvoj biljke i da to ni u kom slučaju nije razlog zbog koga treba da se povećava broj biljaka. Navodnjavanje ima zadatak da poboljša uslove u optimalnom sklopu, a nije mera koja izaziva potrebu za većim brojem biljaka. U uslovima navodnjavanja može doći do nešto jačeg poleganja i pojave bolesti, te se neodgovarajućim brojem biljaka može postići efekat suprotan od željenog.

 Odnos prema svetlosti. – Soja je biljka kratkog dana. S obzirom da ima velike potrebe prema svetlo sti,zasenjivanje ne podnosi. Smanjen broj sunčanih dana povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa.

 Odnos prema zemljištu. – Soja najbolje uspeva na dubokim plodnim zemljištima, dobrih fizičkihosobina, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Slabije uspeva na teškim zbijenim zemljištima jer su ona
hladna i vlažna. Isto tako, ne odgovaraju joj izrazito laka i rastresita zemljišta, jer su jako ocedna i nedovo ljno vlažna. Najbolje rezultate soja daje na černozemima, livadskim i dubokim aluvijalnim zemlji štima. Soja teže podnosi kisela zemljišta a najbolje joj odgovaraju slabo kisela do neutralna zemljišta (pH od 6 do 7,2).
Slana zemljišta su sasvim nepodesna za soju.

PSSS Srbija

foto pixabaz.com

Leave a Reply