Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Soja naša šansa koju trebamo iskoristiti

Soja naša šansa koju trebamo iskoristiti

soja naš?a šansaSoja naša šansa – Šta nam donose pregovori sa STO i EU i kako da zaštitimo soju u Srbiji?Nakon izmena Zakona u GMO, koji najavljuju iz Vlade, te nakon dozvole uvoza GMO proizvoda srpska GMO free soja biti koriš?ena samo ako bude ozna?ena kao GMO free proizvod. U suprotnom, bi?e izjedna?ena sa brazilskom GMO sojom.

Vlada Srbije nikada ne?e dozvoliti uvo?enje GM proizvodnje, ali ?e pregovori sa EU i STO uskoro doneti jeftiniju, GM soju u Srbiju, rekao je u Novom Sadu Danilo Golubovi?, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Golubovi? je na održanom okruglom stolu “Budu?nost proizvodnje soje u Srbiji – zna?aj ozna?avanja GM free proizvoda i izazovi otvorenog tržišta”, u organizaciji me?unarodnog neprofitnog udruženja Dunav soja, istakao da su pred Srbijom veliki izazovi:

„Naš zakon trenutno nije prihvatljiv za pridruživanje STO i EU, imamo velikih problema i on mora biti promenjen. Ali, moramo biti pametni kada budemo donosili novi zakon i moramo iskoristiti ovaj talas iz Evrope kada budemo donosili ove važne odluke. Pogledajte udruženje Dunav soja koje je od prvobitne ideje udruženja proizvo?a?a GM free soje preraslo u ‘evropski pokret’, ili susednu Ma?arsku, koja je i ustavom zabranila GM pr

oizvodnju, koja polako postaje lider u toj borbi i o?ekuje da ?e do kraja ove godine uvesti obeležavanje genetski nemodifikovanih proizvoda. To jeste težak proces, ali mi u Srbiji moramo da nastavimo da radimo na širenju svesti“, rekao je Golubovi?.

Na ovom okuglom stolu govorio je i Andre Ruprehter, ministar za poljoprivredu Austrije, koja je kao zemlja prva uspostavila GMO free standard ozna?avanja prehrambenih proizvoda u EU. On je naglasio da Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 35 miliona tona proteinskih dodataka za sto?nu hranu koji se nadokna?uju uglavnom uvozom iz SAD, Brazila i Argentine, a najve?i deo te hrane je genetski modifikovan.

“Evropa mora da prevazi?e taj ‘proteinski jaz’, da prona?e na?in da proizvede dovoljno soje za prehranu stoke. Austrija je postavila jasnu strategiju o neuzgajanju GMO proizvoda, a Udruženje Dunav soja ima tu važnu ulogu. Ve? 14 zemalja duž Dunava je potpisalo Dunav soja Deklaraciju, ?iji je cilj da se bolje koriste doma?i resursi i umanji zavisnost od uvežene GMO soje. I Srbija se priklju?ila i potpisala 2013.godine i ona bi svakako na Balkanu mogla odigrati tu klju?nu ulogu. Italija, Francuska i Rumunija su sve ja?e, Slova?ka je najavila da ?e se pridružiti…Sve ovo zna?i da smo na dobro putu”, rekao je Ruprehter.

Da ima pomaka govori i pozitivan trend porasta proizvodnje ‘doma?e’, evropske soje, pa se o?ekuje da u ovoj godini površine pod njom porastu i do 20 odsto.

Soja naša šansa koju trebamo iskoristiti

Matijas Kroen, predsednik udruženja Dunav soja koje je u maju prošle godine otvorilo i regionalnu kancelariju u Novom Sadu iz koje pokriva region Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, naglasio je da ?e dolazak jeftinije, genetski modifikovane soje u Srbiju zna?iti i niže premije za onu genetski nemodifikovanu, ?iji ?e proizvo?a?i biti prisiljeni da traže nova tržišta. Srbija, ukoliko želi da ostane lider u proizvodnji soje, mora da ozna?ava proizvode.

“To što vi imate niko drugi u Evropi nema – jedino Srbija ima kompletan lanac za proizvodnju soje i jedino ona proizvodi dovoljno soje za svoje potrebe. Ali, šta ?e biti u budu?nosti sa tom proizvodnjom? Iako su u pitanju male koli?ine, Srbija ve? sada uvozi meso nekontrolisanog porekla na prisustvo GMO. Šta možete? Možete da ozna?ite proizvode i oja?ate genetski nemodifikovane, lokalne proizvode. Recimo, meso iz Srbije, koje je jako dobro. Ako to meso povežemo sa non GMO sojom, ako na njemu bude pisalo ‘hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta’ – dobili smo jak brend” . On je naglasio da ?e nakon dozvole uvoza GMO proizvoda srpska GMO free soja biti koriš?ena samo ako bude ozna?ena kao GMO free proizvod. U suprotnom, bi?e izjedna?ena sa brazilskom GMO sojom. O zna?aju ozna?avanja proizvoda govorio je i dr Helmut Gaugi? iz Austrijske agencije za zaštitu životne sredine, koji je u?estvovao u razvoju austrijskog GMO free sistema i standarda kvaliteta. On je rekao da je Austrija najve?i napredak na ovom polju ostvarila pre svega uvo?enjem novih zakona i propisa, poput propisa o GMO isemenskom materijalu koji propisuju toleranciju od 0,1%.

“Važno je imati nau?no potkrepljen sistem iz kojeg ?e se crpeti argumenti u ovom složenom procesu i važno je imati regionalni sistem za standardizaciju i ozna?avanje proizvoda”, rekao je Gaugi?.

Austrija danas ima preko 2.300 proizvoda sertifikovanih kao “Produced without GMO” i ona je tržište koje omogu?ava svojim potroša?ima pravo izbora. Klju?nu ulogu u kreiranju okvira za proizvodnju, ozna?avanje i kontrolu ovih proizvoda ima Austrijsko udruženje za ozna?avanje proizveda bez GMO.

Florijan Faber, direktor ovog udruženja, kaže da u Austriji danas oko 175 kompanija imaju pravo da nose GMO free oznaku, da se broj sertifikovanih proizvoda svakodnevno pove?ava, a da za sada u tome prednja?e proizvodnja mleka, jaja i živine.

“Oznake su dokaz da je u pitanju poseban standard kvaliteta i to u jednoj oblasti koja se doživljava kao jako važna. Mi smo postigli da ?ak 61% naših potroša?a prepoznaje ove oznake, dok 64 % potroša?a iz Austrije kažu da je ‘proizvodnja bez GMO’ važna pri donošenju odluka o kupovini”.

Prema re?ima Svetlane Baleševi? Tubi?, pomo?nice direktora za poslove semenarstva, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, prošle godine je u Srbiji u Srbiji pod sojom bilo oko 170.000 hektara, sa prose?nim prinosom od oko 3,3 t/ha, dojk se o?ekuje da ove godine pod sojom bude ?ak 250.000 ha:

“Ono što jeste naša prednost u jeste veoma razvijeno oplemenjivanje GMO free soje, što predstavlja bogatsvo i daje mogu?e izbore farmerima, s obzirom na veoma adaptibilne sorte soje koje su nastale u Srbiji, a tako?e daju i sigurnost kada su u pitanju GMO proizvodi. Da bismo o?uvali ovu našu lidersku poziciju i unapredili je, mi moramo ulagati dalje u oplemenjivanje, u istraživa?ki rad, moramo nastaviti sa edukacijom i ukazivati na negativne smernice GMO proizvodnje, te podsticati uoptrebu sertifikovanoh semena, jer se samo tako može ispratiti proces od po?etka do kraja i biti siguran da je stvarno u pitanju GMO free proizvod. Zato su od velike važnosti sertifikacija i obeležavanje koje promoviše Dunav soja.”

Ina?e, u Srbiji se godišnje proizvede i preradi preko 600.000 tona GMO free soje. Ali se, sa druge strane, treba pokrenuti pitanje o promenama koje ?e doneti liberalizacija tržišta GMO proizvoda i kako prona?i mogu?e strategije i instrumente zaštite doma?e proizvodnje soje.

autor> Danube soya team & ?or?e Simovi?