Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » ZDRAVLJE » SMOKVA blago u voćkama koje gajimo u vrtu

SMOKVA blago u voćkama koje gajimo u vrtu

SMOKVA blago u vo?kama. Smokva je listopadno drvo ili grm sa širokom razgranatom krošnjom. Ovisno o sorti plodove daje jednom ili dva puta godišnje. Plod smokve je vrlo ukusna i slatka visokovredna namirnica. Raste na nepristupa?nim, krševitim položajima gdje donosi plodve bez ikakve ljudske brige. Budu?i da ima vrlo dobro razvijen korenov sistem, relativno dobro podnosi sušu i uzgoj na nekultiviranim terenima. U potrazi za vodom koren se prilago?ava strukturi tla i mati?nom supstratu, prodiru?i ?ak i kroz pukotine stena.

Stanište –  nije izbirljiva kako prema položaju tako i tlu no to ne zna?i da joj se ne mora osigurati dovoljna koli?ina vode u pojedinim fazama vegetacije. Otpornost smokvinih stabala na hladno?u u ve?oj meri ovisi od zrelosti njezina drveta. Tokom mirovanja vegetacije može kratkotrajno izdržati temperature do -15 °C. Mlada stabla i jednogodišnji izboji su osetljivi na niske temperature. U kontinentalnim podru?jima poželjno ju je saditi na podru?jima zašti?enim od vetra i niskih temperatura. Najobilnije i najkvalitetnije plodove daje uz navodnjavanje i temperaturu od 35 °C. Stablo u povoljnim uslovima naraste debljine preko 1 m i visine do 8 m.

Smokva bolje uspeva na plodnim, rastresitim i lakšim tlima.

Razmnožavanje i sadnja

Smokva se može razmnožavati na tri osnovna na?ina: reznicama, cepljenjem i semenkama. Ipak, neiskusnim se vrtlarima preporu?uje nabavka sadnice iz rasadnika koje imaju bolju rodnost.

SMOKVA blago u vo?kama koje gajimo u vrtu

U mediteranskim podru?jima smokvu je poželjno posaditi u jesen, a u proje?e u kontinentalnom podru?ju. Prije sadnje, sadnicama se skrati korenje. Sadnicu treba postaviti na dubinu do koje je bila i u rasadniku. Koren se prekrije zemljom koju treba dobro sabiti. Na tako sabijenu zemlju stavlja se umerena koli?ina gnojiva koja ne sme dodirivati koren a zatim se prekrije s ostatkom zemlje i ponovo sabije. Po završetku sadnje smokvu treba obilno zaliti.

Razmak me?u sadnicama ovisi o sorti koju sadite, a kre?e se o otprilike 4-5 m.

Održavanje nasada

Rezidba smokve se mora obavljati svake godine jer smokva teško zaceljuje rane pa treba izbegavati rezanje debljih grana. Redovitom rezidbom režemo samo tanje i mla?e grane što za smokvu ne predstavlja problem. Ukoliko ipak morate rezati deblje grane, nakon rezanje ih svakako premažite vo?arskim voskom. Rezidba na smokvi podrazumeva prore?ivanje (uklanjanje izbojaka do osnove) i prikra?ivanje (skra?ivanje dužine izbojaka). U uslovima navodnjavanja za rane sorte rezidba se obavlja posle berbe, a kod kasnih sorata u maju.

Berba

Prve plodove možemo o?ekivati u tre?oj godini. Plodovi se beru s peteljkom i nemaju sposobnost dozrevanja nakon branja. Najbolje je brati u ranim jutarnjim satima kada nema rose.

 Slakte i mesnate, sveže smokve vam tokom avgusta i septembra mogu zameniti grickalice.Tako?e, koriste se i kao ?aj, a mogu da stoje u zamrziva?u do 6 meseci.

Blagotvorno dejstvo smokvi po?inje od le?enja akni i bubuljica do prevencija raka. Smokve su bogate beta karotenom, A, C, E i K vitaminima, kalcijumom, gvodžem i drugim mineralina. Pred vama je 15 dobrih razloga zbog kojih je neophodno da uklju?ite smokve u redovnu ishranu.

SMOKVA blago u vo?kama koje možemo gajiti u vrtu

Smanjuje holestrol

Zbog suženja arterija može nastupiti infarkt ili moždani udar. Pored holesterola na ošte?enje srca deluju i pove?ani trigliceridi. Dokazano je povoljno delovanje smokvi na nivo holesterola u krvi. Biljni steroli poput stigmasterola i lanosterola, koje sadrže smokve vežu se na molekule holesterola u crevima i tako ometaju njegovu apsorpciju.

Pomo? u le?enju dijebetisa

Zbog koli?ine še?era koji sadrži smokva, dijabeti?arima se preporu?uje oprez prilikom njenog koriš?enja. Ipak, ukoliko se koriste umereno, može do?i do smanjenja potrebe za koli?inom insulina kod dijabeti?ara.

Poboljšavaju pam?enje

Redovno uzimanje smokvi spre?ava anemiju i poboljšava pam?enje. Samo ?etiri suve smokve osiguravaju ?ak ?etvrtinu preporu?ene dnevne doze gvož?a koja je potrebna našem organizmu.

Laksativno dejstvo i lek za stoma?ne tegobe

Kompot od smokve deluje kao laksativ. U narodu su smokve poznate kao lek za ?ir i gastritis. Smanjuju nadutost stomaka, pospešuju rad creva i uklanjaju gr?eve u stomaku. Uništavaju gliste i druge crevne parazite. Poboljšavaju crevno pražnjenje, smanjuje potrebu za laksativima, a da pri tome ne izazivaju zavisnost, crevne gr?eve i proliv.

Pomo? kod hemoroida

Dnevna konzumacija smokvi je kod le?enja hemoroida efikasna koliko i sami lekovi.

Zdrave su za kožu

Kada se direktno nanosi na kožu, pe?ena smokva može da izle?i upalu poput apscesa i ?ireva.

Le?e akne

Zbog visokog sadržaja vode, pire od smokve deluje kao odli?an preparat za ?iš?enje kože i pomaže u prevenciji i le?enju akni.

Menjaju mle?ne proizvode

Ukoliko ste netoleratntni na mle?ne proizvode, smokve mogu da vam pomognu. Pune su kalcijuma i zato su odli?na alternative onima koji ne mogu da piju mleko ili jogurt.

Ubijaju viruse

Sveža smokva smiruju?e deluje kod upale bronhijalnih puteva. Sadrži puno vode i prirodnih še?era pa je korisna kod oporavka od iscrpljenosti i detoksikacije. Tako?e, od grubo samlevenih smokvi se priprema kafa, koja se preporu?uje plu?nim bolesnicima. Smokve i njihov mle?ni sok imaju jako antisepti?ko i dezinfekciono dejstvo

foto pixabaz.com

SMOKVA blago u vo?kama