Tuesday, 23 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Hortikultura » Smilje zlato i zaboravljeno blago – ulje 1.500 eura litar

Smilje zlato i zaboravljeno blago – ulje 1.500 eura litar

Smilje zlato i zaboravljeno blago – Aromatična biljka, koja je u narodu poznata pod imenom smilje raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, područjima uz more. Neke vrste gaje se kao ukrasne biljke, i za suvo cveće. često se sade u grupe u sunčane kamenjare ili pojedinačno u saksije i žardinjere. Njihov prijatan miris unosi u eksterijer doma mediteranski osećaj i miris leta.

Rod Helichrisum ili smilje kako se u narodu zove sastoji se od oko 300 vrsta, jednogodišnjih, zeljastih višegodišnjih i žbunastih biljaka, i pripada porodici glavočike (Asteraceae). Najviše vrsta potiče iz Afrike. Oko 25 vrsta se može naći u Evropi i Mediteranu, a u Srbiji se javlja samo jedna vrsta. Naziv roda je nastao od grčkih reći helios, što znači Sunce i chrisos, što znači zlato, i verovatno je povezan sa žutom bojom cvetova koju ima većina vrsta ovog roda. Za neke vrste iz ovog roda se koriste sledeći nazivi: everlast na engleskom jeziku, l’immortelle na francuskom,. Ovakva poetična i pomalo misteriozna imena, povezana sa rečju besmrtnik dobila je verovatno zato što nikada ne vene, čak ni pošto je ubrana.

Stablo smilja je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama. Može da poraste u visinu do 60 cm, a neke vrste, i do 90 cm.

Listovi smilja su čvrsti, uski i dlakavi, i svojim rubom zavijeni nadole. Svi listovi su na licu zeleni, a srebrnasto dlakavi na naličju. Donji listovi su pri osnovi stabla sakupljeni u rozetu, a ostali naizmenično raspoređeni po stablu.

Smilje obično cveta od maja do jula. Cvetovi su najčešće jarkožute boje zbijeni u glavice, ali mogu da budu i narančasti, crveni, ružičasti ili beli. Cvetne glavice se koriste kada cvetovi počnu da se otvaraju. Pošto se tako iseku i osuše, cvetovi i stabljike sačuvaju svoju boju i oblik duže vreme.

Plod smilja je ahenija glatka ili hrapava, dužine do jednog milimetra.

Od davnina je smilje poznato kao lekovita biljka. Stari Grci su ga koristili kao lek za rane. Koren, listovi, stabljike i cvetovi koristili su se u tradicionalnoj medicini za le?enje i olakšavanje telesnih tegoba, kao što su alergije, prehlade, kašalj groznica, glavobolje, hemoroidi, reumatske tegobe, grčevi kod dece. Tako se na primer za problem sa kožom, koristio sveže ubrani cvet smilja koji se sušio i mešao sa raznim uljima, a potom nanosio na kožu. U Africi se njegovo lišće kuvalo i jelo. Zbog slatkastog izuzetno parfemskog mirisa i reputacije da može da izbriše tragove vremena na licu smilje je davno našlo primenu u kozmetici.

U starim narodnim pesmama smilje se pominje kao najlepši cvet za kićenje devojaka i momaka. U srpskom narodu smilje je prevashodno devojačko, devičansko bilje. Tako se u jednoj narodnoj pesmi kaže: “Nit je smilje niti bosilje, već miriše duša devojačka.” Postoji verovanje da ako žena ne može da rodi, treba joj staviti venac od smilja na glavu pa će roditi. Zbog lepote i mirisa cveta ženskoj deci su davana imena Smilja, Smiljana, a muškoj Smiljan i Smiljko.

Danas se neke vrste smilja koriste u narodnoj medicini, kozmetici, a i kao sredstvo protiv raznih insekata. Koristi se i kao začinska biljka, na primer kao zamena za kari koriste se mladi izdanci i listići nekih vrsta.

izvor: artnit.net

autor: Stefan Tanasijevi?

Uzgoj smilja

Smilje ima drvenast vretenast rizom iz koga se svake godine razvija nekoliko desetina stabljika sa cvetovima. Cvetovi posle oplodnje brzo sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme smilja je vrlo sitno, izduženo, mrke ili crne boje koje se raznosi vetrom. Smilje cveta od juna do septembra.

Priprema tla kreće sa oranjem krajem leta na dubini od oko 30 cm, zatim tanjiranje i gnojenje.

Osnovna nega smilja se sastoji od okopavanja, kultiviranja i prihrane. Uništavanje korova se obavlja ručno, a prihrana je jednom u toku vegetacije, u aprilu, pre cvetanja.

Sadnja iz semena u iznosu od 0,5 g/m2, daće 300-400 sadnica po kvadratnom metru. Sadnja se odvija u hladne leje u avgustu na dubini od oko 30 cm. Ako se sadi u proleće, parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime a posle toga se pristupa površinskoj obradi, kako bi se dobilo što finije zemljište. Smilje zahteva redovno plevljenje, prihranjivanje i zalivanje.

Presađivanje treba obaviti u jesen ili rano proleće, dok je posle prve kosidbe, obavezno navodnjavanje.

Smilje je biljka otporna na niske temperature, odlično podnosi orezivanje, a preživeće i dugotrajnu sušu. Nedostatak svetlosti i toplote može se negativno odraziti na prinos i kvalitet smilja. Kao višegodišnja vrsta, smilje se ne gaji u plodoredu a na istoj parceli može opstati pet do osam godina. Optimalno zemljište za zasad smilja je ono koje je posle odredjene kulture, slobodno od korova.

Berba

Pri berbi (a to je kada su cvetovi najintenzivnije zlatnožute boje) se seku delovi biljke iznad prvih listova (dužine od 15 do 20 cm); Nakon toga, obavlja se sušenje u sušarama na temperaturi od 40 do 45°C; Ako želimo da dobijemo ulje, proces se odvija destilacijom uz pomoć vodene pare u okviru od 24 sata posle berbe.

Prinos

Po hektaru se može dobiti od 3,5 do 4 tone suvog cveta smilja. Takodje po hektaru, se može dobiti od 8 do 10 kilograma ulja.

đubrenje

Kao i svaka višegodišnja vrsta, i smilje zahteva pažljivo djubrenje. Pri osnovnoj obradi zemljišta, treba dodati NPK đubrivo u količinama koje će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta.

 

Razmnožavanje smilja

Razmnožava se semenom preko proizvodnje rasada. Na manjim površinama, moguće je razmnožavanje deljenjem starih busenova. Smilje se može razmnožiti i reznicama. Od odabrane zdrave biljke odrežite 5 – 10 cm duga?ak izdanak. sa najmanje dva, a najviše pet pari listova. Upotrijebite vrlo oštar, čist nož i odrežite reznicu nekoliko milimetara ispod čvora s listovima. Biljke će brže razviti koren ako se površina reza uroni u prah za razvoj korena i višak praha otrese. Reznice utisnite u zemlju i oprezno učvrstite pomoću dva prsta, tako da stoje uspravno.

Rasad se uobičajeno proizvodi u hladnim lejema tokom leta. Setva se obavlja ručno, pazeći da se seme rasporedi ravnomerno. Posle setve, leje se moraju zaštititi od isušivanja i jakih sunčevih zraka. Možete koristiti trsku, slamu ili asure. Uz redovno zalivanje, tako da površina zemljišta ne ostane suva, seme će da nikne za 10-15 dana. Nakon nicanja omogućite što više svetlosti, sklonite zaštitu i redovno plevite.

Rasad smilja se u oktobru ili u martu presađuje na stalno mesto sa međurednim rastojanjem od 50-70 centimetara.

foto pixabay.com

Smilje zlato