Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Sistemi za navodnjavanje – izbor sistema i vode

Sistemi za navodnjavanje – izbor sistema i vode

sistem

Sistem za navodnjavanje

Sistemi za navodnjavanje su odavno postala nužna. Veoma je VAŽNO – Koji sistem izabrati? Bez vode se ne može zasnovati ekonomski efikasna proizvodnja. Voda, koje u svežoj biljnoj masi ima i do 90%, služi kao prenosilac hraniva do mesta koriš?enja ili skladištenja.

U toku je i KONKURS u AP Vojvodini za subvencije u nabavci sistema za navodnjavanje i kopanje bunara.

Hranivo, koje mora biti rastvoreno u vodi da bi ga biljka mogla koristiti, unosi se preko korena. Iz korena se voda sa hranom transportuje preko sprovodnih snopi?a do ostalih delova biljke. Da bi koren usvojio hranu potrebno je da bude lako pristupa?na.

Od ukupne koli?ine vode koju biljka usvoji 90% isparava preko liš?a – transpiracija. Preostalih 10% u?estvuje u hemijskim procesima unutar biljke i sastavni je deo nastalih materija. Ukoliko nema dovoljno vode za transpiraciju biljka ?e prestati sa daljim rastom. Ukoliko se takav trend nastavi biljka po?inje da vene, te je za svaku uspešnu biljnu proizvodnju neophodno da se obezbedi dovoljna koli?ina vode odgovaraju?eg kvaliteta.

Za snabdevanje biljaka vodom koristi se:

• bunarska voda,

• voda iz komunalnih vodovoda ili vlastitih izvora,

• atmosferska voda – kišnica,

• voda iz otvorenih vodotokova, reka, potoka i kanala,

• voda iz otvorenih staja?ih voda, jezera, bara i bazena.

Pre po?etka gradnje staklenika / plastenika treba poznavati koja je koli?ina vode potrebna za navodnja – vanje, ispitati raspoloživost – koli?inu, kao i kvalitet vode na lokaciji koja je odabrana. Takode je bitno da se sagleda kolika je cena vode pripremljene za navodnjavanje.

 Kvalitet vode za navodnjavanje Kvalitet vode ocenjuje sa sa hemijskog, mehani?kog i mikrobiloškog stanovišta. Voda je rastvara? mnogih materija, od kojih su neka korisna, a neka štetna, pa i otrovna za biljke. Najzna?ajnije hemijske osobine koje treba kontrolisati na dnevnom nivou su:

1. / Elektroprovodljivost, EC (od engleskog termina electro conductivity), koja odgovara prisustvu rastvorenih soli. To je naj?eš?e natrijum-hlorid (kuhinjska so), a mogu biti natrijumsulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijumhlorid itd. Apsolutno demineralizovana voda ne provodi elektri?nu energiju, ali ve? sa malim dodacima postaje dobar provodnik. Soli rastvorene u vodi se jonizuju, te se provodljivost vode pove?ava. Merenjem provodljivosti, koja se izražava u Simensima, odnosno mikro Simensima – uS, dobija se indirektno podatak o koli?ini soli. Ukoliko je izmeren 1 uS tada je u litri vode rastvoreno približno 0,7 g soli. Neki od velikog broja razli?itih elemenata rastvorenih u vodi pogoduju biljci i njihovo prisustvo je korisno, ali nekad ti korisni elementi mogu da postanu štetni, ako je njihova koncentracija previsoka. Iz tih razloga neophodno je da se redovno kontroliše EC vrednost.

 2./ pH vrednost je mera baznosti/kiselosti vode. Ukoliko je vrednost manja od sedam, voda, odnosno vodeni rastvor je kiseo, a ukoliko je viša, tada je bazan. Biljkama pored redovne kontrole EC i pH, vodu treba slati na povremenu hemijsku analizu u laboratorije. U?estalost analiza zavisi od izvora vode, a u slu?aju da se koriste proto?ne vode (reke i kanali) ili staja?e (jezero), preporu?uje se sprovo – ?enje analize jednom u toku tri meseca i to sa promenom godišnjeg doba.

Kada se koristi bunarska voda iz dubljih bunara analiza je potrebna prilikom pravljenja recepta, nakon nekoliko nedelja koriš?enja i nakon nekoliko meseci. Najbolja voda koja se koristi za navodnjavanje je kišnica, jer ima zanemarljivu koli?inu soli. Jedini problem je skladištenje dovoljne koli?ine. Padavine su neujedna?ene i relativno nepredvidljive, te bi pri koriš?enju kišnice kao jedinog izvora za navodnjavanje rezervoari morali da budu velikih zapremina. Loš kvalitet vode može da ima za posledicu spor rast biljaka, deformaciju plodova i biljaka, a u nekim slu?ajevima i njihovo uvenu?e. Visoka koncentracija soli u vodi može da omete primanje vode od korena biljke. Akumuliranjem soli nastaju “opekotine” liš?a.

 Sistemi za navodnjavanje – izbor sistema i vode

Pre koriš?enja izvora vode za navodnjavanje neophodno je da se obavi analiza. Osnovna analiza vode sastoji se od fizi?ko- hemijske i mikrobiološke analize. Analizu treba poveriti stru?noj specijalizovanoj laboratoriji. Tada ?e se, pored rezultata analize, dobiti i preporuka za koriš?enje, odnosno eventualne mere za otklanjanje nedostataka.

1. Fizi?ko-hemijskom analizom dobija se podatak o prisustvu i koli?ini mikroelemenata.

2. Biološkom analizom se utvr?uje prisustvo nematoda i virusa.

Pored materija koje su u vodi rastvorene postoje ?vrste ?estice koje nisu rastvorljive i koje sa vodom formiraju mešavine – suspenzije.

 ?vrsti delovi, pesak i druge primese, ukoliko nisu hemijski i biološki aktivni, ne smetaju biljkama, ali mogu da blokiraju otvore za navodnjavanje i filtere. Donja granica veli?ine nerastvorenih ?estica u vodi za navodnjavanje odre?ena je fino?om filtera. Filter koji se naj?eš?e primenjuje u sistemima za navodnjavanje preko kapaljki je fino?e 300 u.m. Kod sistema kap po kap ta vrednost je i 5 puta ve?a, a sistemi potapanjem mogu biti izvedeni i bez filtera.

Idealna temperatura vode je od 20 do 24°C. Minimalna temperatura vode za navodnjavanje ve?ine povrtarskih kultura je 12°C. Ukoliko je temperatura vode ispod 12°C, voda mora da se dogreje. Grejanje se obavlja u rezervoaru koji je postavljen u prostoriji koja se greje i/ili grejnim telima u samom rezervoaru. Osim temperiranja vode, rezervoar služi i kao skladište za vodu za odre?eni vremenski period, obi?no 1 dan, i kao taložnik.

Hranivo se naj?eš?e biljkama dovodi rastvoreno u vodi. To se naziva fertigacija. Koli?ina potrebnog hraniva odre?uje se na osnovu analize vode i zemljišta, biljne vrste, faze razvoja biljaka, doba godine i dnevne korekcije -osvetljenja.

Koli?ina hraniva meri se indirektno prisustvom soli u vodi, EC-metrom. Hranivo se u vodu dodaje na osnovu recepture koja se bazira na biljnoj vrsti, fazi razvoja i uslovima za rast biljaka. Dodavanje hraniva se na osnovu recepture obavlja ru?no ili u posebnim ure?ajima, naj?eš?e sa ra?unarskim upravljanjem. Ru?no pripremanje smeše sprovodi se za proizvodnju u manjim objektima, do 2.000 m2 i za proizvodnju na zemljištu. Pri ru?nom dodavanju na osnovu recepture odre?uje se, odmerava i umešava potrebna koli?ina hraniva. Jednom pripremljena smeša ne menja se dok se pripremljena koli?ina ne iskoristi. Ure?aji za pripremu rastvora za fertigaciju mogu tokom vremena da menjaju koli?inu hraniva, a isto tako da služe za upravljanje koli?inom vode, odnosno rastvora za navodnjavanje.

 Pri proizvodnji na kamenoj vuni broj navodnjavanja u toku jednog letnjeg dana je i preko 30 puta, po 75 do 100 ml, sa procentom drenaže 15 do 50%, zavisno od kvaliteta vode i kvaliteta sistema za navodnjavanje. Broj navodnjavanja tokom dana na perlitu je 20 do 25 puta, na tresetu 10 do 15 puta, dok je na zemljištu 3 do 5 puta.

 Kod gajenja biljaka na zemljištu vlažnost mora stalno da se kontroliše, vizuelno ili instrumentom (tenziometrom). Tenziometar je instrument za merenje vlažnosti zemljišta koji se sastoji od cevi sa poroznim kerami?kim vrhom, kroz koji mogu da prolaze molekuli vode. Vakuum, koji registruje tenziometar, meri se u centibarima, i predstavlja silu usisavanja vode. Tenziometar treba instalirati tako da se mehani?ki ne ošteti tokom svakodnevnih radova u stakleniku/plasteniku. Ako se radi samo tokom bezmraznog perioda, tenziometar se zimi vadi, pere i skladišti na mestu na kojem temperatura ne pada ispod nule.

Vizuelno se vlažnost ocenjuje tako da se uzima uzorak zemljišta na dubini 15 do 20 cm (dubina korena), rukom uvalja tako da se napravi „glista”. Ukoliko se mrvi, zemljište je suvo i treba navodnjavati. Ako se „glista” lepi, vlažnost je previsoka.

Koli?ine vode za navodnjavanje mogu za proizvodnju na zemljištu da budu višestruko ve?e nego pri proizvodnji na supstratu. Potreba biljaka za vodom zavisi prvenstveno od intenziteta svetlosti. U sistemima za kontrolisano navodnjavanje o tome se vodi ra?una, odnosno koli?ina vode dodaje se u skladu sa izmerenim osvetljenjem. Druga mera je kontrola drenaže. Ukoliko je odliv vode visok, smanjuje se koli?ina koja se sistemom za navodnjavanje dovodi i obrnuto. Dobro upravljanje navodnjavanjem uti?e na smanjenje koli?ine vode, stvaranje povoljnih uslova za rast biljaka i doprinosi kontroli relativne vlažnosti vazduha u objektu.

Cena kopanja bunara najviše zavisi od potrebnog protoka i dubine na kojoj se nalazi voda i kre?e se od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra. Odluka o izvoru vode za navodnjavanje, odnosno izbor izme?u potencijalnih izvora vode, se donosi na osnovu visine investicije (bunar, cevovod, pumpe i dr) i potrebnog protoka.

Sa obzirom na to, samo u nekim slu?ajevima je najisplativije koristiti vodu iz komunalnog vodovoda. Koli?ina vode i hraniva zavisi od biljne vrste, perioda razvoja i trenutnih uslova za razvoj, pre svega svetlosti. Koli?ina se definiše na osnovu poznavanja prethodnih uticaja, a pokazatelj je, pri proizvodnji na supstratu i koli?ina drenažne vode. Ukoliko je nema, navodnjavanje je nedovoljno, a ukoliko je previše treba smanjiti dotok vode.

Koli?ina hraniva odre?uje se recepturama, a dodavanje obavlja ru?no ili automa – tski. Ru?no se sprovodi za manje objekte, površine do 1.000 m2.

Ra?unarski upravljana postrojenja za umešavanje i navodnjavanje obavljaju dodavanje hraniva automatski u skladu sa zadatim programom. Koli?ina rastvora koji se dovodi biljkama menja se u zavisnosti od osvetljenja, odnoso aktivnosti biljaka. Tako se ne samo postiže viši prinos, ve? i štedi voda i hraniva.

Tri naj?eš?a na?ina navodnjavanja su:

• perforiranim crevima,

• rasprskiva?ima i

• navodnjavanje pomo?u kapaljki.

Izbor sistema za navodnjavanje se obavlja na osnovu biljne vrste koja se gaji i na?ina proizvodnje. Pri proizvodnji na zemljištu može da se koristi bilo koji od postupaka. Ako je gajenje u saksijama / džakovima sa tresetom zapremine 10 litara, sistem sa kapaljkama predstavlja najbolje rešenje.

Valentina Aleksi?, dipl.ing.melioracija zemljišta i voda

foto pixabay.com

Leave a Reply