Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » SETVA uljane repice zahteva odličnu pripremu

SETVA uljane repice zahteva odličnu pripremu

SETVA uljane repice –  U fazi cvetanja uljana repica sadrži dva puta manje teško svarljive celuloze nego lucerka. Koristi se i kao medonosna biljka zbog dugog perioda cvetanja. U nekim zemljama koristi se i za proizvodnju biodizela. Uljana repica se gaji na neutralnim zemljištima bogata humusom i kalcijumom. Razvija dubok i snažan koren i zato je treba sejati na odgovarajućim zemljištima. SetvA na lošijim zemljištima znatno utiče na smanjenje prinosa.

 Monokulturu ova bilka ne podnosi. Treba je sejati posle 4 godine iza uljane repice, suncokreta, soje i gorušice. Sa ovim vremenskim razdobljem izbegava se rizik od napada određenih štetočina i bolesti.

Predusevi su uglavnom strna žita i ostaje kratak period od obrade zemljišta do setve. Strništa se moraju prvo plitko izorati na dubinu 12-15cm,  zatim izorati na dubinu 25-30 cm. Oranje treba obaviti dvadeset dana pre setve, da bi zemljište sleglo. Posle oranja zatvoriti brazdu da zemljište bude što ravnije i da se kval- itetnije uradi predsetvena priprema. Od velikog značaja je da se predsetvena obrada zemljišta obavi što kvalitetnije kako bi se dobio setveni sloj mrvičaste strukture, jer je seme uljane repice sitno i seje se na malu dubinu.

Optimalni rok za setvu uljane repice je kraj avgusta i početak septemra. Ovaj vrlo kratak rok za setvu treba ispoštovati zbog razvoja biljaka do početka zime, odnosno prvih mrazeva. Na prinos semena se nepovoljno odražava kako prerana tako i prekasna setva. Ranom setvom se biljke dobro razviju i velika bujna masa izmrzne, a kasnom setvom usev se dobro ne ukoreni i slabo ponikli usev izmrzne sa pojavom prvih mrazeva.

 Setva se obavlja u redove sa žitnom sejalicom na rastojanju 25 cm, i na dubinu 1,5 – 2,5 cm. Potrebna količina semena za setvu zavisi od sorte I kreće se od 3,5 – 5,5 kg/ha i treba da obezbedi 60-70 niklih biljaka po kvadratnom metru ili 50 – 55 biljaka po metru kvadratnom u žetvi. Potrebna količina semena za setvu u zavisnosti od sorte određuje se pomoću formule:

 Ks = Bb x M x 100 / K x %

Ks – količina semena, Bs – broj biljaka po 1 metru kvadratnom, M – masa 1000 semena u gramima, K – klijavost u % – čistoća

  SETVA uljane repice zahteva odličnu pripremu

Đubrenje je najbolje uraditi ako se zna potreba zemljišta za hranivima i sorte koja se seje. Neke optimalne koliČine hraniva za prinos od 3.000 kg/ha su:

  • azota       210 kg,
  • fosfora      75 kg i
  • kalijuma  300 kg.

Polovinu količine fosfora i kalijuma uneti pre oranja i zaorati, a drugu polovinu uneti sa predsetvenom pripremom. Azotno đubrivo 1/3 uneti sa predsetvenom pripremom, a 2/3 rano u proleće. Sa količinom azota u jesen treba biti obazriv da ne bi usev bio bujan i lakše došlo do izmrzavanja.

  Posebnu pažnju u jesenjem delu vegetacije treba obratiti na mere nege. Uljana repica je sitnozrna  kultura koja u vreme nicanja ne trpi prisustvo korovskih biljaka i zasenjavanje jer može doći do propadanja klijanaca a samim tim dolazi do proređivanja useva što se direktno odražava na gustinu i na prinos. Štetočine koje se javljaju u jesenjem delu vegetacije mogu uticati na smanjenje broja izniklih biljaka.

 Stalnim praćenjem useva u jesenjem delu vegetacije, i pravilnom primenom mera nege, u slučaju pojave korova i štetočina mogu se izbeći negativni efekti i smanjenje prinosa.

Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.

 PSSS Požarevac

 

SAVETI STRUČNJAKA

Svi proizvođači koji se opredele za setvu uljane repice trebalo bi da uzoru čim se steknu uslovi za to (neposredno posle padavina). Nakon oranja isti dan bi trebalo obaviti tanjiranje pa čak i setvospremiranje, ako uslovi dozvoljavaju. S obzirom na sušu, potrebno je đubrenje zemljišta obaviti pred oranje, podrivanje ili predtanjiranje, a sve u cilju očuvanja vlage.

  Tamo gde se planira setva uljane repice bilo bi poželjno tokom avgusta uzorati zemljište. Ako je bila suša, postoji izraziti nedostatak vlage u zemljištu (skoro da je i nema), dubinu oranja bi trebalo podesiti prema uslovima koji vladaju na terenu.

 Postavlja se pitanje zašto. Tanjiranje je potrebno odmah kako bi došlo do sleganja zemljišta i čuvanja vlage. S druge strane, postavlja se pitanje šta ako u narednom periodu padavine izostanu ili budu slabog intenziteta. U tom slučaju, zemljište će biti veoma teško spremiti za setvu. Takođe, posle tanjiranja treba odmah obaviti setvospremiranje, iz istih razloga.

Ukoliko su padavine slabog intenziteta i oranje je praktično nemoguće, a da bi sačuvali to malo vlage, ako za to postoje uslovi (mehanizacija), potrebno je zemljište barem podriti do 40 centimetara dubine. Posle podrivanja, zemljište treba istanjirati teškim tanjiračama. U odsustvu oranja potrebno je zemljište podriti a ne samo tanjirati.

Za to ima nekoliko razloga. Podrivanjem se produbljuje oranični sloj zemljišta bez prevrtanja, podriveno zemljište tokom zimskog perioda bolje akumulira vlagu u odnosu na to gde je obavljeno samo tanjiranje, u slučaju većih padavina tokom zime i proleća zasejano zemljište ne bi bilo podložno zabarivanju u odnosu na tanjirano zemljište.

 Na površinama gde postoje uslovi za navodnjavanje, potrebno je zemljište uzorati na dubini od 25 do 35 centimetara dubine. I u uslovima navodnjavanja zemljište treba odmah posle oranja istanjirati da bi se smanjili troškovi obrade, odnosno da ne bi morali ponovo navodnjavati da bi izvršili tanjiranje i setvospre miranje zemljišta.

 S obzirom na sušu, potrebno je đubrenje zemljišta obaviti pred oranje, podrivanje ili pred tanjiranje, a sve u cilju očuvanja vlage. Količinu mineralnih đubriva treba podesiti prema rezultatima analize zemljišta. Ako iz bilo kojih razloga ne postoji analiza zemljišta, količinu đubriva treba odrediti na osnovu preduseva. Nije isto ako je predusev neka povrtarska biljka (krompir) ili pšenica. U zavisnosti od preduseva (ako nije urađena analiza) potrebno je u zemljište uneti između 250 i 350 kilograma NPK đubriva po hektaru. Zbog nedostatka vlage, pored NPK đubriva, bilo bi poželjno dodati i 100 kilograma đubriva UREA po hektaru.

 Neposredno pred setvu korovske biljke treba suzbiti mehaničkim putem (setvospremiranjem na dubini 5-10 centimetara). Ako je bilo suše, treba izbegavati suzbijanje korovskih biljaka herbicidima kod kojih je inkorporacija obavezna.Takođe treba izbegavati zemljišta koja su zakorovljena goruši- com (Sinapis arvensis). Na zemljištima koja nisu zakorovljena ova zaštitna mera može da izostane, jer većina korovskih biljaka tokom kasne jeseni i početkom zime izmrzava. Na zakorovljenim zemljištima primena herbicida je opravdana i u tu svrhu posle setve, a pre nicanja mogu se koristiti preparati na bazi alahlora i metaza hlora.

   Osim korova, propadanje ili proređivanje useva u jesenjem periodu mogu izazvati štetni insekti. Već u fazi nicanja, odnosno kotiledona, značajne štete mogu izazvati buvači i repičina lisna osa koja može predstavljati problem i u kasnijem periodu. Pored navedenih štetočina, u nekim oblastima štete mogu da pričine i podgrizajuće sovice. Za suzbijanje buvača i repičine lisne ose potrebno je za setvu koristiti zaprašeno seme s insekticidima (Cruiser, Modesto itd.). U slučaju jačeg napada navedenih insekata potrebno je izvesti dopunsko tretiranje useva preparatima iz grupe piretroida ili organofosfata.

Na terenima gde se češće javljaju podgrizajuće sovice treba u zemljište prilikom setvospremiranja uneti insekticid na bazi malationa ili fenitrotiona po celoj površini, ili prilikom setve u redove.

   Optimalni rok setve prva polovina septembra

Kao i u prethodnim godinama,setvu uljane repice treba započeti početkom septembra. U našim klimatskim uslovima, optimalni rok za setvu je između 1. i 15. septembra. Ako u septembru vremenski uslovi budu povoljni, setva se može produžiti i do 20. U slučaju hladnijeg vremena setvu treba obaviti do 10, najkasnije do 15. septembra. Seme treba posejati na dubinu dva-tri centimetra, bez obzira na to da li postoje uslovi za navodnjavanje ili se proizvodnja obavlja u uslovima suvog ratarenja.

U uslovima navodnjavanja potrebno je na jednom hektaru isejati od 2,8 do 3,3 kilograma semena. Na površinama koje se ne navodnjavaju, a u periodu setve, vladaju sušni uslovi, potrebno je na jednom hektaru isejati od 3,5 do 4,5 kilograma semena. U uslovima suše, zemljište nakon setve treba povaljati. U vlažnim, odnosno u normalnim uslovima ova operacija može da izostane. Koji će se sortiment koristiti za setvu zavisi od proizvođača.

Mr Petar Mitrović  INSTITUT NS SEME

foto pixabay.com

Setva uljane repice

Leave a Reply