Saturday, 20 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » SETVA strnih žita na vreme u pripremljenu njivu

SETVA strnih žita na vreme u pripremljenu njivu

SETVA STRNIH ŽITA –  Za pšenicu nije neophodna duboka osnovna obrada–oranje. Dubina zavisi prvenstveno od mase žetvenih ostataka preduseva. Oranje može i da izostane bez posledica, ako je osnovna obrada izvedena na njivi za predhodnu kulturu. Loša osnovna obrada ostavlja iza sebe nedovoljno zaorane žetvene ostatke, pojavu vazdušnih džepova, grudve, koje se teško uništavaju. Kada se posmatra osnovna obrada i predsetvena priprema, treba uskladiti vreme izvođenja i taj posao obaviti u kontinuitetu.

Staro pravilo „ tvrda posteljica i mek pokrivač“ mora se poštovati u pripremi setve strnih žita. Sloj od 8 cm mora biti rastresit sa dovoljno mrvičaste strukture. Ispod ovog sloja, zemljište treba da je dobro slegnuto, jer su to preduslovi za kvalitetnu setvu.

Vreme setve je važan činioc za uspešnu proizvodnju, jer pšenica bi trebala da uđe u zimski period u fazi početka bokorenja-jedan do dva sekundarna stabla ili sa razvijena tri lista.Kad prođe optimalni rok setve, preporučuje se korekcija setvene norme na sledeči način: svakih sedam dana nakon 25.10. setvenu normu povećati za 5-7 %, uz poštovanje kvaliteta pripreme zemljišta.

Najčešću grešku koju čine proizvođači jeste povećanje gustine setve (oko 300 kg/ha) u nadi da će nadoknaditi izostanak bokorenja. Biljke na taj način ulaze ne pripremljene u zimu, veća su oštećenja od niskih temperatura, tako dobijamo retke useve koje prerastu korovi, koji troše vodu i hranu na račun već iznurenih biljaka. Osim što negativno utiče na usev, pregusti sklopovi direktno opterećuju, odnosno poskupljuju proizvodnju. Ovakva situacija se ponavlja stalno jer je posledica želje za konpenzacijom lošeg kvaliteta setve, kasnog roka setve ili izostanka optimalne količine đubriva.

U zavisnosti od krupnoće, zahteva sorti i klijavosti, norme se kreću od 220- 270 kg/ha. Raspon gustina se kreće od 450-650 klijavih zrna po m2, u zavisnosti od sorte. Svi noviji genotipovi pšenice dobro se bokore sa moćnim čvorom bokorenja, koji obezbeđuje dobar sekundarni sistem korena koji je izuzetno važan u ishrani biljke. Ovo je osnovni razlog zašto pšenicu ne treba gušiti velikim sklopovima.

SETVA strnih žita na vreme u pripremljenu njivu

U zavisnosti od gore pomenutih činioca setvena norma nikad nije ista.

Izračunavanje setvene norme se vrši na sledeći način:

Klijavost x čistoća

———————————————————————————–=UPOTREBNA VREDNOST SEMENA

100

Broj semenki/m2x masa 1000 semenki

—————————————————————————————-=TEORETSKA KOLIčINA SEMENA

100

TEORETSKA KOLIčINA SEMENA X 100  =STVARNO POTREBNA KOLIčINA SEMENA

UPOTREBNA VREDNOST SEMENA

Optimalna količina semena jeste stvarno potrebna količina semena po jedinici površine. To je najmanja količina semena koja osigurava siguran prinos svojstven sorti, a najviše zavisi od:

  • – fizičkim svojstvima semena,
  • – klimatskim prilika,
  • – sorte,
  • – setvenoj pripreme i roka setve.

U zavisnosti od navedenih činioca, optimalna količina semena nikad nije ista.

Sejalice je potrebno podesiti na zadatu normu i paziti na brzinu kretanja koja ne treba da prelazi sedam kilometara na čas.

Za postizanje visokih prinosa potrebno je 100-150 kg/ha čistog N, 60-80 kg fosfora i 40-60 kg kalijuma. Fosfor i kalijum se unose u punoj dozi pre osnovne obrade i deo azota 40-60 kg. Kod kasnijih rokova setve količinu azota treba smanjiti ili potpuno izostaviti, jer se tada 50-60 % azota dodaje u prihranjivanju odmah po izlasku iz zimskog perioda, a ostatak korektivno u drugoj prihrani.

Nakon setve treba pobranati, ili pak povaljati parcelu. U kvalitetnu i uspešnu setvu računa se ako je 80 % semena uloženo na dubinu od 3-5 cm, a zatim ako za 10-15 dana nikne najmanje 80 % biljaka. Pogrešno je mišljenje da ne treba sejati u suvo zemljište. Kada nastane takva situacija treba povećati dubinu setve na 5 cm, da bi se izbeglo provokativno nicanje.

Mr Kačarević Anka

foto pixabay.com

Setva strnih žita