Thursday, 19 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Setva ozimih grahorica za prolećnu hranu stoci

Setva ozimih grahorica za prolećnu hranu stoci

Setva ozimih grahorica – Ozimi stočni grašak (Pisum sativum var. arvense) i ozima obična grahorica (Vicia sativa L.) biljke su poreklom iz umerenog klimatskog pojasa Evrope i Azije. Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguće i spravljanje sena i silaže. Usled kvalitetnog hemijskog sastava suve materije (visok sadržaj sirovih proteina i stimulirajućih materija poput vitamina C) predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajene biljke, osim za one iz familije mahunarki. Simbioza sa korenskim kvržičnim bakterijama je razlog što svojim žetvenim ostacima ostavljaju velike količine azota u zemljištu. Nakon kosidbe ozimog graška i grahorice zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i ima dovoljno vremena za obavljanje svih vrsta obrade i pripreme za setvu narednog useva.

Setva ozimih grahorica za prolećnu hranu stoci

Osnovna obrada zemljišta za ozimi grašak i grahoricu vrši na isti način kao i za ozimu pšenicu. Predsetvena priprema treba da obezebdi dobru poravnatost zemljišta, jer to dovodi do ravnomernog rasporeda semena i lakše i kvalitetnije kosidbe. Stočni grašak najbolje rezultate postiže na plodnim i dubokim zemljištima, mada dobro uspeva i na peskovitim i ilovastim zemljištima.

Pravovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi bitno utiče na postizanje visokih prinosa i u najvećoj meri zavisi od zahteva biljaka. Doze đubriva su oko 45 kg/ha azota i po 60-80 kg/ha fosfora i kalijuma i obično se unose tokom predsetvene pripreme zemljišta.

Setva ozimih grahorica  

Ozimi stočni grašak i grahoricu treba sejati tokom druge polovine septembra ili početkom oktobra. Na taj način biljke ulaze u zimski period dobro pripremljene. Stočni grašak i grahorica mogu da se gaje kao čist usev ili i u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju potrebna količina semena za setvu iznosi oko 150 kg/ha (grašak) i 120 kg/ha (grahorica). Setva graška ili grahorice sa strninama izaziva manje poleganje graška i kvalitetniji prinos zelene mase. U tom slučaju, potrebno je navedenoj količini semena graška ili grahorice dodati između 30 i 35 kg/ha najčešće ovsa, ječma ili pšenice.

Grašak i grahorica se obično seju žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 5 cm. Poželjno je da na jednom hektaru bude oko milion dobro razvijenih biljaka graška i između milion i po i dva miliona biljaka grahorice. Obavezna mera nakon setve je valjanje, jer se na taj način izaziva kretanje vode iz dubljeg u plići deo oraničnog sloja zemljišta u kome se nalazi seme.

Setva ozimih grahorica

Uobičajeno klijaju i obrazuju vegetativne organe na 4-5 °C i odlikuju se izvrsnom otpornošću na niske temperature u našim agroekološkim uslovima. Najpovoljnija temperatura za stvaranje kvalitetne biomase je od 12 do 16 °C.

Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Mladenovac

foto pixabay.com