Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Setva kukuruza, preporuke stručnjaka za setvu

Setva kukuruza, preporuke stručnjaka za setvu

hibridSetva kukuruza – Pre svega, ratari moraju biti svesni činjenice da u biljnoj proizvodnji nema recepata. Ne postoji propisana tehnologija gajenja za sve godine, njive i hibride. U ratarskoj proizvodnji postoje opšti principi koji se moraju poštovati, a proizvođač mora da zna koja mera u kom trenutku ima najveće pozitivno dejstvo na gajene biljke.

  1. Kakvo nam je stanje vlage u zemljištu,
  2. kakav je raspored mineralnog azota (N-min) po profilu i
  3. koliko tog azota imamo u zemljištu u ovom momentu (pre setve).

To su osnovni elementi koji definišu gustinu setve i đubrenje sa azotom u proleće! Podrazumeva se za odabrani hibrid koji ćemo gajiti.

Važan element u proizvodnji kukuruza je količina zimskih padavina. Na osnovu merenja količina padavina po meteorološkim stanicama, zalihe zimske vlage su na nivou višegodišnjeg proseka, a na nekim lokalitetima količina zimske vlage prelazi višegodišnji prosek. Postavlja se pitanje da li su godine sa većom količinom padavina u toku zime i rodne godine? Odgovor je nisu, ali ne mogu biti ni katastrofalno loše kao godine sa malom količinom padavina.

Na iskorišćenje potencijala rezerve vode u zemljištu, u proleće značajno utiče količina i raspored azota po profilu zemljišta. Proizvođači koji su u jesen na vreme poorali i primenili optimalnu količinu azota (50% i više od planirane količine azota koju je potrebno dodati mineralnim đubrivima u jesen), mogu da planiraju i gušću setvu kukuruza (70 x 22,5 – 20,0 cm). Proizvođači koji su u jesen primenili male količine azota (ili ga iz nekog razloga uopšte nisu primenili), treba da seju na veći razmak biljaka u redu (70 x 25,0 – 22,5).

Ukoliko je u jesen primenjena neracionalno velika količina azota prinos može da bude manji za 1,08 t/ha i više (8,5%). Istovremeno može do?i do pomeranja azota izvan zone korena, a na njivama sa plitkom podzemnom vodom i do podzemnih voda. U tom slučaju „zagađujemo“ podzemne vode sa nitratima što je opasno, izgubićemo deo azota, a kupili smo ga.

Kada raspored azota u proleće po dubini profila nije pravilan, odnosno kada se veća količina nalazi u površinskom sloju, a predsetveno đubrenje kukuruza bude pojačano (veće količine od optimalnih), to će uticati na pojačanu bujnost biljaka. Takođe, korenov sistem biljaka kukuruza ostaće u plićem površinskom sloju. Pojačana bujnost biljaka podrazumeva veću lisnu površinu, koja neracionalno troši vodu iz zimskog perioda. U takvim slučajevima dominantan uticaj na visinu prinosa imaće vegetacione padavine kojih u našim agroekološkim uslovima nema dovoljno. Slabije razvijen korenov sistem (plitak), prevelika bujnost biljaka (poja?ana transpiracija) i nedostatak padavina u toku vegetacije, naročito u tri letnja meseca (VI-VIII), uticaće na značajnije smanjenje prinosa. Ukoliko je nedostatak padavina veći prinos može biti značajno smanjen (kao što je bio slučaj u 2012. godini). Kada je distribucija azota po profilu pravilna (veći deo nalazi se u slojevima od 60 do 120 cm), tada se korenov sistem spušta dublje u zemljište, koristi vodu i iz dubljih slojeva, pa suša nema toliko štetnih efekata.

Setva kukuruza, preporuke stručnjaka za setvu

Za uspešnu proizvodnju svi ovi elementi moraju se analizirati na nivou svake njive i mikro reona. Samo tako možemo stići do željenog cilja. U protivnom proizvodnju će nam voditi vremenski uslovi, a mi ćemo biti samo nemoćni posmatrači, umesto da agrotehnikom koristimo potencijal godine, njive i hibrida. Da li smemo dozvoliti da budemo nemoćni posmatrači? često se dešava da na istom mikro-reonu imamo značajnu razliku u sadržaju vlage i mineralnog azota. Ta razlika zavisi od preduseva, prinosa preduseva, kapaciteta zemljišta za vodu, primenjene agrotehnike i drugih činjenica.

Vreme setve uslovljeno je biološkim osobinama i agroekološkim uslovima u odre?enom regionu, delimično dužinom vegetacije hibrida i namenom kukuruza (za zrno ili silažu). Setva kukuruza u našim uslovima počinje kada se temperatura zemljišta na dubini setve ustali na oko 10 oC. U ravničarskim krajevima to je obično krajem prve dekade aprila. Najveće površine u ravničarskim područjima poseju se između 10. i 30. aprila, a deo površina u prvoj dekadi maja. U vremenski povoljnim godinama razlike u prinosima između aprilskih rokova setve, kao i onih do 5. maja, najčešće nisu značajne. Međutim, u sušnim godinama u ranijim rokovima setve postižu se najviši prinosi, a prinos ostvaren setvom sredinom maja bude i za 0.8 – 0.9 t/ha manji. Jedan deo proizvođača izbegava setvu u prvoj dekadi aprila, jer je period od setve do nicanja produžen, usled čega je seme duže izloženo napadu zemljišnih štetočina i patogena, što može dovesti do proređivanja sklopa. Drugi nedostatak rane setve je eventualno oštećenje od kasnih prolećnih mrazeva. Međutim, rana setva ima i niz prednosti. U ranijoj setvi u slučaju prosečnih ili povoljnijih godina je nešto ranije i nicanje, metličanje, pa i svilanje. Kukuruz koji ranije svila, pre dozreva, a ispuštanje vode iz zrna je brže, jer sazrevanje teče u toplijem periodu godine. Ranije ponikao kukuruz po pravilu dobro razvija korenov sistem do letnjih suša, pa ih bolje toleriše, tj. delimično izbegava.

Gustina setve se menjala tokom poslednjih trideset godina, sa tendencijom pove?anja broja biljaka po hektaru. Tome je doprinela pojava novih hibrida, koji su podnosili gušći sklop pre svega zbog promenjene arhitekture same biljke (veća čvrstoća donjih internodija stabla i erektofilan položaj lista). Broj biljaka se povećao od 35.000-40.000 početkom sedamdesetih godina, na 55.000-65.000 sredinom osamdesetih. Međutim, treba imati u vidu da gustina sklopa zavisi od hibrida, ali i plodnosti zemljišta te očekivane količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kukuruza. Na plodnijim zemljištima, boljeg kapaciteta za vodu, kao i onim područjima gde ima više padavina u toku vegetacije, može se sejati gušće i obrnuto, u sušnijim rejonima, kao i na manje plodnim zemljištima setvu treba obaviti ređe. U uslovima navodnjavanja setva se takođe obavlja gušće.

Preporuka proizvođačima je da u slučaju kada su zimske padavine niske, optimalnu gustinu za određeni hibrid treba smanjiti od 5 do 10%, a ako je i raspored mineralnog azota loš, tada se optimalna gustina smanjuje od 10 do 20% u odnosu na preporučenu za dati hibrid. Pri optimalnim zimskim padavinama i dobrom rasporedu azota po profilu, optimalna  gustina setve se pomera ka preporučenoj za dati hibrid.

U pogledu dubine setve, tako?e treba pratiti stanje vlažnosti zemljišta. U uslovima sušnog aprila, setvu treba obaviti na nešto veću dubinu (6-7 cm), dok u uslovima optimalne vlažnosti i povoljnih temperaturnih uslova ona može biti i nešto pli?a od uobi?ajene, kako bi se favorizovalo brže klijanje i ujednačeno nicanje useva.

izvor:agroservis.rs

foto pixabay.com

setva kukuruza