Tuesday, 27 June, 2017
Najnovije vesti
Home » Seminari » Savetovanje voćara u Novom Sadu – načini gajenja voća

Savetovanje voćara u Novom Sadu – načini gajenja voća

savetovanjeSavetovanje voćara – U Novom Sadu je održano savetovanje voćara koje je posetilo više od 600 zainteresovanih. Na jednom mestu nova znanja, saveti za postizanje boljih rezultata u gajenju voća, uvođenje trešnje u intenzivni sistem gajenja,  mnoštvo kompanija sa svojim proizvodima za voćare. 

Prvo predavanje je održao prof. dr Zoran Keserović o isplativosti gajenja trešanja. Sorte Kordia, Regina, Svit hart (Slatko srce) su pokazale najbolje rezultate tokom gajenja na oglednom polju  na Rimskim Šančevima kod Novog Sada. Gajene su na podlogama Gizela 5 i 6 koja odlikuje mala bujnost, visina stabala je takva da se berba obavlja sa zemlje. Gajenje na podlozi Kolt je dalo slabije rezultate.

Tokom gajenja trešnje se primenjuju sve agrotehničke mere što je rezultiralo visokim prinosima nakon pete godine – dostigao bi se prinos čak do 20 tona po hektaru. Merena slasti je bila vrednosti iznad 19. Neophodan uslov načina gajenja je sistem navodnjavanja kap po kap i postavljene protivgradne mreže koje štite i od velike količine padavina jer je opasnost kod gajenja trešnja pucanje ploda tokom zrenja, a to doprinosi pojavi plesnivosti plodova.

Takav prinos bi mogao doneti prihod u petoj godini gajenja, uz cenu od 2 evra po kilogramu, čak do 40.000 evra.

Novost u gajenju jabuka je predstavio Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s., Ferrara, Italija. Inovativnost se ogleda u gajenju sadnica na malom razmaku između sadnica – na 50-60 cm. Ne sade se knip sadnice nego”obične ” sadnice – na jedan hektar od 5.500 – 6.000 sadnica. Zahtevi voćaka za azotom su minimalni jer cela biljka je jedna vođica i bočne grančice od 10 cm dužine. Tako se pruža mogućnost da se smanje troškovi održavanja voćnjaka – manji troškovi zaštite, manji troškovi obrade, manji troškovi orezivanja ( mogu je obaviti manje obučeni radnici), manji troškovi za berbu ( nisu potrebne platforme), manji troškovi za mehanizaciju – nisu veliki zahtevi za snagom traktora. Praktično samo na vrhu je lisna masa dok je od osnove stablo pokrivena plodovima.

Velika gustina sadnica po hektaru obezbeđuje rodnost od 50 i više tona po hektaru – kada sadnice dostignu puni rast. Mogućnost uvođenja novih sorti i praćenje zahteva tržišta je još jedna prednost ovakvog načina uzgoja.  Povrata investicija je relativno brza što je jedan od faktora koji doprinose da se investitori lakše odluče za podizanje zasada. 

Još jedno savetovanje koje je donelo novosti iz sveta voćarske nauke i možda nekima olakšalo donošenje odluke da se odluče za podizanje novih zasada. Investicija po hektaru je od 20.000 – 35.000 eura ( u zavisnosti od stepena opremljenosti vodom, protivgradnom mrežom, anti-frost sistemom…).  Uz pomoć Republike Srbije i Pokrajine Vojvodine subvencijama do 50% moguće je započeti gajiti voćnjak i na manjim površinama.