Friday, 17 August, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Sangiovese – prvo mesto u Italiji u proizvodnji

Sangiovese – prvo mesto u Italiji u proizvodnji

Sangiovese – krv Jupitera. Chianti, chianti classico, brunello di Montalcino, rosso di Montalcino, sangiovese di Romagna, vino nobile di Montepulciano, morellino di Scansano,„ super Tuscan“ – jednom rečju sangiovese. I pored sve veće popularnosti  drugih italijanskih sorti, kako na domaćem – italijanskom, tako i na internacionalnalnom tržištu, sangiovese i dalje čvrsto stoji na prvom mestu po količini proizvedenog grožđa, kvalitetu vina, prodaji i popularnosti.

Sangioveze (sangiovese) zauzima prvo mesto u proizvodnji italijanskih vina, učestvujući sa 10% u ukupnoj proizvodnji. Danas postoji 14 klonova ove sorte, od kojih je brunello jedan od najcenjenijih, a trenutno postoji inicijativa da se ovi klonovi klasifikuju i svrstaju u dve familije – jedna je sangiovese grosso, u koju je svrstan i brunello, a druga je sangiovese piccolo.

Sangiovese grosso je osnovna sorta regija Montalcino i Montepulciano, a sada se sve više sadi i u ostalim delovima Toskane. U odnosu na piccolo, grosso ima veće i rastresitije grozdove i deblju pokožicu, sazreva nešto pre piccola, odnosno krajem septembra ili početkom oktobra. S druge strane, piccolo ima manje bobice, ponekad ga zovu forte (jak, snažan) i zastupljen je u oblasti Chianti. Sangioveze se koristi u proizvodnji vina različitog kvaliteta, od onog najnižeg po italijanskoj klasifikaciji : vino di tavoia, do najkvalitetnijih claska superiore. Tako veliki broj klonova, različiti na?ini gajenja grožđa i različiti mikroklimati uslovljavaju postojanje mnogobrojnih tipova vina proizvedenih od ove sorte. Osim sortnih vina, sangioveze se u toskanskim kupažama neretko oplemenjuje drugim sortama, a u te svrhe upotrebljavaju se cabernet sauvignon, merlot i syrah. Na ovaj način vina postaju robusnija, koncentrovana i kompleksnija.

U poslednje vreme vlada veliko interesovanje za gajenje sorte sangioveze i u zemljama Novog sveta. Proizvođači iz tih regija, nastojeći da budu inovativni i drugačiji, mnogo eksperimentišu sa ovom sortom, što je dovelo do toga da danas ima-mo ozbiljne plantaže sangiovezea, pre svega u Kaliforniji i Australiji; takođe, i veoma interesantna vina. Ko zna, možda sangioveze postane nova sorta-kosmopolita.

Poreklo

Sangioveze po svemu sudeči potile iz Toskane, gde se pominje još u XVI veku, a naziv potile od latinskog Sanguis Jovis, što znali krv Jova, odnosno krv boga Jupitera. Danas je sorta rasprostranjena i po drugim regionima centralne Italije.

Tip vina

Raznovrsnost stilova vina proizvedenih od sanđovezea lini ovu sortu neverovatno uzbudljivom. Vina mogu biti jednostavna, lagana i sveža, kada je vinifikacija jednostavna, ali i veoma bogata i kompleksna kada dolaze sa najboljih terena od najboljih proizvošala. U supertoskanskim kupažama izraženiji je internacionalni stil vina, za razliku od sortnih sandovezea. Takoše, ova sorta koristi se i u proizvodnji suvih roze vina.

Sangiovese  – prvo mesto u Italiji u proizvodnji

Boja

Sanđoveze ima relativno tanku pokožicu i ne mora da bude jako obojen, pa kod ove sorte ne treba uvek olekivati intenzivnu i tamnu rubin crvenu boju. Mešutim, vina poput brunella su velika, snažna i veoma dobro obojena tamnom granitnom bojom, koja tokom sazrevanja lesto dobija i ton lukovine, koji se primečuje na rubu laše.

Opis

Sortna vina su vočna, sa umerenim do visokim kise- linama, srednje punog do punog tela. Mešutim, naiči čete i na robusnija i ekstraktivnija vina, nekada i sa dozom gorčine. U zavisnosti od geo- klimatskih uslova u kojima je sazrevalo grožđe, aromatski kompleks vina mogu liniti karakteristilne note višnje, jagode, borovnice, šljive, floralni tonovi ijubičice, pa i zemljani tonovi.

Sazrevanje vina

Za odležavanje sangiovese u Toskani koriste burad i balve od slavonskog i francuskog hrasta razlilitih dimenzija, a odležavanjem vina dobijaju na kompleksnosti aroma, mekoči tanina, punoči i balansu. U sazrelim vinima, pored sortnih prisutne su i arome vanile, cimeta, karanfiliča, kafe, slatkaste arome hrasta, dima.

U supertoskanskim kupažama procenti drugih sorti su znatno veči, pa su takva vina jale strukture i bolje podnose hrastovinu, što omogučava duže odležavanje. Najcenjenija vina Toskane mogu da budu na vrhuncu svoje zrelosti posle deset godina odležavanja u flaši, a neki primerci lak i posle nekoliko decenija.

Slaganje sa hranom

Sanđoveze ispoljava najbolje karakteristike tek u kombinaciji sa hranom, dok sam ponekad može da stvori utisak vina koje je u blagom disbalansu. Italijani ga često spajaju sa pastama picama na bazi paradajza, što i ne mora da bud najbolje slaganje ukusa, zbog izraženih kiselina paradajza i vina. Lakše varijante sanđovezea dobro se slažu sa grilovanom ribom jače strukture mesom peradi ili teletinom, pripremljenim sa malo maslinovog ulja, belim lukom i malo mediteranskih začina. Puniji sanđoveze dobro se slaže uz biftek, paprikaš, ćufte, zatim uz meso divlje svinje, začinjena jela i uz tvrđe, starije sireve poput parmezana.

Mladen Dragojlovič

izvor- poljoprivreda.info

foto pixabay.com

sangiovese