Monday, 22 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Rezidba vinove loze u pet godišnjih rokova

Rezidba vinove loze u pet godišnjih rokova

Rezidba vinove loze. S obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze. Razlikuju se sledeće rezidbe:

  1. rana jesenja rezidba,

2. obična jesenja rezidba,

3. zimska rezidba,

4. rana prolećna rezidba,

5. kasna prolećna rezidba

  1. Rana jesenja rezidba – ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre opadanja lišća, Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u narednoj godini. Postavlja se pitanje: „čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe“?, s obzirom da rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom slabljenju i iznurivanju. krajem oktobra i početkom novembra meseca. Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju pozitivnu naučnu osnovu, pa i ne nalaze primenu u ptraksi.

  2. Obična jesenja rezidba rezidba – ova rezidba se izvodi 10 – 15 dana posle opadanja lišća, jer se smatra da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih materija u čokotu i da je njihovo deponovanje završeno. Po pravilu ova rezidba se izvodi redovno na mladim čokotima vinove loze koji još nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima,Sa ciljem da se u proleće izbegne pojava suzenja – plakanja, a time i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota. Loza orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene rodnosti i jačanje vegetativnog potencijala čokota za naredni godinu. Po obavljenoj rezidbi, mlade čokote, obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće kasnije odgrtanje zbog pojave poznih prolećnih mrazeva.

  3. Rezidba vinove loze.

  4. Zimska rezidba – ova rezidba se sve češće i redovnije izvodi na velikim površinama pod vinovom lozom. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizacionopraktičnih potreba, sa osnovnim ciljem da se rezidba blagovremeno završi, tj. pre kretanja vinove loze u proleće. Na ovaj način rezidba vinove loze teče kontinuirano od obične jesenje, preko zimske, završavajući se ranom prolečnom rezidbom.

  1. Rana prolećna rezidba – najčešće primenjivana i izvođena rezidba. Početak rane prolećne rezidbe se ne poklapa sa kalendarskim početkom proleća. Odnosno rana prolećna rezidba se u odnosu na kalendarski početak proleća obavlja i nekoliko dana – nedelja ranije ili kasnije.

  1. Kasna prolećna rezidba – obavlja se od početka pupljenja i kretanja okaca pa do njihovog razvoja u lastare. Ona se mora pažljivo izvoditi, jer su okca u ovoj fazi osetljiva na dodir pri čemu se lako krune. Krunjenje okaca je veće u špaliru nego na čokotima koji se gaje bez ili sa kolcem. Ova rezidba se obično izvodi kad loza u toku zime izmrzne, pa se namerno ostavlja da okca krenu. Tako bi se videlo kako loza kreće i koji način rezidbe treba primeniti radi ostvarivanja određenog prinosa grožđa i lastara potrebnih za narednu godinu.

Rezidba vinove loze u pet godišnjih rokova

Zapravo, ovo vreme rezidbe se poklapa obično sa fenofazom kretanja, pa i pre kretanja sokova u vinovoj lozi i traje do fenofaze pupljenja okaca.

Faza kretanja sokova vinove loze nastupa kada srednja dnevna temperatura vazduha dostigne 10 ºC i traje nekoliko dana, kako bi se pri tim uslovima zemljište na dubini od 30 – 50 cm zagrejalo na temperaturi od oko 10 ºC.

Količina soka koja se suzenjem gubi iz čokota kreće se od 0,2 – 0,5 Litara. Litar soka osim vode sadrži 1 – 2 g suvih materija, od kojih oko 66% čine organske, a ostalo mineralne materije (kalijum, fosfor, kalcijum i dr.). Fenofaza suzenja traje od 9 – 25 dana, a završava se početkom pupljenja i kretanja okaca.

Optimalno vreme rezidbe

Dinamika kretanja hranjivih materija u rodnim lastarima, višegodišnjim nadzemnin delovima čokota i u korenu u periodu od rane jesenje do pozne prolećne rezidbe značajno se menja. Najveća količina ugljenih hidrata u vidu skroba i drugih materija potrebnih za ishranu vinove loze u delovima čokota nalazi se posle opadanja lišća pa sve do kretanja sokova.

Loza orezana u ovo vreme daje najbolje rezultate u pogledu visine prinosa i kvaliteta grožđa, kao i vegetativnog potencijala čokota. Kao optimalno vreme rezidbe vinove loze smatra se zimski period sve do početka kretanja sokova u čokotu.

Rana jesenja i kasna jesenja rezidba dovodi do smanjenja prinosa (rodnosti). Treba napomenuti da veća bujnost čokota dovodi i do veće rodnosti čokota.

Vladan Trandafilović, mast.poljoprivrede

foto pixabay.com

Rezidba vinove loze.