Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Rezidba vinove loze – rodna okca na čokotu

Rezidba vinove loze – rodna okca na čokotu

Rezidba vinove loze – Okca na ?okotu – Sanja ?okojevi?

Predstoji nam rezidba vinove loze na zrelo, a da bi je pravilno obavili neophodno je poznavanje okaca na ?okotu . Za pravilnu i adekvatnu redovnu zimsku rezidbu, odgovaraju?e optere?enje ?okota rodnim okcima, kao i projektovanje planiranog prinosa neophodno je razlikovati okca na rezniku, kondiru ili luku. Do sredine februara se u našim reonima javljaju jaki zimski mrazevi, a nakon toga nastupa toplije vreme, povoljno za obavljanje rezidbe. U to doba se veoma precizno može utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i na ?okotima ostavio potreban broj rodnih okaca za donošenje odre?ene visine prinosa i kvaliteta grož?a u narednoj vegetaciji.

Rezidba vinove loze – rodna okca na ?okotu

Osnovni period rezidbe u našim uslovima je mart i po?etak aprila, što ukupno iznosi 30 – 40 dana.  Pupoljak je za?etak lastara i kod vinove loze nastaje egzogeno.

Razlikujemo tri kategorije pupoljaka i okca:

  • zaperkov pupoljak,
  • zimsko okce,
  • spavaju?e okce.

Pupoljci i okca se razlikuju po položaju ,dimenzijama,stepenu razvitka. Zaperkovi pupoljci i zimska okca su u pazuhu listova, a spavaju?a okca su na starijim delovima ?okota ispod stare kore. Na kolencima lastara pored zaperkovog pupoljka nalazi se u njihovoj osnovi zimsko okce. Za?eci zaperkovih pupoljaka su u zimskim okcima. U osnovi jednogodišnjeg lastara uo?avaju se kružni nabori (zbližena i nedovoljno razvijena kolenca sa okcima).

Ova vrsta okaca se naziva spavaju?a ili slepa okca. Po svom anatomskom sastavu spavaju?a okca su potpuno jednostavna (sastoje se samo od po jednog pupoljka i vode poreklo od suo?ica). Ova okca na ostavljenim reznicima, kondirima i lukovima ne kre?u, ali godinama ostaju živa kao biološka rezerva. Presecanjem sprovodnih sudova iznad spavaju?ih okaca natera?e se voda u njih i izazvati njihovo kretanje. Tako?e, mogu se razviti u lastare (krenuti) ako se obavi veoma kratka rezidba jednogodišnjih lastara na tzv. ?epove, koji nose samo jedno crno okce ili su ?ak i bez njega. Spavaju?a okca su nerodna, pa se ne uzimaju u obzir pri redovnoj rezidbi i planiranju prinosa. Ova okca predstavljaju poslednju rezervu u regenerciji ?okota jer su najotpornija na niske temperature. Ako spavaju?e okce, pod odre?enim uslovima, krene i razvije se u nerodni lastar, taj lastar se naziva jalovak. Na lastaru se pri osnovi nalazi nekoliko nabora jako zbijena kolenca.Na njima su sitna okca sa šiljatim vrhom-to su uglasta okca tj. najranije forme zimskih okaca. Crno okce je uglasto okce najudaljenije od osnove lastara. Anatomski posmatrano, ova okca se sastoje od po dva pupoljka. Po pravilu crna okca pri redovnoj rezidbi ne kre?u, me?utim, ako se reznik ili kondir oreže kratko na jedno okce, tada i crno okce kre?e i naj?eš?e se razvija u nerodan lastar.

Rezidba vinove loze – rodna okca na ?okotu

U normalnim uslovima, pri redovnoj rezidbi, crna okca se ne uzimaju pri planiranju optere?enja kondira i lukova rodnim okcima. Kada normalna (prava) okca u toku zime izmrznu, na crna okca se ra?una, ali ne radi roda u teku?oj godini, ve? radi obnove vegetativnog i rodnog potencijala ?okota za narednu godinu. Na crna okca se obavezno ra?una, odnosno na lastare dobijene iz njih, kod oblika ?okota na kojima se primenjuje samo dugi na?in rezidbe. Iznad crnih okaca na svakom kolencu jednogodišnjeg lastara nalazi se ožiljak od otpale lisne drške u vidu trougla sivocrne boje iznad kojeg je smešteno po jedno krupno okce koje se naziva pravo ili zimsko okce. Svako pravo-zimsko okce se razvijalo u pazuhu lista, odnosno iznad ožiljka trougla od otpale lisne drške smešteno je po jedno pravo-zimsko okce. Ožiljak od otpale lisne drške na jednogodišnjem lastaru služi kao orjentir prilikom redovne rezidbe za identifikaciju pravog-zimskog okca, kako se crna okca ne bi greškom ubrajala u prava-rodna okca. Svako pravo-zimsko okce po svom anatomskom sastavu je složeno, jer se sastoji od više pupoljaka okaca, odnosno glavni pupoljak sa listi?ima i grozdi?em, bo?ni (sekundarni) pupoljci, pobo?ni (tercijarni) pupoljci.Ime zimsko okce je dobilo po tome što se tokom jednog vegetacionog perioda stvaraju i diferenciraju,kao okca prezime i tek u prole?e razvijaju lastare. Po morfološkim obeležjima, po veli?ini i obliku postoje razlike zimskih okaca zavisno od sorte i položaja okca na lastaru.

Po veli?ini ih delimo na: 

  1. mala ( italijanski rizling),
  2. srednja ( frankovka),
  3. Krupna ( kraljica vinograda ).

Deblji lastari imaju krupnija okca a najrazvijenija su na sredini lastara. Osovine okca i lstara obrazuju odre?eni ugao zavisno od sorte i okca koja obrazuju ve?i ugao su odstoje?a ,a ona koja obrazuju manji su prijanjaju?a.Sa spoljne strane okce je prekriveno sa dve ljuspe,?ije ?elije s jeseni oplutavajui tako štite pupoljke od niskih temperatura.Ova okca se sastoje od ve?eg broja pupoljaka od kojih se centralni s prole?a razvija u glavni lastar, a ovi oko njega se nazivaju suo?ice i ima ih od 1-6.

Da bi pravilno obavili rezidbu potrebno je da se pridržavamo nekoliko osnovnih principa rezidbe:

Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni zdravi i zreli jednogodišnji lastari koji su izrasli iz prošlogodišnjeg dvogodišnjeg drveta reznika, kondira ili luka. Najrodniji su lastari pre?nika 6 12 mm, dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa pre?nikom od 4 6 mm, kao i lastari sa pre?nikom preko 12 mm.

Drugi osnovni princip rezidbe polazi od ?injenice da ?e prinos grož?a po ?okotu biti utoliko ve?i, ukoliko se na ?okotu ostavi ve?i broj kondira i lukova i ve?i broj okaca na njima, vode?i ra?una pri tom o vegetativnoj snazi ?okota sa kojom mora biti uskla?eno optimalno optere?enje ?okota rodnim okcima.

Tre?i osnovni princip rezidbe polazi od toga da se ne dozvoli brzo izduživanje glave ?okota i krakova na njoj, krakova kordunica i rodnih ?vorova na njima, kao i izumiranje rodnih ?vorova na po?etku i u sredini krakova i njihovo pomeranje na održavanje samo na krajevima krakova kordunice. Tre?i princip rezidbe, ustvari, predstavlja borbu protiv sile polariteta.

Radi usporavanja brzog izduživanja rodnih ?vorova na ?okotu treba se pridržavati pravila da se prilikom rezidbe dugi kondir, kratki ili dugi luk u rodnom ?voru ostave uvek iznad kratkog kondira, jer se dugi kondiri, kratki i dugi lukovi prilikom svake redovne rezidbe odbacuju i zamenjuju novim po pravilu vršnim lastarom iz kondira. Prilikom isklju?ivo duge rezidbe prošlogodišnji luk se zamenjuje rodnim lastarom koji je izrastao iz crnog okca rodnog lastara ili jalovaka. Nakon rezidbe, popravku stubova, zatezanje žice, vezivanje loze i plitku obradu uraditi pre kretanja vegetacije, pre  aktiviranja  okaca.

Sanja ?okojevi?,dipl.ing.vo?arstva i vinogradarstva 

foto pixabay.com

Rezidba vinove loze – rodna okca na ?okotu