Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Rasad povrća – način setve, gajenja, pikiranja

Rasad povrća – način setve, gajenja, pikiranja

rasad povr?a

Rasad povr?a – na?in setve,

Rasad povr?a – Pod rasadom se podrazumeva mlada biljka koja je prošla nekoliko faza organogeneze, formirala 4-10 listova, pocela formiranje ili se nalazi u fazi cvetanja i ima kvalitetno i dobro formirano stablo. Veliki broj povrtarskih vrsta se proizvodi iz rasada. Razlozi za to su višestruki: smanjen period vegetacije, manja potreba za kvalitetnim i skupim semenom, ujednacen porast nakon rasadivanja i olakšano rasadivanje i odredivanje optimalnog broja biljaka po jedinici površine. Medutim, ne može se sve ovo primeniti za bilo koju vrstu rasada.

Mladim biljkama se moraju obezbediti idealni uslovi za rast i razvoj. To znaci da se u zavisnosti od biljne vrste moraju obezbediti temperaturni i svetlosni uslovi, naravno uz dovoljnu kolicinu vode. Zdravstvena ispravnost rasada takode mora biti na zavidnom nivou, jer se iz rasadnika bolesti i štetocine nekoliko puta brže šire.

Ne tako davno, ali još uvek i danas, kod nekih proizvodja?a se zadržala proizvodnja u lejama.

To su osnovni objekti, medutim zbog svoje male zapremine, cesto nedovoljni i neadekvatni za potrebe proizvodnje u razlicitim vremenskim periodima.

Kvalitet rasada povrca zavisi od brojnih faktora od kojih su najznacajniji:

• temperatura;

• voda;

• svetlost;

• hranljivi supstrat;

• kvalitet semena;

• preciznost setve;

• dubriva.

Temperatura kao ?inilac u proizvodnji je veoma bitna jer uti?e na ubrzavanje klijanja i nicanja biljke, kao i ukupan porast biljke.

Sadržaj vlage je veoma bitan i on po pravilu u momentu klijanja i nicanja treba da bude viši, kako bi seme moglo nesmetano da bubri i klica ni?e, a nakon formiranja kotiledona se sadržaj vlage smanjuje da bi se intenzivirao porast korenovog sistema. On se ubrzano razvija, posebno u uslovima kada nema dovoljno vlage. Sli?an efekat se dobija i nakon rasadivanja, jer se cupanjem rasada kidaju najsitnije žilice, koje biljku snabdevaju sa vodom. Kod navodnjavanja rasada nije dobro preterivati sa vodom, jer se u tom slu?aju razvije slab i lenj korenov sistem, koji se nakon rasadivanja teško ukorenjuje i slabo uvla?i vodu i hranljive materije.

Svetlost je faktor u proizvodnji rasada na koji se najmanje obraca pažnja. Još veca šteta je ukoliko se biljke osvetljavaju malim ili pogrešnih intenzitetom svetlosti. Za proizvodnju rasada je najbolja dnevna (sun?eva) svetlost. Medutim, u periodima godine kada se želi proizvesti rasad, a nema dovoljno svetlosti moraju se koristiti lampe, tj. alternativni izvori svetlosti.

Rasad povr?a – na?in setve, gajenja, pikiranja

Za proizvodnju se preporu?uju gotovi supstrati, tj. smeše crnog i belog treseta, regulisane pH vrednosti i sa dodatom koli?inom hraniva. Beli treset je po poreklu kiseo i ?ist se ne može primenjivati, ali u kombinaciji sa crnim tresetom, dobija se idealan medijum za proizvodnju rasada. Treset mora da obezbedi i dovoljnu koli?inu hrane, za ceo period proizvodnje rasada. To znaci da se korišcenjem kvalitetnog treseta isklju?uje potreba za dodatnim prihranjivanjem.

Seme koje se koristi u povrtarskoj proizvodnji je visokog kvaliteta. Kod jako sitnog semena i semena nepravilnog oblika, da bi se olakšala setva i da bi se obezbedila potrebna koli?ina hraniva u pocetku porasta klice, primenjuje se piliranje. Pilete su kuglice kojim se obmotava seme koje dobija izgled kuglice, a koje se sastoje iz inertnog nosaca ( obicno glina ), male koli?ine mineralnog dubriva i iz semena. Na ovaj na?in seme duže zadržava klijavost od termonaklijalog semena, ali ne duže od godinu dana.

Preciznost setve je karakteristika koju je lako ispuniti ukoliko se setva obavlja ru?no i ako se radi o manjim koli?inama semena. Medutim, ukoliko se radi o vecoj koli?ini semena samu setvu moramo odraditi vrlo precizno uz pomoc savremenih mašina. ?ak i pored pneumatskog na?ina doziranja semena, korisno je proveravati i dopuniti prazna mesta u kontejnerima (misli se na sitno seme). Da bi se obezbedila preciznost setve nekada se sama setva obavlja omaške uz naknadno ?upanje rasada u fazi kotiledona i presadjivanje na stalno mesto. Ova mera se zove pikiranje. Prilikom pikiranja bilj?ice se uzimaju sa dva prsta ispod kotiledona i snagom ruke, utiskuju na novo mesto. Na taj na?in je biljka ponovo presadena, odnosno ispikirana.

Pikiranje može biti samo rukom ili uz pomoc štapica sa kojim se prethodno napravi rupa u koju ce se nova biljka utisnuti.

Djubriva koja se koriste u proizvodnji rasad se dele u dve grupe:

Prva su ona koja su u ?vrstom obliku i koja se dodaju u supstrat. Dejstvom vode, kroz rasadni?ki period (3 – 8 nedelja) dolazi do rastvaranja tih hraniva, pa ih biljka uspešno može koristiti. Medutim, veliki problem može nastati ukoliko znamo da smo dodali hraniva, ali se ona ne rastvaraju, pa biljke ne napreduju onoliko koliko je potrebno. Zato je u ovoj fazi neophodno korišcenje visoko kvalitetnih hraniva koje ce se brzo i efikasno rastvoriti (tzv. starter dubriva), a biljke ce na taj na?in imati direktno dostupne elemente.

Drugu grupu predstavljaju dubriva za folijarnu primenu. Ove vrste intervencije mogu uticati na poboljšano usvajanje pojedinih elemenata (naj?ešce fosfora) koji su zna?ajni u fazi ukorenjavanja biljaka.

Nakon setve semena vrši se pokrivanje semena setvenim slojem. Funkcija tog setvenog sloja je spre?avanje odavanja vode iz supstrata, pod direktnim uticajem sun?evih zraka. Pored toga, setveni sloj treba da obezbedi medijum za klijanje i nicanje semena. Za ove potrebe se obi?no koristi kvarcni pesak. Nakon što se seme prekrije peskom ili vermikulitom, usejane kocke i kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje u kojoj se drže odreden broj dana, na specificnim temperaturama, karakteristi?nim za svaku vrstu.

zaštita semena poljska klijavostTokom boravka u sobi za naklijavanje, seme se nalazi u uslovima totalnog mraka, odnosno ne sme se dozvoliti prisustvo svetlosti, zbog toga što ukoliko dode do klijanja i nicanja semena pre vremena, svetlost ce taj proces ubrzati i doci ce do izduživanja klice. Sledeca faza u proizvodnji rasada predstavlja iznošenje u proizvodne uslove, što podrazumeva postavljanje izniklog semena u uslove idealne temperature, svetlosti i relativne vlažnosti vazduha.

Prilikom postavljanja kontejnerskog rasada na stalno mesto treba voditi ra?una da biljke ne budu u direktnom kontaktu sa vodom koja predstavlja višak, odnosno koja se ocedi nakon navodnjavanja. U tom slu?aju biljke se nejednako snabdevaju vodom, pa dolazi do ubrzanog porasta nekih biljaka, a samim tim i ne jednakosti u porastu. Ove nejednakosti nikako ne mogu da se ublaže, ali se u startu mogu spre?iti. Važna napomena je da korenov sistem biljaka ne može da raste u uslovima osvetljenosti, pa shodno tome, treba ovu ?injenicu i iskoristiti. To se postiže podizanjem kontejnera od površine zemlje.

Kod rasada koji se proizvodi u hranljivim kockama važe druga pravila. Prvo u zavisnosti od veli?ine kocke, ali i od biljne vrste postoje dva nacina proizvodnje.

  • Prvi na?in podrazumeva gajenje biljaka u manjim kockama (3×3, 4×4 i 5×5 cm), gde se biljke gaje ceo period proizvodnje.

  • Drugi na?in predstavljaju ve?e kocke (6×6, 7×7, 8×8, 9×9 i 10×10) koje se u po?etnom delu rasadni?kog perioda gaje u gajbama u sabijenom stanju, a u drugom delu proizvodnje obavezno je širenje rasada kako bi se dobio smanjen broj biljaka po jedinici površine. Na ovaj na?in se pove?ava koli?ina svetla za biljke, pa one postaju ja?e i temeljnije.

Broj biljaka može da se kre?e od 9 – 40 biljaka /m2. Ovo direktno uti?e na troškove proizvodnje, ali i na kvalitet dobijenog rasada. Ovako rasporedene biljke ostaju sve do momenta pakovanja i isporuke rasada.

Nada Lazovic – Dokovic

Dipl. ing. agronomije