Tuesday, 23 January, 2018
Najnovije vesti
Home » ORGANSKA » Pšenica organska proizvodnja u našim uslovima

Pšenica organska proizvodnja u našim uslovima

spelta

Organska proizvodnja

Pšenica organska proizvodnja / pšenica spada u najznačajnije gajene biljne vrste. U svetskim razmerama, pored pirinča, pšenica se najviše koristi u ljudskoj ishrani. Pšeničnim hlebom se hrani preko 70% svetskog stanovništva. U konvencionalnoj proizvodnji, u Srbiji, pšenica se gaji na 500-550 hiljada hektara. Površine pod organskom proizvodnjom pšenice u 2010. godini iznosile su 234 ha, odnosno 5% od ukupne površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji. Izuzetno povoljni  agroekološki uslovi, pored zadovoljavajućeg prinosa, omogu?uju i postizanje odli?nog tehnološkog kvaliteta.  Zahvaljujući osobinama rezervnih proteina u endospermu zrna (glijadini i glutenini), pšeni?ni hleb je idealna hrana za ljudsku populaciju. Kompleksan hemijski sastav, koji ?ine esencijalne aminokiseline, skrob, šećeri, celuloza, masti, vitamini i mineralne materije, doprinose velikom značaju pšenice u sistemu zdrave ishrane. Pored toga, proizvodnja testenina od durum pšenice ili bezglutenskih proizvoda od spelta pšenice, utiču na veću zastupljenost pšenice u setvenoj strukturi.

Pšenica organska proizvodnja

 Imajući u vidu veću potražnju i veliki značaj koriščenja integralnih proizvoda (od celog zrna) u ljudskoj ishrani, pored odličnog useva u plodoredu i plodosmeni, pšenica postaje sve zahvalnija i profitabilnija strnina u organskoj proizvodn Organska biljna proizvodnja se sve više odvija u njivskim uslovima, okružena intezivnom konvencionalnom proizvodnjom. U cilju sprečavanja štetnog uticaja sintetičkih sredstava iz konvencionalne proizvodnje (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta i dr.), neophodno je zasnivanje prirodne barijere (pojasa) koji će prvenstveno uticati na zaštitu i obnavljanje biodiverziteta, što bi se manifestovalo povećanjem broja korisnih insekata, polinatora i predatora, kao i podsticanjem procesa biokontrole u agroekosistemima.  S obzirom da je pšenica samooplodna biljna vrsta kod koje oprašivanje ne zavisi od insekata, znatno veća pažnja posvećuje se održavanju i popravci plodnosti, vodnih i vazdušnih karakteristika zemljišta a time i zemljišne faune. U uslovima organske proizvodnje, mikrobiološka aktivnost zemljišta od presudnog je značaja za povećanje sadržaja organske materije i postizanje optimalnog vodnog i vazdušnog režima.   Pšenica ima velike zahteve u pogledu plodnosti i fizičkih osobina zemljišta. Poželjna su plodna, nezakorovljena i blagovremeno obrađena zemljišta, sitnomrvičaste strukture, sa visokim sadržajem organske materije. Najuspešnije gajenje je na černozemu, livadskoj crnici, krečnim i plodnim aluvijalnim zemljištima, gde je pH vrednost 6 – 7.

 Pšenica, organska proizvodnja u našim uslovima

Ima veliki broj vrsta pšenice, podvrsta, varijeteta i sorti, koje se dele na dva osnovna tipa: ozime i jare, što utiče na široki areal rasprostranjenja. Zahvaljujući polimorfizmu pšenica je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i jarih formi pšenice ne poklapaju. Ozima pšenica za svoje uspevanje zahteva blage klimatske uslove sa ravnomernim rasporedom padavina. Stoga se ona najuspešnije gaji u umerenom pojasu i to između 30-50° severne geografske širine. Južna granica ozime pšenice na severnoj zemljinoj polulopti leži na oko 16° geografske širine.

Setva ozime pšenice moguća je do oko 800 m nadmorske visine, a jare pšenice do 1.300 m nadmorske visine.  S obzirom na široku raspro-stranjenost a imajući u vidu manju zagađenost zemljišta i vode, manju primenu pesticida i drugih hemijskih materija u Srbiji, izbor lokacije ne predstavlja veliki problem, tako da se pšenica može gajiti na različitim terenima. Pri tome treba izbegavati teška zbijena zemljišta koja su optere?ena suviškom vode, kao i laka peskovita zemljišta, sa velikim brojem vazdušnih pora i malim kapacitetom za vodu, gde mnogo lakše dolazi do izmrzavanja biljaka i nedostataka vode u letnjim mesecima. Treba izabrati nezakorovljene zemljišne komplekse ujedna?ene plodnosti.

Pripremu zemljišta bi trebalo obaviti u najkraćem mogućem roku posle skidanja preduseva. Glavni cilj osnovne obrade je stvaranje optimalnih uslova za rast i razvoj useva. Osnovnom obradom se omogućuje akumulacija vlage u zemljištu, poboljšava se aerisanost, doprinosi se uništenju korova, bolesti i štetočina. Među najvažnije zadatke osnovne obrade ubraja se unošenje žetvenih ostataka u oranični sloj.

Dokazano je da pšenica povoljno reaguje na duboku obradu, kao i na produženo delovanje duboke osnovne obrade koja je obavljena pre setve okopavina. U našim agroekološkim uslovima, posebno kada je izražen nedostatak vlage u zemljištu, primena teških tanjirača je jedini mogući način obrade.

Dragana Jelić, master menadžer

Pšenica organska proizvodnja

GAZDINSTVO JEVTIĆ – BAČKO GRADIŠTE

Iskustva u organskoj proizvodnji ima porodica Jevtić iz Bačkog Gradišta.

Mi Jevtići Duško i Ratka pre nego što smo počeli da proizvodimo speltu koristili smo je sami više godina. Jednog momenta smo odlučili da posejemo u Srbiji na našoj zemlji par kg. Mislili smo da je najvažnije da imamo za nas jer smo prosto uživali u svakom zalogaju. Razmnožavali smo do 2008 . godine, vratili se u Srbiju i te jeseni smo imali prvi put za tržiste koje je bilo veoma malo. Sami smo pravili prezentacije na kojima se mnogo toga moglo probati. Jedna po jedna manifestacija od kojih je prva bila etno sajam u Bečeju, posle toga je usledila pijaca MOJ SALAŠ u Novom Sadu na kojoj izlažemo svake sezone i to vrlo uspešno. Ona nam je bila odskočna daska za sve ostale uspehe. Takodje izlažemo i sa pokretom gorana Novog Sada na novosadskom proleću i jeseni, sajam hrane i pića u BG. I evo danas nas ima po celoj Srbiji, naravno uz mnogo rada i truda svih nas u porodici. Proizvodi su oni koji prave sami sebi reklamu. Mi nismo bili stručnjaci za poljoprivredu ali smo bili sigurni da zdravlje ulazi na usta i da će poljoprivreda ona tradicionalna sigurno naći mesto u ovom brzom, elektronskom i giga svetu i vremenu.

Jedan mali savet svima koji žele da se bave bilo čime “mušterija je uvek u pravu” koliko god to u ovoj zemlji zvučalo nemoguće. Time pokazujemo poštovanje prema svakom od njih a oni to SIGURNO cene i to su čarobna vrata uspeha. Na svu sreću danas se širi priča o Spelti i sve više ljudi je proizvodi a mnogo više ih koristi. Njene kvalitete svako ko koristi može u nedogled da broji.

izvor: speltajevtic.rs

fotopixabay.com

Pšenica organska proizvodnja