Tuesday, 23 May, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Protektivni ili sistematični fungicidi za zaštitu

Protektivni ili sistematični fungicidi za zaštitu

budžetProtektivni ili sistematični  fungicidi – Evropa zahteva potpunu evidenciju upotrebe hemijskih preparata. Zato je bitno koje primeniti? Vrlo često se pitamo šta je protektivni, a šta je sistemični fungicid, ova dva pojma nisu sasvim jasna. Ako nisu jasna, kako se onda možemo odlučiti šta ćemo upotrebiti. Prvo smo imali na raspolaganju samo protektivne fungicide, prvo samo bakarne, a onda se na tržištu pojavio niz različitih organskih protektivnih fungicida. Već tada je običnom vinogradaru izbor bio težak. A dolaskom i sistemičnih izbor mu je još teži.

 Protektivni ili sistematični  fungicidi za zaštitu – Na koji način deluju protiv peronospore ( a i ostalih gljiva ) s jedne strane protektivni i kakav je mehanizam delovanja sistemičnih fungicida?

Njihov mehanizam toksičnog (otrovnog) delovanja sasvim je drugačiji, pa otuda sledi i zaključak za šta da se odlučimo, dakle koji furigicid i kad da ga upotrebimo.

1./ Da prvo objasnimo kako deluju protektivni (zovu ih još i preventivni, profilaktički) fungicidi.

Mi njima obavljamo prskanje (ili orošavanje). Kada kapi vode u kojima se nalazi fungicid padnu na, površinu organa loze, one tu zasuše i tako na organima ostaju zasušene mrlje koje se tih organa dobro drže, a sastoje se od naslage dotičnog fungicida. Ako padne kiša ili preko noći nastane rosa, organi loze su tako pokriveni kapima vode od kiše ili rose. Te se kapi nalaze i iznad zasušenih mrlja od fungicida. Postepeno, ali u vrlo malim količinama, taj se fungicid “rastvara” iz mrlje i prelazi u kapi vode od kiše i rose. Znači, kap biva na taj način zatrovana! Vetar ili kiša nanesu konidiju (sporu) plamenjače na takvu i u takvu zatrovanu kap. Konidija plamenjače može klijati samo u kapi vode, i tako ona i pokuša. Ali kako je dotična kap vode iznad mrlje s fungicidom zatrovana, to dovodi da ona sama uginjava ili još češće, proklija, ali onda strada njena klična cev, koja je na preparat još osjetljivija. tako uginu pre nego što prodru u organ loze preko prirodnih otvora koje zovemo stome. Dakle, u tom slučaju ne dolazi do zaraze, fungicid uništi proklijalu zoosporu PRE nego što je uspela da uđe u unutrašnjost biljnih organa, u list ili bobicu. NIKAKVO DRUGO DELOVANJE NEMA PROTEKTIVNI FUNGICID!

 Protektivni ili sistematični  fungicidi za zaštitu

Primer, juče je obavljena uspešna zaraza, ako je uzročnik plamenjače uspeo da prodre u unutrašnje tkivo lista, nema više nikakve mogućnosti sprečiti razvoj bolesti protektivnim fungicidom. Pa, to je i razumljivo, jer se taj fungicid nalazi samo na površini poprskanih organa, ne zalazi u unutrašnjost organa loze, a gljiva je pobegla u tkivo i u njemu će se nesmetano širiti, iako danas, dakle samo 1 dan prekasno,  obavimo prskanje.

Ono će nam pružiti zaštitu samo protiv sledeće zaraze onda kad jučerašnja ostvarena infekcija na lišću loze stvori novu generaciju spora (konidija). Iz izloženog je jasno da protektivni fungicid mora biti stavljen (deponiran) na organe loze pre nego što dođe do zaraze, dakle da moramo pratiti podatke antiperonosporne službe i na vreme staviti sloj protektivnog fungicida pre zaraze.

Zaključak: kod protektivnih fungicida moramo se držati rokova prskanja da lozu zaštitimo od zaraze, a ne od bolesti!

Trebamo još nešto istaknuti: Nakon obavljenog prskanja, loza i dalje raste, pa se tako na lastarima razviju novi listovi, koji nisu isprskani. Zbog toga nisu ni zaštićeni. Zato se prskanja protektivnim fungicidima moraju ponavljati, da se i ti, novoizrasli listovi (i bobice) zaštite. Pa i na starim, isprskanim listovima, kiša postepeno ispire naslagu fungicida, te ona sve slabije deluje, konačno bude i preslaba i potre bno je prskanjem dati novi zaštitni film.

 2. /  Druga je stvar sa sistemičnim fungicidima.

Prskanjem loze, nanosimo preparat na lozu gde se zadrže kapi vode s fungicidom kao i kod preventivnih. Međutim, sad velik deo tog sistemičnog fungicida biva “upijen” organima loze, dakle ulazi u unutrašnjost loze i tamo se postepeno kretanjem sokova proširi u tkivo svih zelenih delova, šireći se pretežno i prvenstveno prema gore, dakle prema novoizraslim listovi ma. Tako se taj fungicid nalazi u samom tkivu, delujući otrovno na hife odnosno micelije gljive plamenjače u samom tkivu, pa on uginjava, prestaje da raste.

Tu je, kako se vidi reč o lečenju bolesti, u tome je razlika. mi tom grupom fungicida možemo zaustaviti razvoj plamenjače koja je već u listu, dakle koja nam je pobegla i uspela izazvati zarazu.

Dakle, dogodi li se da je zaraza ostvarena, posebno ako je ostvarena u nešto jačoj meri ( a to može  biti već u drugoj generaciji peronospore ), potrebno je intervenisati sistemičnim fungicidom. On će, uništivši miceliju gljive, ne samo zaustaviti bolest u listu nego tada neće biti ni fruktifikacije, gljiva dakle neće – jer je uginula – stvarati nove konidije (odnosno zoospore u njima), pa nema novih zaraza. Osim toga, veći ili manji deo sistemičnog fungicida OSTAJE na površini organa loze i tako je štiti i od zaraze, dakle deluje kao i protektivni fungicid. S obzirom na to da se veći deo istog nalazi u organima loze, nema ispiranja kišom.

Treba reći da se i sistemični fungicidi postepeno u unutrašnjosti loze razgrađuju, a deo koji je zaostao na površini također se ispere. Ipak, razmaci između 2 prskanja kod sistemičnih fungicida je veći. Ali to svake godine znatno varira u zavisnosti od vremenskih prilika.

Kod prskanja protektivnim računa se kao prosečan razmak 8-10 dana, a kod sistemičnih fungicida 10-14 dana.

Šta sad, odabrati nakon ovih razjašnjenja? Naše mišljenje je, a to smo se već uverili u praksi kad još nije bilo sistemičnih fungicida, dobrim rasporedom prskanja može se postići sigurna zaštita i protektivnim fungicidima. Ipak, kako nikad nismo sigurni neće li nam plamenjača “pobeći”, dobro je da svaki vinogradar ima sistemične fungicide (i upotrebljava ih) koje će kao sigurne moći u tom slučaju primeniti kombinujući i menjajući jednom fungicid iz jedne a zatim iz druge grupe.

Još jedno pojašnjenje: često vinogradari pitaju zašto se u tim sistemičnim fungicidima nalazi ili bakarni fungicid ili neki protektivni organski. Razlog je u tome što gljiva uzročnik plamenjače može u nekim slučajevima dosta brzo postati otporna na sistemični fungicid, pa dodatak to usporava odnosno sprečava. Tako je i sa ostalim gljivama i one brzo postaju, jedne brzo druge sporije, otporne na sistemične fungicide. To nije tako čest slučaj s protektivnim fungicidima.

Ljubiša Đorđević

foto pixabay.com