Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Protektivni ili sistematični fungicidi za zaštitu

Protektivni ili sistematični fungicidi za zaštitu

budžetProtektivni ili sistemati?ni  fungicidi – Evropa zahteva potpunu evidenciju upotrebe hemijskih preparata. Zato je bitno koje primeniti? Vrlo ?esto se pitamo šta je protektivni, a šta je sistemi?ni fungicid, ova dva pojma nisu sasvim jasna. Ako nisu jasna, kako se onda možemo odlu?iti šta ?emo upotrebiti. Prvo smo imali na raspolaganju samo protektivne fungicide, prvo samo bakarne, a onda se na tržištu pojavio niz razli?itih organskih protektivnih fungicida. Ve? tada je obi?nom vinogradaru izbor bio težak. A dolaskom i sistemi?nih izbor mu je još teži.

 Protektivni ili sistemati?ni  fungicidi za zaštitu – Na koji na?in deluju protiv peronospore ( a i ostalih gljiva ) s jedne strane protektivni i kakav je mehanizam delovanja sistemi?nih fungicida?

Njihov mehanizam toksi?nog (otrovnog) delovanja sasvim je druga?iji, pa otuda sledi i zaklju?ak za šta da se odlu?imo, dakle koji furigicid i kad da ga upotrebimo.

1./ Da prvo objasnimo kako deluju protektivni (zovu ih još i preventivni, profilakti?ki) fungicidi.

Mi njima obavljamo prskanje (ili orošavanje). Kada kapi vode u kojima se nalazi fungicid padnu na, površinu organa loze, one tu zasuše i tako na organima ostaju zasušene mrlje koje se tih organa dobro drže, a sastoje se od naslage doti?nog fungicida. Ako padne kiša ili preko no?i nastane rosa, organi loze su tako pokriveni kapima vode od kiše ili rose. Te se kapi nalaze i iznad zasušenih mrlja od fungicida. Postepeno, ali u vrlo malim koli?inama, taj se fungicid “rastvara” iz mrlje i prelazi u kapi vode od kiše i rose. Zna?i, kap biva na taj na?in zatrovana! Vetar ili kiša nanesu konidiju (sporu) plamenja?e na takvu i u takvu zatrovanu kap. Konidija plamenja?e može klijati samo u kapi vode, i tako ona i pokuša. Ali kako je doti?na kap vode iznad mrlje s fungicidom zatrovana, to dovodi da ona sama uginjava ili još ?eš?e, proklija, ali onda strada njena kli?na cev, koja je na preparat još osjetljivija. tako uginu pre nego što prodru u organ loze preko prirodnih otvora koje zovemo stome. Dakle, u tom slu?aju ne dolazi do zaraze, fungicid uništi proklijalu zoosporu PRE nego što je uspela da u?e u unutrašnjost biljnih organa, u list ili bobicu. NIKAKVO DRUGO DELOVANJE NEMA PROTEKTIVNI FUNGICID!

 Protektivni ili sistemati?ni  fungicidi za zaštitu

Primer, ju?e je obavljena uspešna zaraza, ako je uzro?nik plamenja?e uspeo da prodre u unutrašnje tkivo lista, nema više nikakve mogu?nosti spre?iti razvoj bolesti protektivnim fungicidom. Pa, to je i razumljivo, jer se taj fungicid nalazi samo na površini poprskanih organa, ne zalazi u unutrašnjost organa loze, a gljiva je pobegla u tkivo i u njemu ?e se nesmetano širiti, iako danas, dakle samo 1 dan prekasno,  obavimo prskanje.

Ono ?e nam pružiti zaštitu samo protiv slede?e zaraze onda kad ju?erašnja ostvarena infekcija na liš?u loze stvori novu generaciju spora (konidija). Iz izloženog je jasno da protektivni fungicid mora biti stavljen (deponiran) na organe loze pre nego što do?e do zaraze, dakle da moramo pratiti podatke antiperonosporne službe i na vreme staviti sloj protektivnog fungicida pre zaraze.

Zaklju?ak: kod protektivnih fungicida moramo se držati rokova prskanja da lozu zaštitimo od zaraze, a ne od bolesti!

Trebamo još nešto istaknuti: Nakon obavljenog prskanja, loza i dalje raste, pa se tako na lastarima razviju novi listovi, koji nisu isprskani. Zbog toga nisu ni zašti?eni. Zato se prskanja protektivnim fungicidima moraju ponavljati, da se i ti, novoizrasli listovi (i bobice) zaštite. Pa i na starim, isprskanim listovima, kiša postepeno ispire naslagu fungicida, te ona sve slabije deluje, kona?no bude i preslaba i potre bno je prskanjem dati novi zaštitni film.

 2. /  Druga je stvar sa sistemi?nim fungicidima.

Prskanjem loze, nanosimo preparat na lozu gde se zadrže kapi vode s fungicidom kao i kod preventivnih. Me?utim, sad velik deo tog sistemi?nog fungicida biva “upijen” organima loze, dakle ulazi u unutrašnjost loze i tamo se postepeno kretanjem sokova proširi u tkivo svih zelenih delova, šire?i se pretežno i prvenstveno prema gore, dakle prema novoizraslim listovi ma. Tako se taj fungicid nalazi u samom tkivu, deluju?i otrovno na hife odnosno micelije gljive plamenja?e u samom tkivu, pa on uginjava, prestaje da raste.

Tu je, kako se vidi re? o le?enju bolesti, u tome je razlika. mi tom grupom fungicida možemo zaustaviti razvoj plamenja?e koja je ve? u listu, dakle koja nam je pobegla i uspela izazvati zarazu.

Dakle, dogodi li se da je zaraza ostvarena, posebno ako je ostvarena u nešto ja?oj meri ( a to može  biti ve? u drugoj generaciji peronospore ), potrebno je intervenisati sistemi?nim fungicidom. On ?e, uništivši miceliju gljive, ne samo zaustaviti bolest u listu nego tada ne?e biti ni fruktifikacije, gljiva dakle ne?e – jer je uginula – stvarati nove konidije (odnosno zoospore u njima), pa nema novih zaraza. Osim toga, ve?i ili manji deo sistemi?nog fungicida OSTAJE na površini organa loze i tako je štiti i od zaraze, dakle deluje kao i protektivni fungicid. S obzirom na to da se ve?i deo istog nalazi u organima loze, nema ispiranja kišom.

Treba re?i da se i sistemi?ni fungicidi postepeno u unutrašnjosti loze razgra?uju, a deo koji je zaostao na površini tako?er se ispere. Ipak, razmaci izme?u 2 prskanja kod sistemi?nih fungicida je ve?i. Ali to svake godine znatno varira u zavisnosti od vremenskih prilika.

Kod prskanja protektivnim ra?una se kao prose?an razmak 8-10 dana, a kod sistemi?nih fungicida 10-14 dana.

Šta sad, odabrati nakon ovih razjašnjenja? Naše mišljenje je, a to smo se ve? uverili u praksi kad još nije bilo sistemi?nih fungicida, dobrim rasporedom prskanja može se posti?i sigurna zaštita i protektivnim fungicidima. Ipak, kako nikad nismo sigurni ne?e li nam plamenja?a “pobe?i”, dobro je da svaki vinogradar ima sistemi?ne fungicide (i upotrebljava ih) koje ?e kao sigurne mo?i u tom slu?aju primeniti kombinuju?i i menjaju?i jednom fungicid iz jedne a zatim iz druge grupe.

Još jedno pojašnjenje: ?esto vinogradari pitaju zašto se u tim sistemi?nim fungicidima nalazi ili bakarni fungicid ili neki protektivni organski. Razlog je u tome što gljiva uzro?nik plamenja?e može u nekim slu?ajevima dosta brzo postati otporna na sistemi?ni fungicid, pa dodatak to usporava odnosno spre?ava. Tako je i sa ostalim gljivama i one brzo postaju, jedne brzo druge sporije, otporne na sistemi?ne fungicide. To nije tako ?est slu?aj s protektivnim fungicidima.

Ljubiša ?or?evi?

foto pixabay.com