Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » CENE NA BERZI » Produktna berza Novi Sad / cene 30.10 – 03. 11 2017.

Produktna berza Novi Sad / cene 30.10 – 03. 11 2017.

Produktna berza Novi Sad – Nakon prošlonedeljne stagnacije cena primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su prometovani preko novosadske berze, ova nedelja je donela pad cena. Ukupno je prometovano 1.350 tona robe    (-38,64%), finansijske vrednosti 27.041.500,00 dinara (-40,25%).

Sredinom oktobra kukuruz novog roda je dostigao svoj najviši cenovni nivo, kada je u trgovanju registrovana cena od 18,20 din/kg bez PDV-a. Iako je ovogodišnji prinos kukuruza bio znatno ispod proseka, nekonkurentnost doma?eg kukuruza na svetskom tržištu dovodi do odsustva izvoznika u trgovanju, odnosno ponuda je trenutno ve?a od potražnje. Ove nedelje je trgovano samo kukuruzom starog roda, 2016. po ceni od 17,40 din (19,14 din/kg sa PDV-om).

Produktna berza cene proizvoda

Ponderisana cena pšenice je niža za 0,20% u odnosu na prethodnu nedelju. Kilogram hlebnog zrna je u proseku koštao 18,70 din (20,57 sa PDV-om). Posmatrano prema kvalitetu, pšenica bez klasifikovanog nivoa proteina je prometovana po ceni od 18,70 din (20,57 din sa PDV-om), pšenica sa 11,5% proteina po 18,40 din (20,24 sa PDV-om), dok je ona pšenica sa 12+% trgovana po ceni od 18,75 din (20,63 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje je tokom teku?e nedelje nu?eno po cenama koje su se kretale od 50,50 do 52,00 din/kg bez PDV-a, ali zainteresovanih kupaca koji bi zrno platili na ovom cenovnom nivou nije bilo.

Berzanski index PRODEX je na dan 02.11.2017. bio na nivou od 216,45  indeksnih poena, što je za 0,17 poena niže u odnosu na vrednost iz prethodne nedelje.

direktor

Miloš Janji?

foto pixabaz.com

Produktna berza Novi Sad 

Posejano je više od 580.000 hektara pod pšenicom , kažu analiti?ari. Uz prose?ni prinos od 3,9 tona po hektaru to je 2,26 miliona tona budu?eg roda !! Višak, mogu?i, ?e morati negde da završi – da li u izvozu ili kao hrana za stoku??

Pšenica sa višim procentom proteina je bolja solucija za proizvo?a?e i za izvoznike. Dok država najzad ne donese odluku o klasifikovanju pšenice po kvalitetu ne?e ni biti bolje za ratare. Možda ?e se neko prera?unati i sejati tritikale za stoku ili pšenice koje su tražene na tržištu “zdrave” hrane – spelta, heljda …