Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Produktivnost čokota i visina prinosa grožđa

Produktivnost čokota i visina prinosa grožđa

grož?eProduktivnost ?okota se iskazuje zbirom mase lastara i mase grož?a. Na ispoljavanje produktivnosti ?okota uticaj imaju dva ?inioca: rezidba i visina prinosa grož?a. Zadatak rezidbe jeste da usaglasi ova dva uticaja kako bi imali optimalnu produktivnost ?okota, samim tim iskoristili potencijal odre?ene sorte uz postizanje maksimalnog prinosa bez gubitka u kvalitetu i bez umanjenja vegetativnog potencijala ?okota.

Optere?enju ?okota rodnim okcima (pri zimskoj razidbi) treba posvetiti posebnu pažnju, obzirom da svako naknadno angažovanje radne snage radi regulisanja i korekcije rodnosti u toku vegetacije dodatno ekonomski optere?uje proizvodnju. Pravilno optere?enje uslovljeno je vegetativnim potencijalom ?okota, karakteristikama sorte, agrotehni?kim uslovima gajenja i naravno kvalitetom prinosa. Ukoliko rezidbom ostavimo ve?i broj okaca, ?okot ?e biti optere?en velikim prinosom grož?a što dovodi do pada kvaliteta grož?a a potom i iscrpljivanja ?okota. Suprotno tome, ako se ?okot nedovoljno optereti rodnim okcima posledica je pove?ana bujnost (pojava ve?eg broja jalovaka, lastari su deblji i slabo sazrevaju što pove?ava njihovu osetljivost na mrazeve, intenzivna pojava zaperaka …). Naravno, utvr?eni broj okaca koji se rezidbom ostavlja treba biti pravilno raspore?en na rodne elemente ?okota (kondire i lukove).

     Zato za planiranje prinosa treba za svaku sortu u obzir uzeti slede?e elemente:

– planirani prinos po ?okotu tj. po jedinici površine

– broj ?okota po jedinici površine (ha)

– prose?an broj grozdova po okcu (koeficijent rodnosti okaca)

– koeficijent korekcije (varira u zavisnosti od ekoloških uslova)

     Obi?no u našim umereno-kontinentalnim uslovima ovaj koeficijenat korekcije varira 10-30% od obra?unatog broja okaca kod stonih sorata i 10-20% kod vinskih sorata.

Produktivnost ?okota i visina prinosa grož?a

     Prinos po ?okotu se obra?unava tako što se željeni prinos sorte po jedinici površine (ha) podeli sa brojem rodnih ?okota, tj. formule:

Q = 10000 / (a ? b) – Bpm 

gde je:

Q   je efektivan broj rodnih ?okota po jedinici površine (po 1 ha)

a  je razmak izme?u ?okota u redu (u m) b  je me?uredni razmak u vinogradu (u m)

Bpm  je % prore?enosti zasada (broj praznih mesta u vinogradu)

Zatim:

Pg = R / Q

gde je:

Pg  je planirani prinos grož?a po ?okotu (u kg)

R  je planirani prinos grož?a po ha (u kg)

Q  je broj rodnih ?okota po ha

Nakon toga treba odrediti broj okaca po ?okotu koja ?e se ostaviti rezidbom, koriš?enjem formule:

N = Pg / (Kr ? Mg) + O%

gde je:

N  je broj okaca koja rezidbom treba ostaviti po ?okotu

Pg  je planirani prinos po ?okotu (u g)

Kr  je koeficijent rodnosti okaca za sortu

Mg  je prose?na masa grozda (u g)

O%  je koeficijent korekcije (koji obuhvata % nekrenulih okaca tj. izmrzlih okaca, mehani?ki ošte?enih i sl.).

Ako kao primer uzmemo sortu Kaberne sovinjon u zasadu sa  planiranim prinosom grož?a po ?okotu 2,5 kg: – broj okaca koje treba ostaviti rezidbom po ?okotu:

Pg= 2500g ;  Kr= 1.3 ;  Mg= 110g ;  O%= 10%

N = Pg / (Kr ? Mg) + O%

N = 2500 / (1.3 ? 110) + 10% N = 2500 / 130 + 10% N = 19,23 + 10% = 19 + 2 = 21 okce

Pošto Kaberne sovinjon zahteva mešovitu rezidbu ovaj broj okaca rasporediti na odgovaraju?i broj lukova i kratkih kondira.

Dejan Stefanovi?, dipl.ing.polj.