Tuesday, 12 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Predžetveno finansiranje dobra mera ili … ?

Predžetveno finansiranje dobra mera ili … ?

predžetveno finansiranje

Predžetveno finansiranje dobro ?

Predžetveno finansiranje – Država nema dovoljno novca, i to je svima poznato. Iz godine u godinu smanjuju se subvencije, a poljoprivrednici su gotovno hroni?no bez obrtnog kapitala. Jedna od novina, u novembru usvojenog Zakona o finansiranju poljoprivrede, je uvo?enje koriš?enja zaloga na budu?em rodu, kao sredstva za obezbe?enje pozajmice.

Ugovor o finansiranju proizvodnje upisiva?e se u Registar ugovora o finansiranju, koji vodi Agencija za privredne registre, što ?e omogu?iti proveru da li je odre?ena parcela optere?ena nekom obavezom.

Ministarstvo: Poljoprivrednici ?e lakše do novca

Državni sekretar u resornom Ministarstvu, Danilo Golubovi?, kaže da ?e novac pred setvu poljoprivednici mo?i da obezbede na osnovu usvojenog Zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje.

“Znamo da poljoprivrednici imaju problema sa obezbe?ivanjem novca kada im je najviše potreban – pred setvu i pred žetvu. Ono što je najve?a novina u ovom Zakonu, i što ?e sigurno da godi našim poljoprivrednicima, jeste to što se kao zalog na budu?u pozajmicu stavlja budu?i rod. Pošto ?e ugovori biti zavedeni u Agenciji za privredne registre, to daje veliku sigurnost u?esnicima u ovom poslu. Mogu?nost malverzacija, na primer da neko daje dva puta zalogu za isti rod, je time otklonjena”, kaže Golubovi?.

 

Poljoprivrednici skepti?ni prem novom Zakonu

Poljoprivrednici i agrarni analiti?ari sa kojima smo razgovarali o Zakonu o finansiranju poljoprivrede su ga uglavnom do?ekali na nož. Tako predsednik Kluba paora 100P +, Vojislav Malešev, smatra da Zakon o predžetvenom finansiranju ne?e zaživeti u praksi.

 Predžetveno finansiranje dobra mera ili  … ?

Vojislav Malešev – Predsednik Kluba paora 100P +

“Zakon je donet preuranjeno, bez konsultacija sa poljoprivrednicima. Smatram da taj Zakon ne?e zaživeti iz više razloga. Ako ve? nije zaživeo Kompenzacioni fond, gde ste vi imali robu u silosu i neko je garantovao za tu robu, kako ?e zaživeti ovo gde je roba na poljima. Na poljima nemamo, na žalost, nikakvu sigurnost. Prvo što kod nas nije zaživelo nikakvo osiguranje prihoda. Kako ?e neko garantovati za robu koja još nije skinuta. Ni jedna osiguravaju?a ku?a ne osigurava vodoležja, a znamo koliko toga imamo po njivama. I osiguranje od suše još uvek nije zaživelo. Da zaklju?im, taj usev koji je na njivi je jedna velika nepoznanica i po prinosu i po prihodu”, kaže Malešev.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Ivkovi? plaši se da ?e Zakon o finansiranju poljoprivede štititi interese tajkuna, a ne poljoprivrednika. “Svedoci smo da je predhodnih godina veliki broj firmi prera?iva?a otkupljivao žitarice od poljoprivrednika i na neki volšeban na?in, odlazili u ste?aj zajedno sa robom koju su preuzeli od poljoprivrednika, a nisu je isplatili. Bojim se da ?e i nadalje država biti na strani prera?iva?a kao što je bila svih ovih godina”, kaže Ivkovi?.

Sumnje iskazala i stru?na javnost

 

Iako je stru?na javnost puno o?ekivala od Zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, prema tvrdnji sekretara Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, ?or?a Bugarina, kona?na verzija ide na štetu poljoprivrednika. On izdvaja jedan detalj.

“Ovaj Zakon prakti?no daje mogu?nost poveriocu da u vansudskom postupku izvrši prodaju imovine dužnika, ako ovaj nije izmirio obaveze iz tog ugovora prema njemu, pa šta više, dozvoljava poveriocu da angažuje policiju da asistira tom vansudskom prodajom. Poverilac ?ak u roku od jednog dana može da aktivira hipoteku, ne dokazuju?i pri tome da li je dužnik izmirio obavezu”, konstatuje Bugarin.

Na kraju sve zavisi od reakcije banaka

Na poljoprivrednicima je kona?na odluka da li ?e se zaduživati pod ovakvim uslovima. Ono što je ve? sada evidentno, je da smanjena ulaganja u biljnu proizvodnju, a pre svega seme, ?ubrivo, pesticide pa i mašinske operacije, daju svoje rezultate. Uprkos napretku nauke, prose?ni prinosi najzna?ajnijih ratarskih kultura su nam kao pre ?etvrt veka.

Prvi jun je blizu, a reakcija banaka ?e biti taj lakmus papir, koji ?e pokazati da li ?e Zakon o finansiranju poljoprivrede poznatiji kao Zakon o predžetvenom finansiranju, zaživeti u praksi.

Autor ?or?e Simovi?

iyvor>agroklub