Tuesday, 23 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Porez na dodatu vrednost – primena u poljoprivredi

Porez na dodatu vrednost – primena u poljoprivredi

Porez na dodatu vrednost – primena u poljoprivredi. Punjenje državnog budžeta, odnosno ubiranja nekadašnjeg poreza na promet proizvoda i usluga za finansiranje javnih dobara i zajedničkih potreba (obrazovanje, zdravstvo, vojska i policija) do početka 2005. godine bio je veliki problem. Pre svega zbog izbegavanja plaćanja u lancu izrade proizvoda, prevaljivanja poreza na finalnog potrošača (maloprodaju), što ozbiljna država svakako želi da izbegne u borbi protiv utaje poreza i sive ekonomije.

Zbog toga je sistem PDV-a bolji. Ravnomerno se opterećuju svi učesnici u izradi proizvoda, čime se obezbeđuje pravedniji i efikasniji sistem.

Porez na dodatu vrednost izumeo je francuski ekonomista, nekadašnji direktor poreske službe, Moris Lore 1954. godine, u početku je primenjivan u velikim kompanijama, ali je vremenom usvojen u svim oblastima poslovanja.

Porez na dodatu vrednost 

Kao što je poznato, PDV se obračunava i plaća u svim fazama proizvodnje, prometa i uvoza robe, do krajnje potrošnje, ali tako da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja je u njoj stvorena. Inače, dodata vrednost je profit (korist) koji proizvođač, lice koje pruža usluge, trgovac na veliko ili na malo ostvaruje menjajući sirovine i druge inpute (pomoću svog znanja i umeća) pre nego što proda proizvod ili izvrši uslugu.

Naprimer, ako se brašno koristi u domaćinstvu ono se nabavlja sa PDV-om, a kada se koristi kao repromaterijal za proizvodnju hleba u pekari, porez za isporuku brašna, naveden u računu dobavljača, pekara može odbiti kao „prethodni porez“, kako ne bi dva puta plaćala isto.

Od 1 .oktobra 2012. godine aktuelna je opšta poreska stopa od 20 odsto, dok se poseban tretman primenjuje se u slučaju poljoprivrede zbog njene strateške važnosti.

Poljoprivredniku prilikom isplate kupljene poljoprivredne ili šumske proizvode, izvršene usluge, a koji nije u sistemu PDV-a, kupac je obavezan je da na vrednost tih dobara ili usluga obračunava PDV nadoknadu od 8% i izda priznanicu. Kupac tada ima pravo da isplaćeni PDV nadoknadi odbijanjem prethodnog poreza od svoje obaveze u onom periodu kada je izvršio isplatu i to samo ako je isplaćena u u gotovom novcu, uplatom na tekući račun ili štedni račun.

Kada se radi o proizvođačima koji su se opredelili za sistem PDV-a, ili su u prethodnih 12 meseci ostvarivali ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, usluga, u iznosu većem od 8 miliona dinara, obaveza plaćanja poreza u PDV sistemu traje najmanje dve kalendarske godine. Nakon toga, ukoliko mu se smanji promet, poljoprivrednik može podneti zahtev za izlazak iz sistema.

Uključivanjem u sistem PDV-a, poljoprivrednik gubi status obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva (nema pravo na PDV nadoknadu od kupca za isporučene proizvode), a dobija status obveznika na prihode od samostalnih delatnosti, izdaje račune, vodi evidenciju u skladu sa zakonom, obračunava i plaća PDV od 10 odsto, podnosi poreske prijave i ima pravo na odbitak prethodnog poreza.

Saša Stamenković, dipl. ing.

foto pixabay.com

Porez na dodatu vrednost – primena u poljoprivredi.