Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Podloge za vinovu lozu – izbor za vinograd

Podloge za vinovu lozu – izbor za vinograd

Podloge za vinovu lozu – Postoji stara izreka da se “vino pravi u vinogradu”. Ova izreka je u mnogome ta?na. Ra?una treba voditi ne samo pri izboru sortimenta nego i pri izboru lozne podloge. Odabir podloge za vinovu lozu je odluka koja se donosi pre podizanja vinograda. Odluka koju ?e podlogu vinogradar upotrebiti za konkretnu sortu zavisi od interakcije agroekoloških uslova vinogradarskog položaja, sorte i lozne podloge. Izbor podloge za vinovu lozu  je rezultat kompleksne interakcije pomenutih faktora.

Podloge za vinovu lozu – izbor za vinograd

Lozne podloge bi trebalo da obezbede slede?e benefiti:
– pove?anu otpornost i tolerantnost na zemljišne šteto?ine, filoksera i nematode
– dobar afinitet sa odabranim sortama loze
– tolerantnost na sadržaj kre?a u zemljištu
– adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove
– afinitet sa odabranim sortama
– pozitivan uticaj na agrobiološke i tehnološke osobine odabranih sorata vinove loze
– da nije zaražena virozama, bakterijama i dr. karantinskim bolestima

Otpornost na filokseru prema savremenoj klasifikaciji (kontaminacija „in vitro“) predvi?a tri klase otpornosti:
Prva klasa – filoksera napada površinske delove korena, a ne može da prodre unutra (Vitis rotundifolia)
Druga klasa – na pojedinim mestima filoksera napada koren, gde se formiraju zadebljanja u kojima živi izvesno vreme i ne prodire unutra (V. Riparia, Rupestris du lot, Richter 99, Richter 110, Ruggeri 140, Paulsen 1103, Kober 5bb, SO4 itd).
Tre?a klasa – formira ve?i broj manjih zadebljanja na korenu u kojima živi filoksera. Time je smanjen životni vek korena, pa se preporu?uju za upotrebu na zemljištima gde su uslovi za život filoksere lošiji, na pr. peskovi i sl. (Rupestris Ganzen N° 1 i 2, 1613 C, 1202 C itd.).

Podloge za vinovu lozu

U sklopu adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove bitno svojstvo loznih podloga je otpornost na sušu. Prema ovom kriterijumu mogli bi ih klasifikovati od otpornijih ka osetljivim:
– Ruggeri 140, Paulsen 1103
– Šasla 41B, Richter 99
– Rupestris du lot, 420 A
– Kober 5bb,
– 3309 C, 3306 C
Sadržaj kre?a u zemljištu (ukupnog i aktivnog) i izdržljivost podloga prema istom je bitno svojstvo.

podloge ya vinovu lozu
Klasifikacija po Avramovu (1996.):

 Pri podizanju vinograda i izboru sorata voditi ra?una i o kombinaciji bujnosti podloge i sorte. Bujne podloge pove?avaju bujnost okalemljene sorte i obrnuto. Pri tom treba imati u vidu da bujnost i rodnost su me?usobno zavisni, pa prevelika bujnost može uzrokovati kasnije ili nedovoljno sazrevanje i obrnuto, manja bujnost može pospešiti dozrevanje grož?a.
Sve u svemu uticaj podloge na sortu je kompleksan i višestruk (na prinos, kvalitet grož?a, na odvijanje fenofaza vegetacije, bujnost i dugove?nost). Stoga treba pažljivo pristupiti odabiru podloge i sorte za konkretne agroekološke i edafske uslove lokacije budu?eg zasada.

Dejan Stefanovi?, dipl.ing.polj.

foto pixabay.com

Podlogeza vinovu lozu