Saturday, 16 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Podizanje zasada ribizle za zaradu

Podizanje zasada ribizle za zaradu

Podizanje zasada ribizle – IZBOR MESTA – Ribizla zahteva prohladno mesto zaštićeno od vetrova, a najpogodniji su planinski i priplaninski rejoni sa godišnjom sumom padavina od 800 mm ( to je 80 lit/m2) i više. Za uspešnu obradu i primenu mehanizacije najbolje je da to budu tereni sa nagibom od 5%, a najviše do 8%. Ribizla je u grupi zahtevnijih jagodastih voćaka kad je u pitanju zemljište. Najviše joj odgovaraju sveža, dobro drenirana i duboka zemljišta bogata humusom: gajnjače, aluvijalne ledine, deluvijalne ledine, a uz dobru pripremu i černozemi, lakše smonice i sveža planinska zemljišta sa dubljim oraničnim slojem.

ribizlePogodne predkulture ribizli su krmne biljke (lucerka, detelina, veštačke livade) i strna žita: ovas, raž, ječam, pšenica, odnosno one biljke koje nemaju zajedničke bolesti i štetočine, posebno korenovog sistema.

ORGANIZACIJA TERENA

Pri podizanju zasada ribizle treba nastojati da su oni u blizini kvalitetnih puteva, većih tržnih centara ili hladnjača i sa obezbeđenim izvorištem vode za navodnjavanje. Dužina reda ne treba da bude veća od 100 do 150 m. Na svakih 150 do 200 m treba ostaviti put širok 3 do 4 m paralelno sa redovima, a između parcela ostaviti put upravno na redove širine 5 do 6 m radi okretanja mašina.

Podizanje  zasada ribizle za zaradu

PRIPREMA ZEMLJIŠTA za podizanje zasada ribizle

Način pripreme mnogo zavisi od osobina zemljišta i načina njegovog dotadašnjeg korišćenja. Ako je zemljište zapušteno i zakorovljeno potrebno je još u toku leta pristupiti uništavanju korova upotrebom totalnih herbicida na bazi glifosata u količini 6 – 10 l/ha.

Kada je zemljište ranije korišćeno za neku ratarsku ili povrtarsku proizvodnju, priprema zemljišta je jednostavnija i može se sa njom otpočeti na oko 1,5 do 2 meseca pre planiranja sadnje ribizle. Ako je zemljište neravno sa većim ili manjim depresijama i uzvišenjima treba ga izravnati pre nego se pristupi drugim radovima oko njegove pripreme. U zavisnosti od sadržaja važnijih hemijskih elemenata u zemljištu potrebno je pre rigolovanja rasturiti određenu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva, pri čemu treba imati u vidu da su ribizli za uspevanje i ostvarivanje visokih i redovnih prinosa potrebne značajne količine kalijuma. Stajnjak se unosi 30 – 50 t/ha.

Oba ova đubriva treba zaorati na dubinu od 20 do 25 cm.

RIGOLOVANJE ILI DUBOKA OBRADA

Dubokom oranju zemljišta pristupa se posle obavljenih radova na uništavanju korova, rasturanju organskih i mineralnih ?ubriva. Pošto se najveći deo mase korenovog sistema ribizle prostire na dubini od 10 do 50 cm, a manji broj žila doseže do dubine od 70 cm tako da nema potrebe za rigolovanjem na većoj dubini od 50 cm.

SISTEMI GAJENJA RIBIZLE

Ribizla se može gajiti po sistemima:

  • žbunova,

  • žive ograde,

  • špalira i

  • stablašica.

Sistem žbunova može biti kvadratni i pravo-ugaoni. Kod kvadratnog rastojanje se kreće od 2 x 2 do 3 x 3 m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje je između redova 2,5 do 3m, a u redu 1,5 do 2m. Sistem žive ograde je sličan sistemu žbunova sa pravougaonim rasporedom  sadnje, s tim što je rastojanje u redu manje tako da žbunovi i u redu popunjavaju čitav prostor i zasad podseća na živu ogradu.

Sistem špalira karakteriše se gajenjem crvene i u manjoj meri bele, a uz pomoć naslona formiranog od stubova i tri reda žice. Rastojanje stubova je 5 m, a visina prve žice je 100 cm, druge 150 cm i tre?e 200 cm. Rastojanje sadnje u ovom sistemu je 3 x 1 m. Špalirski sistem gajenja se najviše koristi u gajenju ribizle u plstenicima i staklenicima gde je plod namenjen prodaji u svežem stanju.

SADNJA ZASADA  RIBIZLE

Ribizla se može saditi u jesen posle otpadanja lišća pa do kretanja vegetacije u proleće. Ali s obzirom na rano kretanje vegetacije ove voćke jesenja sadnja mnogo je bolja nego zimska ili prolećna. Ranija jesenja sadnja dala je dobre rezultate, jer se do pojave niskih zimskih temperatura kod zasađenih sadnica obnove žile. Kada se ne može obaviti jesenja sadnja, prolećnu treba obaviti što ranije, krajem februara ili početkom marta.

Tehnika sadnje se bitno razlikuje od sadnje drugih voćaka u tome što sadnice ribizle treba saditi dublje za 4 – 5 cm. Dublja sadnja je značajna jer se takvom sadnjom 2 – 3 donja pupoljka se nalaze pod zemljom, a iz njih će se razviti bujne grane koje će kasnije formirati sopstveni korenov sistem, što će uticati na njihovu pojačanu bujnost i vitalnost.

Ana Prokić, dipl.ing.

foto pixabay.com

Podizanje zasada ribizle za zaradu