Saturday, 20 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Plavo prskanje voćaka, priprema za zimu

Plavo prskanje voćaka, priprema za zimu

Plavo prskanje – Temperature iznad +5 C omogućava prskanje. Posle berbe, u okviru jesenjih radova u voćnjaku,počinje priprema voćnjaka za narednu sezonu. Samo oni koji se blagovremeno pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova. Kada se radi o higijeni voćnjaka, uklanjaju se osušena stabala, suve i polomljene grane, ruli plodovi, i drugi biljni ostaci koji su česti izvori zaraze za narednu godinu.

Bitna mera zaštite u voćnjaku tokom jeseni jeste jesenje “plavo prskanje” voćaka. Ovom merom zaštite suzbijaju se mnoge bolesti na voćkma, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati.

Šta karakteriše jesenje – plavo prskanje? – Tretiranje se izvodi ujesen, neposredno posle opadanja lišća, obično posle prvog mraza, kupanjem svih delova voćke fungicidima na bazi bakarnih jedinjenja. – Fungicidi na bazi bakra imaju najširi spektar delovanja na patogene uključujući i bakterije ali se kod većine voćnih vrsta mogu upotrebljavati samo u fazi mirovanja zbog izrazite fitototoksije na zelene delove u periodu vegetacije.

Patogeni prezimljavaju u krošnji voćaka pa ujesen i u toku zime ukoliko su zime blage, mogu dospeti na osetljive delove voćke i ostvariti njihovu zarazu.Zato plavim prskanjem, pravovremeno, pre ostvarivanja infekcije, uništavamo patogene na mestima njihovog prezimljavanja. –Propušteno plavo prskanje, kod koštičavog voća se nemože u potpunosti nadoknaditi kasnijim prskanjima ili drugim merama.

Značaj plavog prskanja se najviše ogleda u uspešnom suzbijanju prouzrokovača bolesti kovrdžavosti lišća breskve i nektarine,gde je uloga plavog prskanja 90% Kovrdžavost je jedna od najznačajnijih bolesti breskve i nektarine u našoj zemlji. Parazitna gjivica zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Bolest može naneti velike štete, kao što su propadanje zaraženog lišća, plodova i smanjenje rodnosti u narednoj godini. Iznurene voćke su podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena. Ova bolest je, pored ostalog, uzrok kratkog životnog veka breskve i nektarine. Blagovremeno obavljanje jesenjeg plavog prskanja voća obezbeđuje uspešniju i bolju zaštitu i zdravije zasade u sledecoj vegetaciji.

dipl inž Branivoje Anđelić

Do zaraze dolazi u jesen, u vreme opadanja lišća kroz lisne ožiljke i u proleće u vreme cvetanja. Obzirom na vreme zaraze, najvažnije je izvršiti tretiranje u početku opadanja lišća fungicidima na bazi bakra.

Smatra se da je bakterijski rak najopasnija bolest koštičavog voća jer nema dovoljno efikasnih mera zaštite kad bolest zahvati zasad, a ponekad može doći i do potpunog sušenja voćnjaka. Stoga je potrebna redovna preventivna zaštita bakarnim prepartaima u jesen i na proleće u višoj koncentraciji koja je predviđena za prskanje u periodu mirovanja.

Zaštitom koštičavog voća u jesenjem periodu suzbijaju se i gljive prouzrokovači bolesti koštičavog voća kao Stigmina carpophilla, Monilia laxa, Polistigma rubrum i sl.  Šupljikavost lista koštičavog voća bolest je lako prepoznatljivih znakova na lišću u vidu sitnih okruglastih pega koje nekrotiziraju i s vremenom ispadaju s lista te on postaje šupljikav.

Kod jabučastih voćnih vrsta takođe postoji potreba za jesenjim plavim prskanjem.Od bakterijskih oboljenja najznačajnija je bakterijska plamenjača Erwinia amylovora. To je i najopasnija bolest jabuke i kruške. Stabla napadnuta ovim oboljenjem se prepoznaju i u ovom periodu po osušenim granama povijenim u obliku pastirskog štapa sa kojih ne spada list. Ukoliko je vršeno uklanjanje obolelih grana, a zaraza se proširila dalje, na tim granama ne opada lišće, već ostaje na njima osušeno.

Bakterijski rak kruške može uzrokovati i bakterija Pseudomonas syringe pv. syringe. Znakovi bolesti su rak kore, nekroza pupoljaka i sušenje cvetova, pa se lako mogu zameniti s infekcijom od E. amylovora. Osim toga pojava rak rana na kori grana i debla iz kojih tokom vegetacije curi eksudat a u ovom periodu su pokrivene crnom čađavom prevlakom je znak pojave ovog oboljenja u voćnjaku.Rane se s vremenom povećavaju, a kad obuhvate celu granu dolazi do njenog sušenja ili sušenja čitavih stabala. Rak kore jabuke i kruške može nastati i kao posledica infekcije gljivom Nectria galligena.

Pored ovog parazita javlja se i tzv. crni rak grančica čiji je prouzrokovač gljiva Sphaeropsis malorum. Do zaraze dolazi kroz razna mehanička oštećenja na voćki (rez, grad i sl.). Sve grane sa znakovima bolesti potrebno je orezati, a nakon toga je potrebno tretiranje bakarnim preparatima radi dezinfekcije rana nastalih rezidbom.

Jesenjim „plavim prskanjem“ bakarnim preparatima se postiže dezinfekcija voćnih stabala od prezimljujućeg inokuluma velikog broja bakterijskih i gljivičnih oboljenja. Primena bakrenih fungicida u jesenjem periodu preporučuje se i za neke druge vrste voća kod kojih se javljaju bakterioze kao npr. bakterijska pegavost na orahu ili bakterijska palež i bakterijski rak na lesci. Za primenu u ovom periodu preporučuju se sledeći preparati:

u koncentracijama predviđenim za tretiranje u vreme mirovanja vegetacije.

Milenko Gavrilović, dipl. inž.

foto  pixabay.com

Plavo prskanje