Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Pesticidi u mleku, opasnosti za zdravlje

Pesticidi u mleku, opasnosti za zdravlje

masti u mleku

Pesticidi u mleku

 Pesticidi u mleku – Mleko kao vrlo specifi?na namirnica, pre svega zbog toga što se koristi u ishrani najosetljivijih kategorija stanovništva, dakle najmla?ih i najstarijih, zaslužuje posebnu pažnju sa stanovišta ostatka pesticidnih materija. Osim toga, postoje brojne prera?evine od mleka koje se koriste u ishrani.

Kada se o ovoj temi govori, potrebno je razjasniti nekoliko klju?nih pojmova. Pre svega, zna?enje maksimalno dozvoljene koli?ine (MDK), koja predstavlja najviši mogu?i nivo ostatka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje.

Za svaki pojedina?ni pesticid, odnosno aktivnu materiju u njemu, definisana je MDK, od strane proizvo?a?a, na osnovu toksikološke analize i višegodišnjih ogleda u laboratoriji, a te veli?ine za razli?ite namirnice propisuju nacionalna zakonodavstva posebnim pravilnicima. Posebno telo pri UN (Codex Alimentarius Comission) daje okvirne vrednosti, a nacionalni propisi mogu eventualno biti i strožiji od te preporuke. U našoj zemlji je na snazi Pravilnik o maksimalno dozvoljenim koli?inama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvr?uju maksimalno dozvoljene koli?ine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema važe?em pravilniku o ostacima pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstanci, ostaci pesticida u kravljem mleku iskazuju se na ukupnu masu mleka. Kod sirovog mleka i punomasnog mleka, rezidue se izražavaju na osnovu sadržaja masti. Proposana tolerancija za pesticide u mleku odnosi se na sirovo i standardizovano kravlje mleko.

1./ U proizvodima od mleka sa sadržajem masti više od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na sadržaj masti – maksimalni limit je za 25 puta ve?i od granice utvr?ene za mleko.

2./ U proizvodima od mleka sa sadržajem masti manje od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na ukupnu masu proizvoda – maksimalni limit je za polovinu manji od utvr?enog limita za mleko.

Zbog ?injenice da mleko sadrži masti, koje po svojoj prirodi ?ine pogodan rastvara? za sinteti?ke organske pesticide, postoji realan rizik da ostaci ovih materija dospeju i duže se zadrže u jednoj takvoj sredini. Primer su hlorovani ugljovodonici, a kao najzna?ajnije predstavnike možemo pomenuti DDT i lindan. U pitanju su materije koje se lako rastvaraju u mastima, te se njihova koli?ina postepeno nagomilava i uve?ava kroz vreme. U praksi, upravo najve?u opasnost sa stanovišta bioakumulacije predstavljaju organo-hlorna jedinjenja, koja su se decenijama koristila kao insekticidi pre nego što su izba?ena iz upotrebe. I pored toga, u mleku i masti životinja i danas se nalaze ostaci ovih jedinjenja, ali se procenjuje da ?e u narednih nekoliko decenija te koli?ine spasti na nivo ispod granica detekcije.

Kako bi se smanjio rizik od pojave pesticidnih ostataka u mleku, neophodno je smanjiti mogu?nost zadržavanja pesticida u sto?noj hrani. To se može posti?i poštovanjem karence (period izme?u poslednje aplikacije i berbe, tj. žetve) prilikom primene pesticidnih sredstava u usevima koji se kasnije koriste u ishrani stoke.

Potrebno je povesti ra?una i o maksimalnom broju tretiranja koji je propisan za svaki pojedina?ni pesticid i biljnu kulturu u kojoj je njegova primena preporu?ena.

dipl.ing. Miraš Zagra?anin

foto pixabay.com