Tuesday, 22 August, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Pesticidi u mleku, opasnosti za zdravlje

Pesticidi u mleku, opasnosti za zdravlje

masti u mleku

Pesticidi u mleku

 Pesticidi u mleku – Mleko kao vrlo specifična namirnica, pre svega zbog toga što se koristi u ishrani najosetljivijih kategorija stanovništva, dakle najmlađih i najstarijih, zaslužuje posebnu pažnju sa stanovišta ostatka pesticidnih materija. Osim toga, postoje brojne prerađevine od mleka koje se koriste u ishrani.

Kada se o ovoj temi govori, potrebno je razjasniti nekoliko ključnih pojmova. Pre svega, značenje maksimalno dozvoljene količine (MDK), koja predstavlja najviši mogući nivo ostatka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje.

Za svaki pojedinačni pesticid, odnosno aktivnu materiju u njemu, definisana je MDK, od strane proizvođača, na osnovu toksikološke analize i višegodišnjih ogleda u laboratoriji, a te veličine za različite namirnice propisuju nacionalna zakonodavstva posebnim pravilnicima. Posebno telo pri UN (Codex Alimentarius Comission) daje okvirne vrednosti, a nacionalni propisi mogu eventualno biti i strožiji od te preporuke. U našoj zemlji je na snazi Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema važećem pravilniku o ostacima pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstanci, ostaci pesticida u kravljem mleku iskazuju se na ukupnu masu mleka. Kod sirovog mleka i punomasnog mleka, rezidue se izražavaju na osnovu sadržaja masti. Proposana tolerancija za pesticide u mleku odnosi se na sirovo i standardizovano kravlje mleko.

1./ U proizvodima od mleka sa sadržajem masti više od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na sadržaj masti – maksimalni limit je za 25 puta veći od granice utvrđene za mleko.

2./ U proizvodima od mleka sa sadržajem masti manje od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na ukupnu masu proizvoda – maksimalni limit je za polovinu manji od utvrđenog limita za mleko.

Zbog činjenice da mleko sadrži masti, koje po svojoj prirodi čine pogodan rastvarač za sintetičke organske pesticide, postoji realan rizik da ostaci ovih materija dospeju i duže se zadrže u jednoj takvoj sredini. Primer su hlorovani ugljovodonici, a kao najznačajnije predstavnike možemo pomenuti DDT i lindan. U pitanju su materije koje se lako rastvaraju u mastima, te se njihova količina postepeno nagomilava i uvećava kroz vreme. U praksi, upravo najveću opasnost sa stanovišta bioakumulacije predstavljaju organo-hlorna jedinjenja, koja su se decenijama koristila kao insekticidi pre nego što su izbačena iz upotrebe. I pored toga, u mleku i masti životinja i danas se nalaze ostaci ovih jedinjenja, ali se procenjuje da će u narednih nekoliko decenija te količine spasti na nivo ispod granica detekcije.

Kako bi se smanjio rizik od pojave pesticidnih ostataka u mleku, neophodno je smanjiti mogućnost zadržavanja pesticida u stočnoj hrani. To se može postići poštovanjem karence (period između poslednje aplikacije i berbe, tj. žetve) prilikom primene pesticidnih sredstava u usevima koji se kasnije koriste u ishrani stoke.

Potrebno je povesti računa i o maksimalnom broju tretiranja koji je propisan za svaki pojedinačni pesticid i biljnu kulturu u kojoj je njegova primena preporučena.

dipl.ing. Miraš Zagrađanin

foto pixabay.com