Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Peršun – sorte njihov uzgoj – prednosti gajenja

Peršun – sorte njihov uzgoj – prednosti gajenja

Peršun se gaji zbog zadebljalog korena i aromatičnog lišća koje se koristi kao dodatak jelima. Razlikuju se dva varijateta lišćara: postoje sorte sa normalnom građam lišća, sličnom onoj kod korenjaša i sorte kovrdžavog lišća. U prvoj godini života peršun razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo i seme.

 Sorte korenjaša u prvoj godini formiraju koren konusnog oblika, zbog kojeg se gaje, dok lišćari obrazuju vretenasto-žiličast, (razgranat) korenov sistem tako da se gaje isključivo radi lišća.

 Korenjaši se više gaje jer se pored korena od njih koristi i list. Peršun niče na temperaturi od 2 C optimum je oko 20 C, a za rast listova i korena optimalna temperatura je oko 18 C. Otporniji je na niske temperature od mrkve. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve od minus deset stepeni, a u fazi obrazovanog zadebljalog korena i minus 20 C pa uspešno prezimljava. Peršun je biljka dugog dana sa povećanim zahtevom za svetlošću. Otporniji je na nedostatak vode od mrkve jer ima i jači korenov sistem. Najviše vode zahteva u fazi nicanja i intezivnog rasta lisne rozete, pa se zaliva 3-4 puta u vegetaciji. Kod lisnatog peršuna posle svakog skidanja listova neophodno je zalivanje.

Peršun – sorte njihov uzgoj – prednosti gajenja

 Peršun najbolje uspeva na srednje lakim strukturnim i plodnim zemljištima gde se koren razvija, a ne uspeva na teškim i kiselim zemljištima. Optimalna vrednost  pH je 6 – 8. Gaji se na drugom mestu u plodoredu posle vrste koje se đubre organskim đubrivom ili leguminoza.

 Lisnati peršun uspešno se gaji i na prvom mestu u plodoredu uz neposredno đubrenje organskim đubrivima. Osnovna obrada na dubini 25-30 santimetara obavlja se u jesen, a prolećna priprema zavisi od tipa zemljišta. S obzirom na sitno seme najzna?ajnija je kvalitetna predsetvena priprema koja omogućava brzo i ujednačeno nicanje peršuna. Peršun zahteva slične količine đubriva kao mrkva.

 Peršun za prinos od 10 t/ha usvaja 30 kg azota, 10 kgr fosfora i 40 kg kalijuma najčešće se đubri sa 80-120 kg azota, 80-100 kg fosfora i 100-140 kg kalijuma /ha.

Peršun lišćar zahteva više azota pa se njegova količina povećava i do 140 kg/ha. Setva se obavlja rano u proleće ili pred zimu na dubinu 2-2,5 cantimetara i to u redove sa razmakom od 20-30 sm. Najbolja je setva u široke redove (10 cm) sa 70-80 biljaka /m kvadratni.

 U proizvodnji peršuna primenjuju se sve mere nege : kultiviranje, prihranjivanje zalivanje i zaštita useva. Veoma je značajno da se u fazi nicanja spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.

Zoran Milosavljević dipl.ing.ratar.

foto pixabay.com

 

Leave a Reply