Friday, 18 August, 2017
Najnovije vesti
Home » ZDRAVLJE » Paradajz zdravlje – bogatstvo likopena štiti srce

Paradajz zdravlje – bogatstvo likopena štiti srce

paradajzParadajz  zdravlje. Paradajz (Solanum lvcopersicum L.) ima poreklo čak iz Perua, gde su je uzgajali Indijanci još davno pre Kolumba. Kada su je španski osvajači u 16. veku doneli paradajz u Evropu, mnogi su ga izbegavali zbog neprijatnog mirisa lista i stabljike.

 Danas je paradajz jedna od najraširenijih povrtarskih kultura, a njegov se ukus bitno razlikuje od ukusa starinskih sorti. Različit je i po obliku, veličini i boji.Danas se može naći paradajz sa okruglim plodom, duguljastim, zelenim, žutim ili najčešćim crvenim…
 
Kuvani paradajz ima veći nutritivni značaj od svežeg, mada gubi značajne količine vitamina C. Kuvanjem se, međutim, povećava sadržaj likopena, koji je jak antioksidans i snažno oružje u borbi protiv karcinoma. On neutralizuje čak puta više slobodnih radikala nego vitamin E.
 
Koristi od konzumiranja voća i povrća svih vrsta , uključujući i paradajz , su velike. Ako povećate potrošnju paradajza, opada, rizik od srčanih bolesti , dijabetesa i raka. Redovno konzumiranje paradajza je takođe povezano sa zdravljem kože i kose , povećanom energijom i smanjenjem telesne težine. Održavanje niskog unosa natrijuma je od suštinskog značaja za snižavanje krvnog pritiska, ali i povećavanje unosa kalijuma može biti isto tako važno zbog njegovih vazodilatacionog efekata a paradajz je bogat kalijumom.
 

Paradajz zdravlje – bogatstvo likopena štiti srce

Paradajz obiluje vitaminima iz grupe, E i C, čiji sadržaj zavisi od zrelosti ploda. Najviše vitamina sadrže crveni, na suncu sazreli plodovi, u koži i neposredno ispod nje.
 
Paradajz je i jedna od bakrom najbogatijih biljaka, a po količini gvožđa nadmašuje čak pileće meso, ribu i mleko!
Sadrži i mnoge organske kiseline, kao i 1 % pektina koji podstiče varenje i sprečava delovanje štetnih bakterija. Paradajz sadrži i betakarotin, čiji se svaki molekul u jetri pretvara u dva molekula vitamina A i karoten likopen, koji paradajzu daje karakterističnu plamteću crvenu boju. Oba sastojka su antikancerogena, a najviše ih ima u žutom paradajzu.Oko 200 g svežeg paradajza zadovoljava dnevnu potrebu za karotinom.
 
SASTAV 100 g
94 g vode
1 g proteina
0,3 g masti
4,7 g ugljenih hidrata
1,4 g celuloze
5 mg natrijuma
277 mg kalijuma
12 mg kalcijuma
25 mg fosfora
110 mg magnezijuma
0,24 mg gvožđa
0,82 mg karotina
0,18 mg cinka
0,09 mg bakra
24,2 mg vitamina C
0,34 mg vitamina E
0,04 mg vitamina B1
0,05 mg vitamina B2
0,01 mg vitamina B6
 
 
Stabljika, list i nezreli plodovi paradajza sadrže otrovni alkaloid solanin, koji nestaje tek kada plod sazri, a u semenkama ostaje samo u tragovima. Količina solanina u nezrelom paradajzu smanjuje se i kiseljenjem, jer tada prelazi u sok i nestaje iz ploda.
Ali, ako se dnevno pojede više od 100 grama kiselog paradajza, moguće su zdravstvene tegobe.