Monday, 25 September, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » PARADAJZ virusi koji napadaju biljku i plodove

PARADAJZ virusi koji napadaju biljku i plodove

paradajy virusiPARADAJZ  virusi – Paradajz je biljka koja se gaji na velikim površinama. Često je meta brojnih štetnika. Virus bronzavosti, Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic virus), Virus mozaika paradajza (Tomato mosaic virus), Kakvi če se simptomi javiti na biljkama paradajza zavisi od virulentnosti virusa, vremenskih prilika, sorte paradajza i starosti biljaka .Na mladim biljkama nastaje mozaik na listovima, listovi postaju duži i šiljasti. Na starijim listovima paradajza pojavljuje se mozaik bez deformacije listova. Promene su izraženije tokom leta kada je povišena temperatura i ima dovoljno svetlosti. Sa starenjem biljke izgledaju kao da se oporavljaju, medjutim, one su i dalje zaražene što utiče na smanjenje prinosa. Nekada se može desiti da dodje do pojave nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega i izumiranja tkiva biljaka, što zavisi od soja virusa.

 Suzbijanje:

 Za setvu koristiti dezinfikovano seme (dezinfekcija se postiže potapanjem semena u 2 % rastvor sone kiseline (HCl) u trajanju od 24 časa ili izlaganja semena dejstvu temperatura od 82-85 C u trajanju od 24 časa,

– Gajenje otpornih sorti i hibrida paradajza,

– Paradajz gajiti u plodoredu i plodosmeni,

– Dezinfikovan supstrat,dezinfikovan pribor za rad, alat (10% rastvor  natrijum-trifosfata (Na3PO4),

– Ne pušiti tokom nege rasada, ruke obavezno prati sapunom

– Obolele biljke čupati, iznositi i spaljivati,

– Paradajz ne gajiti na površinama gde su gajeni duvan, krompir, paprika, kao i drugi domaćini ovog virusa. Najbolje je zemljište gde se ranijih godina gajio kukuruz i pšenica.

Virus mozaika krastavca na paradajzu (Cucumber mosaic virus)

Na obolelim biljkama dolazi do blagog šarenila koje postaje sve izraženije razvojem bolesti. Biljke dobijaju končast, nitav izgled, biljke zaostaju u porastu, kržljave su, a kolenca zbijena.Dolazi do nekroze duž nerava, crtičastih nekrotičnih pega duž stabla i plodova. Ponekada se javlja i izumiranje lastara. Oboleli plodovi mogu biti sitni, čvrsti i slabog kvaliteta (sl.19.).

PARADAJZ  virusi koji napadaju biljku i plodove

Suzbijanje:

Primeniti plodored i plodosmenu, najbolje je gajiti paradajz iza kukuruza i strnih žita,

– Izbegavati površine pored višegodišnjih leguminoza (lucerke i deteline),

– Dezinfekcija zemljišta za proizvodnju rasada,

– Uklanjanje biljnih ostataka i njihovo spaljivanje,

– Suzbijanje korovskih biljaka koji su domaćini virusu, a nalaze se u  blizini gajenih biljaka,

– Redovno suzbijanje vašiju koji su vektori virusa.

Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus)

Korovske biljke su osnovni izvor zaraza. Tripsi (Trips tabaci) je vektor – prenosilac virusa. Jednom zaraženi trips do kraja svoga života je prenosilac zaraze. Kod obolelih biljaka nekada dolazi do pojave zadebljanja nerava na mladom lišću na kome se mogu pojaviti nekrotične prstenaste pege. Mlado zaraženo lišće se uvija naviše ili naniže i postaje krto. Stablo se savija i skraćuje, tako da biljka dobija žbunast izgled i uvenuće na vrhu.Tipična promena obolelih biljaka je bronzana boja koja se javlja na osnovi naličja lista, a potom se širi po čitavoj liski. Na plodovima dolazi do pojave žutih, bledocrvenih ili belih zona oivičenih koncentričnim krugovima, koji u zavisnosti od soja virusa nekada mogu biti nekrotični .

Žuto uvenuće paradajza (Stolbur)

Javlja se obično krajem jula i početkom avgusta. Na preseku stabla obolele biljke paradajza nema promena kao kod zelenog uvenuća. Kada je jaka zaraza  dolazi do pojave žutila i uvelosti biljaka. Cvet obolelih biljaka d
obija zelenu boju i uspravan položaj, cvetovi zakržljavaju i postaju sterilni, peteljka zadebljava.Ukoliko se plodovi formiraju oni zaostaju u porastu u odnosu na zdrave plodove. Oboleli listovi su žuti, sitniji ne napreduju u razvoju i rastu, ivice listova su povijene na gore. Vršni delovi biljaka zaostaju u porastu, biljka žuti i pre vremena izumire

Suzbijanje:

– Kako su vektori fitoplazmi cikade jedina mera u suzbijanju fitoplazmi jeste primena insekticida u cilju suzbijanja vektora

– Sledeća mera u cilju suzbijanja mikoplazmi jeste uništavanje korova koji su domaćini fitoplaz

Mr Gordana Jovanović

foto pixabay.com

Leave a Reply