Tuesday, 23 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » ORGANSKA PROIZVODNJA kako početi …

ORGANSKA PROIZVODNJA kako početi …

Organska proizvodnja – Organski način proizvodnje je je za mnoge nepoznanica i danas. Brojna su pitanja na koje treba odgovoriti. Neka od njih su:

1. Šta je to sertifikat?

Potvrda ovlašćene organizacije, institucije da je proizvod, proces ili usluga usaglašen sa određenim standardima.

2. Šta znači sertifikovani organski proizvod?

Sertifikovani organski proizvodi su oni koji su proizvedeni, skladišteni, pakovani, čuvani i deklarisani na način koji propisuju standardi i zakon o organskoj poljoprivredi i za koje je izdat sertifikat od strane sertifikacionog tela.

    1. Šta je sertifikaciono telo?

    Sertifikaciono telo je institucija, organizacija ovlašćena za vršenje kontrole i izdavanje sertifikata. Osim popunjene prijave za sertifikaciju, potrebno je staviti na uvid neophodnu i zakonom propisanu dokumentaciju kako bi sertifikaciona organizacija stekla uvid na najbolji način gde se nalazi vaša farma, šta i na koji način proizvodite i sl. Njeni inspektori će proveriti na licu mesta da li primenjujete u proizvodnji, preradi, pakovanju i skladištenju mere propisane standardima i Zakonom o organskoj poljoprivredi.

    1. Šta je to godišnji plan?

    Sertifikacionoj organizaciji svake godine treba da podnesete godišnji plan proizvodnje (prerade, količina lekovitog bilja i šumskih plodova koje planirate sakupiti) a ona će izvršiti proveru proizvodnih kapaciteta i sistema proizvodnje koji primenjujete.

    1. Koliko važi moj sertifikat?

    Vaš sertifikat je validan godinu dana od momenta izdavanja.

    1. Koje beleške treba da vodi i čuva farmer koji se prijavio za sertifikaciju?

    Farmer u procesu sertifikacije mora da vodi evidenciju o svojim aktivnostima na farmi (sadnja, đubrenje, zaštita, navodnjavanje, berba, prodaja) i naravno da za sve ima potrebnu dokumentaciju uključujući račune.

    1. Šta je to logo?

    Logo je oznaka na proizvodu koja je pokazatelj i potvrda da je proizvod sertifikovan organski u skladu sa određenim standardima. Na teritoriji EU na proizvodu se nalazi logo za organske proizvode Evropske unije na jezicima država članica i logo ili kod sertifikacione organizacije, institucije koja je izdala sertifikat za proizvod. Ukratko, za kupca to je informacija po kojim standardima je sertifikovan proizvod i ko je izdao sertifikat.

    8.Ukoliko pređem na organsku poljoprivredu ko će kupiti moj proizvod?

    Ovo je sigurno prvo pitanje koje ćete postaviti. Postati organski proizvođač ne znači da ćete odmah imati tržište za svoj proizvod. Morate istražiti – oslušnuti tržišne mogućnosti i proizvesti proizvod u skladu sa potrebama tržišta. Na domaćem tržištu u ovom trenutku postoji puno prostora za proizvođača organske poljoprivrede. Mala gazdinstva bi kao preporuku međunarodnog iskustva,usled usitnjenosti poseda, trebalo da nastupaju na tržištu u okviru udruženja, zadruga iz ekonomskih odnosno praktičnih razloga a to su: nemogućnost da pojedinačno isporučuju u kontinuitetu tražene količine robe, kao i podela troškova isporuke, angažovanja menadžera i sl .

  1.  
    1. Organska proizvodnja

    2. Koja je uloga prelaznog perioda?

    Prelazni period kao prvo je propisan Zakonom o organskoj poljoprivredi i EU regulativom kojom se rukovodi organska poljoprivreda u Evropskoj uniji.Prelazni period predstavlja vreme koje je neophodno da uspostavite sistem rukovođenja farmom, izgradite plodnost zemljišta i njegovu biološku aktivnost i razvijete sve zajedno jedan održivi agro eko sistem. Tokom prelaznog perioda možete sakupljati informacije, identifikovati tržište za svoje proizvode kao i promene nastale primenom novih metoda. Konverzija je i vreme koje je neophodno za reduciranje agro hemijskih sredstava odnosno njihovih ostataka – rezidia nastalih primenom metoda konvencionalne poljoprivrede. Prodaja proizvoda u periodu konverzije biće pomenuta u nekom od sledećih pitanja, a ovde treba napomenuti samo da je princip kojim se treba rukovoditi (kako smo već napomenuli) poštovanje vremena neophodnog za izgradnju i optimiziranje plodnosti zemljišta i njegove biološke aktivnosti i uspostavljanje održivog agroekosistema

    10.Da li je potrebna analiza zemljišta?

    Da, inače je analiza zemljišta preporučljiva kao elemenat poljoprivredne prakse. Ona će pomoći da se stvori slika o postojećem stanju i stvarnim potrebama zemljišta kao jednog proizvodnog i živog entiteta. Test će vam pomoći da samostalno ili uz stručnu pomoć planirate plodored –izmenu odnosno rotaciju useva i prevaziđete potencijalne nedostatke hranljivih elemenata. Analiza je neophodna i da potvrdi kao dokaz sertifikacionom telu nedostatak specifičnih hranljivih elemenata kako bi vam odobrilo primenu đubriva čija je upotreba ograničena .

    1. Koliko dugo traje prelazni period?

    Prema zakonu prelazni period traje dve godine ukoliko uzgajate jedno i dvogodišnje useve i tri godine za višegodišnje kulture. Najmanje prelazni period traje godinu dana kada je kompletnom dokumentacijom farme i procenom polja moguće demonstrirati da nedozvoljena sredstva nisu primenjena na zemljište. Upotreba hemijskih sredstava kao npr atrazina, zbog ostataka u zemljištu može produžiti trajanje prelaznog perioda. Postoje brojni detalji vezani za ovu tematiku pa je poželjno kontaktirati sertifikaciono telo jer ono na osnovu procene određuje navedeni period prelaska na metode organske poljoprivrede.

    12.Najbolje doba godine za konverziju?

    Prelazni period počinje od momenta podnošenja vaše prijave sertifikacionom telu, a neka od njih uvažavaju momenat zadnje primene nedozvoljenih sredstava.

    ORGANSKA PROIZVODNJA  kako početi, nastaviti, održati plodnost tla  …

    13.Mogu li gajiti istovremeno organske i konvencionalne useve?

    Možete. Ovaj slučaj kada se na jednom gazdinstvu primenjuju metode konvencionalne i organske poljoprivrede istovremeno naziva paralelna proizvodnja i dozvoljen je, međutim postoje određeni preduslovi za to. Kao prvo i najvažnije je da to maksimalno može trajati pet godina i uz to potrebno je odobrenje sertifikacionog tela. Plan prelaznog perioda mora jasno demonstrirati da su konvencionalna i organska proizvodnja jasno finansijski, fizički i operativno odvojene. Sve preduzete mere odvajanja moraju jasno biti demonstrirane sertifikacionom telu.U okviru već navedenog mora se napomenuti da paralelna proizvodnja nije primenjiva na jednogodišnje useve.

    1. Mogu li prodavati proizvod za vreme prelaznog perioda?

    Svakako. Cilj prelaznog perioda je već objašnjen, a tokom njega se naravno vodi računa i o proizvođaču i ekonomiji gazdinstva tako da je nakon 12 meseci prelaznog perioda proizvod moguće prodati kao “proizvod iz prelaznog perioda”.

    15.  Kako da postignem i održavam optimalnu plodnost zemljišta?

 Održavanje plodnosti zemljišta ima fundamentalni značaj za proizvodnju zdravog proizvoda u organskoj poljoprivredi.Sam planirani proces regulisanja plodnosti zemljišta po pravilu treba da se oslanja na sopstvene izvore sa farme: đubriva (stajsko i zelenišno), oplemenjivače (kompost), a uz dozvolu sertifikacionog tela dozvoljeno je kupovati i od drugih farmera kao i primenjivati dopunska sredstva za đubrenje kada se adekvatna “ishrana useva” ne može postići propisanim metodama. Ovo je opet stvar procene sertifikacionog tela. Postoje mineralna đubriva, fosforna i kalijumova, čija je upotreba dozvoljena kako bi nadoknadili postojeći nedostatak ili nedostupnost hranljivog elementa.Ukoliko zahtevate dopunsko đubrenje moguće je da će sertifikaciono telo tražiti od vas rezultat analize zemljišta, folijarnu dijagnostiku /analizu lišća/ da bi se uverilo u ono što tvrdite.

  1. Da li mogu imati farmu bez stoke?

Naravno. Suština izgradnje sistema u kom se koncept plodnosti zemljišta bazira na stajskom đubrivu govori da je prisustvo stoke značajno kako bi celokupni sistem finansijski bio održiv. U protivnom đubrivo se kupuje sa drugih farmi kako bi se zadovoljile proizvodne potrebe. Osim toga dodatne komplikacije su kontrola farmi (tradicionalnih i organskih farmi) od kojih se kupuje đubrivo pri kojoj se između ostalog traži potvrda da genetski modifikovani organizmi (GMO) nisu prisutni u đubrivu.Đubriva poreklom sa intenzivnih sistema su zabranjena (brojleri…).

  1. Kako se u organskoj poljoprivredi upotrebljavaju i skladište đubriva?

Đubriva moraju biti propisno skladištena i primenjena na održiv način u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Očuvanju životne sredine i čovekovog zdravlja se doprinosi tako što se đubriva skladište na lokalitetu po mogućnosti pokrivenom, gde je pod kontrolom slobodno oticanje tečnih komponenti đubriva ili raznošenje djubriva vetrom. Proizvođač bi trebao preduzeti mere PASIVNE ili AKTIVNE da spreči razvoj patogenih mikroorganizama. Pasivni tretman je baziran na ostavljanju đubriva uskladištenog određen vremenski period i izlaganje prirodnim faktorima – temperaturi i UV zracima. Aktivni tretmani su kompostiranje, pasterizacija i slično. Ukoliko primenjujete svež stajnjak (što se ne preporučuje) evo preporuke: usevi za ljudsku upotrebu čiji jestivi deo dira zemlju moraju biti ubrani 120 dana nakon primene svežeg đubriva ili bolje rečeno nađubrite zemljište svežim đubrivom ne manje od 120 dana pre berbe useva. Za ostale useve može se primeniti najmanje 90 dana pre berbe. Primena svežeg stajskog đubriva (nezgoreli stajnjak) i osoke u sezoni gajenja gde period između primene i berbe nije moguće maksimizirati NIJE PREPORUČLJIVA.

  1. Postoje li ograničenja količine đubriva koje se primjenjuju?

Da.Opet u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom treba izbegavati preteranu i nekontrolisanu upotrebu koja može voditi ka produžetku vegetacije ,izmrzavanju, pojačanoj osetljivosti na bolesti i štetočine,visokom nivou nitrata, ispiranju i drugim problemima sa zagađenjem. Zakonom o organskoj poljoprivredi ( uključujući i regulativu evropske unije EU 2092/91) ukupna količina azota koja se može primeniti na gazdinstvu je limitirana na 170kg N/ha (azota po hektaru). Na primer prosečno 28 tona stajskog đubriva otprilike bi sadržalo 170 kilograma azota, sa prosečnih 6 kg azota po toni stajskog đubriva.

  1. Šta su oplemenjivači zemljišta?

Oplemenjivači su sredstva kao npr. kompost čijom primenom se poboljšavaju najvećim delom struktura, a manjim delom se utiče i na plodnost zemlišta. Pri tom se misli na uvećanje sadržaja azota (u zemljištu) čiji je sadržaj u oplemenjivačima mali.

  1. Šta je plodored (njegova uloga)?

Plodored predstavlja uzgajanje useva čija se izmena,smena odnosno rotacija vrši ufunkciji prostora i vremena.Osim klasičnog plodoreda ( jedan usev po 1 parceli ), međuusevi i mešovita sadnja predstavljaju takođe ključne elemente za optimiziranje međusobnog dejstva interakcije useva.

  1. Šta je to mešovita sadnja i međuusev?

Mešovita sadnja je kombinovanje više useva na istom prostoru, a međuusev je usev koji pored glavne kulture gajite u međurednom rastojanju vašeg voćnjaka, povrtnjaka…(npr. detelina, pasulj… u voćnjaku, vinogradu) Pozitivni efekti saživota više useva su različiti. Kao prvo koristi se raspoloživi prostor na najbolji mogući način imajući u vidu i korove, ne iscrpljuje se zemljište jednostrano, smanjuje se dejstvo bolesti i štetočina. Povrće,  i voće: kupus+celer+keleraba gde kupus štiti celer od rđe, a celer svojim mirisom odbija leptira kupusara. Ili crni luk i šargarepa koji jedan drugom pružaju zaštitu od mušica koje ih napadaju. Crni luk i praziluk štite jagodu od botritisa. Kukuruz i pasulj gde kukuruz predstavlja oslonac, a pasulj izvor azota.

  1. Koje su to prednosti plodoreda?

Prednosti plodoreda su:

v Smanjen rizik ekonomskih gubitaka

v Sprečavanje erozije

v Ispiranje azota

v Kontrola korova

v Prekidanje ciklusa životnog ciklusa štetočina

Dobar program plodoreda je ključ za rešavanje potencijalnih problema sa bolestima koje nastaju u zemljištu (Fusarium sp., Pythium sp.,Penicillium sp.). Plodoredom, bi trebali planirati najduži mogući period koji će proći dok opet ne pristupite gajenju iste familije useva na istom zemljištu odnosno parceli ili delu parcele. Neka sertifikaciona tela zahtevaju da taj period bude najmanje tri godine uz obavezno uključivanje leguminoza u plodored koje su namenjene snabdevanju zemljišta azotom.Mnoge rotacije-smene useva su zasnovane na onima dobro poznatim koje su korištene u prošlosti(Lampkin,1992.)

Prilikom planiranja plodoreda trebalo bi uzeti u obzir osnovne principe:

-Useve koji se plitko ukorenjavaju saditi nakon useva sa korenovim sistemom koji se duboko razvija

-Useve koji imaju veću korenovu masu nakon useva sa manjom masom korena

-Usevi osetljivi na korove sade se posle useva koji sprečavaju/suzbijaju korove da se razvijaju

-Usevi kojima azot posebno treba sade se posle useva koji fiksiraju azot i koji ostaje deponovan u zemljištu.

Jedna od korisnih informacija koju treba znati kad planirate plodored je podela povrća u tri grupe i to:

  • paprika, paradajz, kupusnjače, krastavci, praziluk,tikvice čijim se uzgajanjem zemljište iscrpljuje u znatnoj meri
  • šargarepa, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, rotkve, keleraba, spanać koji za svoj razvoj troše neke srednje koliline hranljivih materija.
  • pasulj, grašak, peršun, salate, zalinske biljke, boranija veoma neznatno iscrpljuju zemljište.

Pri planiranju trogodišnjeg plodoreda obilno se prve godine (uz strulne konsultacijenaravno) našubri stajnakom, kompostom ili glistenjakom i posadi usev iz prve grupe.Dogodine se sadi usev druge grupe i treče godine usev koji najmanje iscrpljuje zemljište.Uvek u toku jeseni se mogu posaditi žitarice (popravljaju fizičke osobine zemljišta,sprečavaju gubljenje azota..) ili neka od leguminoza (vezuju azot) kao dodatni usev

A ukoliko farmer ne uzgaja stoku?

Farme na kojima se ne uzgaja stoka, moraju se oslanjati na kombinovanje uglavnom leguminoznog zelenišnog ?ubrenja koje treba nakon košenja zastirati ili inkorporirati zaorati u zemljište pri čemu će se zeleni ostaci brzo razložiti. Tipično za prelazni period u organskoj poljoprivredi je dvogodišnje uzgajanje crvene deteline i ljulja koji se malčiraju-zastiru.

Za farme bez stočnog fonda a na lakšim i srednjim zemljištima preporuka za plodored bi mogla izgledati ovako:

I detelina

II krompir

III ozima pšenica nakon koje se sadi facelija

IV pasulj ili grašak u proleće koje ukoliko dogodine nasleđuje prolećni usev obavezno u toku jeseni gajiti zelenišno đubrenje kao međuusev.

V ozima pšenica ili šećerna repa. Pšenicu nasleđuje neki usev za zelenišno đubrenje

VI jari ječam koji se sadi sa detelinom

 Neka istraživanja su pokazala da su u sistemima u kojima se ne uzgaja stoka, sađenje crvene deteline dve godine za redom i košenje i malčiranje (zastiranje) dobra strategija koja dosta azota vraća zemljištu.

PSSS Negotin

Vladica Gavrilović

foto pixabay.com

Organska proizvodnja