Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Odgoj prasadi najvažnija faza u tovljenju svinja-ISV

Odgoj prasadi najvažnija faza u tovljenju svinja-ISV

odgoj prasadi

Odgoj prasadi najvažnija faza

Odgoj prasadi je jedna od najkriti?nih, a ekonomsko gledano I najvažnija faza u svinjarsku proizvodnju. Propusti na?injeni u ovaj period nemogu se nadoknaditi u slede?em periodu. Da bi smo dobili što ve?i broj kvalitetnih prasadi po leglu, trebamo obratiti pažnju na ishranu I negu krma?e naro?ito u drugoj polovini suprasnosti pa do ?etvrte nedelje posle prašenja. Osnovni cilj je da da dovoljno kvalitetnog mleka za prasad I da što manje smanji telesnu masu. U suprotno njeno naredno leglo ?e biti manje I slabijeg kvaliteta. Da bi smo, izbegli ve?e gubitke telesne težine I problem sa plodnosti, trebamo normirati dnevni obrok na osnovu uzdružne I produktivne potrebe. Svinji sa 12 prasadi potrebna je dnevna koli?ina hrane oko osam kilograma (osnova 1,5-2kg + 0,5-0,6kg po prasad).

Prasad u periodu od ro?enja pa do prelaska u tovilišta su najosetljivija I tada doživljavaju najve?e promene I stresove. Stresni agensi u odgoju prasadi svrstani su u nekoliko grupa:

I   grupa toplota (hladno?a), promaja, neodgovaraju?a svetlost, hladan pod, vazduh I sl.

II   grupa prenaseljenost, formiranje nove grupe, preseljavanje i sl.

III grupa veterinarske intervencije (kastriranje, aplikacija lekova, uzimanje krvi i sl.)

IV grupa nepravilna I nekvalitetna ishrana Iz ovih razloga su naro?ito prvi dani po ro?enju i posle zalu?enja veoma zna?ajni u svinjarsku proizvodnju.

Odgoj prasadi najvažnija faza u tovljenju svinja

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko perioda:

  • odgoj prasad na sisi ( 0-4 nedelje uzrasti),
  • odgoj zalu?ene prasadi(4-6,7 nedelje uzrasta), i
  • završni (7-10,11 nedelje uzrasta).

ISV  SUBOTICA

Predstarter G 511-9231 prilago?en je potrebama probavnog sistema mlade prasadi.

– Odabrana kombinacija vitamina i aktivnih materija koja pove?ava otpornost i pomaže u procesu razmene materije

– Visoko raspoloživi mineralni sastojci niskog stepena vezanja kiselina

Visok udeo esencijalnih aminokiselina u cilju optimalizacije kvaliteta proteina i smanjenja ukupne koli?ine proteina

– Specijalni proizvodi prehrambene idustrije ukusni su nosioci energije visoke svarljivosti.

Najkriti?niji period u odgoju prasadi je tokom prašenja i u prvih nekoliko dana nakon prašenja. Od ukupnog uginu?a u odgoju i tovu, ?ak 80% gubitka nastaje u ovom vremenskom period. Naj?eš?i uzroci uginu?a prasadi su: prignje?enje, gladovanje prasadi, mala telesna masa pri porodu, zarazne bolesti (proliv, upala plu?a, i sl.) i zakržljala prasad. Prasilište treba biti prostorno dobro o?iš?eno i dezinfikovano, krma?a obi?no oprasi onoliko prasadi koliko ima sisa. Po ro?enju prasad treba o?istiti naro?ito nos i usta zbog prodora vazduha do plu?a. Pup?ana vrpca se naj?eš?e sama prekine, ako nije onda je sami presecamo na 4-5 cm od stomaka uz dezinfekciju jodom. Treba im omogu?iti da što pre posisaju maj?ino mleko-kolostrum, samim tim unose prve koli?ine antitela kojim formiraju pasivni imunitet (otpornost na spoljašne uticaje), a kasnije na osnovu pasivnog grade aktivni imunitet.

Po?etkom prašenja kolostrum sadrži najviše antitela, vremenom taj broj se brzo smanjuje tako da za šest sati ima upola manje koli?ine antitela u sebi. Isto tako smanjuje se sposobnost sluzokože tankog creva novo- oprašene prasadi za usvajanje antitela iz kolostruma.

Ukoliko krma?a oprasi više prasadi od sise, višak se podme?e krma?i koja se prasila u isti dan, ali tek kad popije maj?ino mleko. Ukoliko za to nepostoji mogu?nost onda se puštaju da sisaju u dve grupe i to 7-8 puta dnevno. Po pravilu slabija se doje na prve sise jer one imaju više mleka (zbog ujedna?enja). Prvog dana života seku im se zubi (o?njaci) a može i rep.

Zbog nedostatka vitamin I gvož?a u mleku, prasad se vitaminiziraju drugog ili tre?eg dana ( fedeks,AD3E, evitaselen isl.). U prvoj nedelji se obeležavaju, a kastriranje se uglavnom vrši 2-3 nedelje nakon prašenja a može i  5-7  dana po ro?enju ukoliko testisi nemaju neku anomaliju. U boksu je neophodno postaviti pojilicu kako bi se prasad navikla da piju vodu.

Osnovna hrana u prve dve nedelje za prasad je mleko koje zadovoljava njihove potrebe u energiju i hranjive materije. Od 8 – 9 dana uzrasta daje im se predstarter u tragovima ( manja koli?ina), kako bi hrana uvek bila sveža i ?ista.

Novooprasena prasad nemaju svoju termoregulaciju, zato dodatnim zagrevanjem treba obezbediti temperaturu u prasilištu oko 32 C. Odbijanje prasadi je izuzetno stresno i ostavlja posledice. Cilj je neutralisati posledice i smanjiti stres. Prasad treba odbiti sa 28 dana starosti (25-32 dana), sa 6 i više kilograma (prosek 7-8 kg). Prasad nakon odbijanje treba još 2-3 dana koristiti predstarter. Prasad su u vreme odbijanja naviknuta da kozumiraju krmne smeše. U periodu od 4-6 nedelje uzrasta koriste starter, a u periodu od 7-11,12 nedelje grover za ishranu. Ovaj period karakteriše veoma intezivan prirast u kratkom vremenskom periodu uz mali utošak hrane po jedinici prirasta. Brzi prirast (za 50-55 dana prasad uve?aju svoju masu za 4-5 puta) iziskuje visokokvalitetne krmne smeše hranjiva biljnog i mineralnog porekla.

Odgoj prasadi može biti

  • jednofazni I
  • dvofazni.

Jednofazni odgoj prasadi je je manje raširen, celokupni odgoj se odvija u boksevima za prašenje, iz kojih se samo izvodi svinja. To je za prasad povoljnije naro?ito u zdravstveno pogledu. Me?utim zbog cene koštanja bokseva za prašenje jednofazni odgoj postaje skuplji manje prihvatljiv za širu praksu.

Dvofazni je standardniji I zastupljeniji. Prasad se po zalu?enju (posle 4 nedelja) odnose u posebne prostorije koje su podešene za grupni odgoj. Ovde se formiraju grupe sa 30-40 prasadi na osnovu veli?ine I pola, sa ciljem da te grupe budu ujedna?enije. Boksevi za odgoj mogu biti sa rešetkastom i punom podlogom. Odgoj sa prostirkom (duboka prostirka) je manje zastupljen uglavnom na gazdinstvima gde ima dosta prostirke I više radne snage. Rešetkast može biti potpun I delimi?no rešetkast. Najpovoljniji je boks sa delimi?no rešetkastim podom, gde puni deo ima podno grejanje, gde izvor toplote može biti elektri?na energija ili topla voda. Rešetkasti podovi su najrašireniji u uglavnom su od PVC materijala. Ovakvi podovi su topli, dugotrajni I lako se ?iste. Postoje još I podovi od betona, žica I sl.

Sr?an Zafirovi?