Thursday, 19 July, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Obrada zemljišta određuje dobar prinos

Obrada zemljišta određuje dobar prinos

Obrada zemljišta – Zemljište je važan vegetacioni činilac i ima presudnu ulogu u razvoju kulturne biljke, naravno u sadejstvu i skladu sa ostalim klimatskim vegetacionim činiocima: svetlost, toplota, vlaga, vazduh. Pravovremena osnovna obrada zemljišta i pravilna primena organskih i mineralnih đubriva su veoma važni činioci koji utiču na visinu i kvalitet prinosa gajenih biljaka.

Jesenje obrađivanje oranice je osnovno i glavno obrađivanje, kako za ozime useve tako i za jare, a naročito za okopavine. Treba ga obavljati što ranije u jesen, dok je vreme još toplo i dok zemljište ima dovoljno vlage. Pravilno određivanje vremena oranja značajno je zbog kvaliteta posla i potrošnje goriva. Pri umerenoj vlažnosti zemljišta plastica se lako meša i drobi u manje grudve, što olakšava kasniju površinsku obradu zemljišta. U našim agroekološkim uslovima, u poslednjih nekoliko godina često se događalo da jesenji period bude izrazito suv ili previše vlažan. To je uslovljavalo veoma otežano izvođenje osnovne obrade. Optimalno vreme za oranje može se oceniti na sledeći način: ako se malo zemlje uzme u ruku i blago stisne, pa se formira slepljena grudva, to je znak da u zemljištu ima suviše vode. U slučaju da se od zemlje posle stezanja ne može formirati grudva – zemljište je suvo. Ako se formirana grudva pusti sa metar visine i ne raspadne se pri udaru u zemlju, znak je da je zemljište spremno za obradu.

Dubina osnovne obrade zemljišta zavisi od izbora gajene kulture. Ozima i jara strna žita ne zahtevaju duboku obradu, dovoljno je orati do 20 cm dubine. Okopavine traže nešto dublju osnovnu obradu zemljišta, između 20 i 30 cm, dok lucerka i krompir zahtevaju obradu na 30-35 cm dubine. Prinosi okopavina su redovno veći ako se zemljište u jesen uzore. Glavni razlog je veće nakupljanje i čuvanje zimske vlage.

Ponekad, česte jesenje kiše mogu biti prepreka za optimalni rok izvođenja osnovne obrade zemljišta, ali je bolje obaviti oranje u jesen i kada su nešto vlažniji uslovi, nego orati kasno u zimu. Dobar kvalitet osnovne obrade zemljišta se može postići i pri većoj vlažnosti ukoliko se poveća brzina kretanja traktora, jer se pri većoj brzini poboljšava prevrtanje zemljišta, plastica se bolje drobi, a naknadna površinska obrada lakše obavlja.U takvim uslovima povećane vlažnosti zemljišta obrada će se uspešnije obaviti na onim parcelama gde je zemljište u boljem fizičkom stanju.

Pored kvalitetne i blagovremeno izvedene osnovne obrade zemljišta, vreme i način unošenja organskih i mineralnih đubriva su takođe značajni činioci svake biljne proizvodnje. Najveći i najbolji uspeh đubrenja postiže se ako se zajedno primenjuju organska i mineralna đubriva, koja se ravnomerno rasturaju po površini zemljišta pre izvo?enja osnovne obrade kako bi se obezbedilo njihovo unošenje na željenu dubinu.

Đubrenje zemljišta stajnjakom utiče na formiranje i čuvanje strukture zemljišta, čime se uspostavlja optimalni vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Povoljni odnosi u zemljištu utiču i na veću mikrobiološku aktivnost a time i na dobru ishranu biljaka. Stajnjak treba zaorati odmah po rasturanju, jer u suprotnom dolazi do velikih gubitaka u azotu, jer je azotna komponenta jako isparljiva. Mineralna đubriva (NPK) takođe treba rasturiti pre osnovne obrade zemljišta kako bi pod uticajem zimskih rezervi vlage kako u površinskom tako i u dubljim slojevima zemljišta prešli u oblike pristupačne biljkama. Nema opasnosti od gubitaka pomenutih hraniva, jer se fosfor i kalijum slabo kreću u zemljištu, odnosno vezuju se za adsorptivni kompleks zemljišta. Ravnomerna raspoređenost po celom profilu obrade omogućuje bolje usvajanje hraniva od strane korenovog sistema. Ukoliko se fosfor i kalijum unesu plitko u zemljište, biljke će u kasnijim fazama razvoja gladovati, jer će se korenov sistem razviti u površinskom sloju zemljišta gde ima dovoljno hrane, vode i toplote, pa će biljke tokom jula i avgusta meseca gladovati jer se korenov sistem nije razvio u dubinu.

Stanković Stanislava dipl.ing.

Mineralna azotna đubriva mogu biti:

–         nitratna

–         amonijačna

–         amonijačno-nitratna

–         amidna

1.Najpoznatija nitratna đubriva su:

  • čilska šalitra ( NaNO3),
  • Kalijum-nitrat ( KNO3) i
  • Krečna šalitra ( Norveška) (Ca(NO3)2).

čilska šalitra sadrži 27 % Na i 16 % N i fiziološki je alkalno đubrivo.Ovo đubrivo se primenjuje za prihranu jer je brzo dostupno biljkama.U kiselim zemljištima smanjuje kiselost.

Kalijum-nitrat sadrži 14 % N i 45 % K, fiziološki je neutralno đubrivo. Kod nas je manje u upotrebi jer sadrži dosta nepovoljan odnos N i K, jer je biljkama mnogo potrebniji N u našim uslovima od K.

Krečna šalitra sadrži 15% N i 21% Ca. Zbog sadržaja Ca dosta povoljno utiče na smanjenje kiselosti zemljišta.Treba je primenjivati po suvom vremenu. Nitratna đubriva se koriste u prihrani useva, a preporuka za njihovu primenu je sledeća: 1/3 primeniti predsetveno a preostale 2/3 u redovnoj prihrani useva.

2.Amonijačna đubriva mogu biti u tečnom i čvrstom obliku.

Tečna amonijačna đubriva sadrže jako visoke koncentracije N, od 30% do 82%. Sva su fiziološki kisela i moraju se čuvati u cisternama. Nakon rasipanja moraju se zaorati jako brzo kako ne bi ispario amonijak.

Od čvrstih amonijačnih đubriva najpoznatija su amonijum-sulfat i amonijum-hlorid.

Amonijum-sulfat sadrži 21% N i 27% S,jako je kiselo đubrivo i treba ga primenjivati na alkalnim zemljištima (slatinama).

Amonijum-hlorid sadrži 27% N i 66% Cl, jako je kiselo đubrivo. Neutrališe se krečom.

Amonijačno-nitratna đubriva su azotna đubriva koja sadrže amonijumove i nitratne jone u odnosu 1:1.

3./ Najpoznatija amonijačno-nitratna đubriva su

  • amonijačna šalitra,
  • KAN i
  • amonijum-nitrat-sulfat.

Amonijačna šalitra je fiziološki kiselo đubrivo koje sadrži 35% N. Jako se teško čuva, zapaljiva je i uglavnom se koristi za izradu kompleksnih đubriva.

KAN je fiziološki neutralno đubrivo koje sadrži 27% N. Koristi se za prihranjivanje i naročito se preporučuje za upotrebu na kiselim zemljištima sa pH ispod 5,5. Treba ga koristiti u toku vegetacije, a nikako tokom zime ili predsetveno.

Amonijum-nitrat-sulfat sadrži 26% N i 15% S. Smanjuje kiselost i treba ga koristiti na zemljištima na kojima je uočen manjak N i S, u prihrani biljaka.

  1. Amidna đubriva- najpoznatija su urea i kalcijum cijanamid.

Urea je fiziološki kiselo đubrivo koje sadrži 46% N. Preporučuje se za prihranu u dva navrata ali se mora uneti u zemljište.

Kalcijum-cijanamid je fiziološki alkalno ?ubrivo koje sadrži 22% N i 20% Ca,ali pored njih sadrži i Fe,Al i Si.

Treba reći i to da u biljkama ne postoje procesi na koje N ne utiče u većoj ili manjoj meri. N utiče na rast i razviće biljaka, na životni vek biljaka, na usvajanje pojedinih jona i na otpornost biljaka. Usled nedostatka azota samnjuje se rast biljaka, izdužuje se koren biljaka i ubrzava se starenje. Simptomi nedostatka N se prvo uoče na starijim listovima koji prvo postanu svetlo-zeleni, zatim požute i na kraju se osuše.

Treba reći i to da ni višak N nije dobar, jer se biljka izdužuje i postaje neotporna na bolesti. Dolazi do pojave hloroze i nekroze a kasnije postepeno i do sušenja biljke.

PSSS Negotin

Vladica Gavrilović

foto pixabay.com

 Obrada zemljišta