Tuesday, 23 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Niske temperature vazduha i uticaj na biljke

Niske temperature vazduha i uticaj na biljke

sneg njivaNiske temperature vazduha, pored ostalih ekoloških i pedoloških faktora, značajan je činilac u biljnoj proizvodnji koji određuje areal gajenja neke biljne vrste, brzinu i intenzitet mnogih fizioloških procesa u biljci, dinamiku rastenja i razvića i visinu i kvalitet prinosa. Svaka fenofaza ili faza organogeneze jedne biljne vrste za svoje nesmetano proticanje zahteva određene temperaturne uslove. Sadašnje temperature za sada jos ne nanose oštećenja mladim biljkama.

Niske temperature

Strna žita zimi su izložene niskim temperaturama i njihovo prezimljavanje odlikuje kardinalne temperaturne tačke:

  1. minimum,
  2. optimum i
  3. maksimum,
za svaku fazu rastenja i razvića posebno.
OPTIMALNA temperatura je ona koja u određenom vremenskom periodu omogu?uje ravnomerno rastenje i razvi?e određene biljne vrste, nesmanjenog intezinteta.
MINIMALNA I MAKSIMALNA temperatura su one vrednosti koje usporavaju i otežavaju ili ubrzavaju proticanje određenih fenofaza, a usled duže izloženosti biljaka njima i delovanja drugih nepovoljnih uslova, mogu da ubrzaju i na taj način skrate period za formiranje biljnih organa kao nosioca produktivnosti. I da potpuno zaustave rastenje i razviće i izazovu propadanje biljke.
Kada su u pitanju ozima strna žita, ovo je period u kome su posebno aktuelna pitanja otpornosti biljaka na niske temperature i sposobnosti prezimljavanja.

Niske temperature vazduha 

Otpornost na niske temperature
 
Temperature vazduha ispod minimuma za određenu fenofazu u dužem vremenskom periodu izazivaju poreme?aje u prometu materija u biljci, remete skladan odnos između procesa sinteze i, nasuprot njemu, oksidacije i hidrolize i intenziviraju nagomilavanje produkata intermedijarnog metabolizma, štetnih za biljku. Mehanizam otpornosti biljaka na niske temperature zasniva se na njihovoj sposobnosti da brzinu određenih reakcija harmonično menjaju i prilagode uslovima okoline i tako, može se reći kontrolisano, sačuvaju normalnu strukturu protoplazme i procese metabolizma.
Kod biljaka neotpornih na niske temperature izostaje kontrolisano prilagođavanje izmenjenim uslovima okoline, procesi fotosinteze, sinteze saharoze i ostali sintetički procesi slabe, a intenziviraju se oksidativni procesi i hidroliza saharoze, očvršćuju masne materije, menjaju se viskozitet i koloidne – hemijske osobine protoplazme, nagomilavaju se štetne materije ( organske kiseline i rastvorljiva jedinjenja azota ), što sve vodi pojavi spoljnih znakova propadanja (uvenuća) i smrti biljaka. Dejstvom niskih pozitivnih temperature propadanje biljaka ne nastaje, dakle usled iscrpljivanja i gladovanja biljaka, jer su ispitivanja pokazala da u biljnim organima ima još uvek dovoljno ugljenih hidrata, več od posledica narušavanja normalnog prometa materija i energije I odnosa pojedinih procesa u biljci.
U uslovima našeg podneblja, na ozimim strnim žitima, češće nastaju oštećenja od niskih negativnih temperature odnosno od mraza. Osetljivost biljaka na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera i oligosaharida u ćeliji, a uzrok oštećenja je led koji se, smrzavanjem vode, može formirati u međućelijskim prostorima iu samoj ćeliji.
Ukoliko snižavanje temperature nastupi postepeno kristali leda se uglavnom obrazuju u međućelijskim prostorima, što, izuzev ako se ne radi o većim količinama koje mehanički oštećuju protoplazmu i narušavaju strukturu ćelije, ne mora imati za posledicu trajno propadanje biljaka. Biljke su oštećene, izgledaju uvelo, ali je sačuvana sposobnost protoplazme da obnovi svoju strukturu.

Nastupanjem uslova koji obezbeđuju postepeno otapanje leda, voda se povlači iz međućelijskih prostora, ćelija je apsorbuje, a njen turgor se ponovo uspostavlja, tako da biljke mogu da nastave proces rastenja i razvića.

Pri brzom i naglom snižavanju temperatura dolazi do formiranja leda unutar ćelije, nepovratnog narušavanja strukture citoplazme i uginuća biljke. Tokom prezimljavanja ozimih strnih žita oštećenja i njihovo stradanje ne moraju uvek da budu prouzrokovani direktnim delovanjem niskih temperatura.

Biljke mogu da stradaju ukoliko duže budu pod ledenom korom, usled gušenja i gladovanja, jer se sve rezerve ugljenih hidrata troše na disanje. Pri naglom otapanju ledene kore takođe može doći do oštećenja i stradanja biljaka. U takvim uslovima se pogoršava provetravanje zemljišta, biljke počinju da dišu anaerobno, što za posledicu ima stvaranje otrovnih materija, opasnih za biljku. Sposobnost biljaka da spreče anaerobne procese I podnesu njihove toksične produkte stoji u vezi sa opštom otpornošću ozimih strnih žita na zimu.

PSS – Prokuplje      dip.ing Aleksandar Radulović

foto pixabay.com

Niske temperature vazduha