Sunday, 19 August, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Niske temperature vazduha i uticaj na biljke

Niske temperature vazduha i uticaj na biljke

sneg njivaNiske temperature vazduha, pored ostalih ekoloških i pedoloških faktora, zna?ajan je ?inilac u biljnoj proizvodnji koji odre?uje areal gajenja neke biljne vrste, brzinu i intenzitet mnogih fizioloških procesa u biljci, dinamiku rastenja i razvi?a i visinu i kvalitet prinosa. Svaka fenofaza ili faza organogeneze jedne biljne vrste za svoje nesmetano proticanje zahteva odre?ene temperaturne uslove. Sadašnje temperature za sada jos ne nanose ošte?enja mladim biljkama.

Niske temperature

Strna žita zimi su izložene niskim temperaturama i njihovo prezimljavanje odlikuje kardinalne temperaturne ta?ke:

  1. minimum,
  2. optimum i
  3. maksimum,
za svaku fazu rastenja i razvi?a posebno.
OPTIMALNA temperatura je ona koja u odre?enom vremenskom periodu omogu?uje ravnomerno rastenje i razvi?e odre?ene biljne vrste, nesmanjenog intezinteta.
MINIMALNA I MAKSIMALNA temperatura su one vrednosti koje usporavaju i otežavaju ili ubrzavaju proticanje odre?enih fenofaza, a usled duže izloženosti biljaka njima i delovanja drugih nepovoljnih uslova, mogu da ubrzaju i na taj na?in skrate period za formiranje biljnih organa kao nosioca produktivnosti. I da potpuno zaustave rastenje i razvi?e i izazovu propadanje biljke.
Kada su u pitanju ozima strna žita, ovo je period u kome su posebno aktuelna pitanja otpornosti biljaka na niske temperature i sposobnosti prezimljavanja.
Otpornost na niske temperature
 
Temperature vazduha ispod minimuma za odre?enu fenofazu u dužem vremenskom periodu izazivaju poreme?aje u prometu materija u biljci, remete skladan odnos izme?u procesa sinteze i, nasuprot njemu, oksidacije i hidrolize i intenziviraju nagomilavanje produkata intermedijarnog metabolizma, štetnih za biljku. Mehanizam otpornosti biljaka na niske temperature zasniva se na njihovoj sposobnosti da brzinu odre?enih reakcija harmoni?no menjaju i prilagode uslovima okoline i tako, može se re?i kontrolisano, sa?uvaju normalnu strukturu protoplazme i procese metabolizma.
Kod biljaka neotpornih na niske temperature izostaje kontrolisano prilago?avanje izmenjenim uslovima okoline, procesi fotosinteze, sinteze saharoze i ostali sinteti?ki procesi slabe, a intenziviraju se oksidativni procesi i hidroliza saharoze, o?vrš?uju masne materije, menjaju se viskozitet i koloidne – hemijske osobine protoplazme, nagomilavaju se štetne materije ( organske kiseline i rastvorljiva jedinjenja azota ), što sve vodi pojavi spoljnih znakova propadanja (uvenu?a) i smrti biljaka. Dejstvom niskih pozitivnih temperature propadanje biljaka ne nastaje, dakle usled iscrpljivanja i gladovanja biljaka, jer su ispitivanja pokazala da u biljnim organima ima još uvek dovoljno ugljenih hidrata, ve? od posledica narušavanja normalnog prometa materija i energije I odnosa pojedinih procesa u biljci.
U uslovima našeg podneblja, na ozimim strnim žitima, ?eš?e nastaju ošte?enja od niskih negativnih temperature odnosno od mraza. Osetljivost biljaka na mraz uslovljena je koli?inom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem še?era i oligosaharida u ?eliji, a uzrok ošte?enja je led koji se, smrzavanjem vode, može formirati u me?u?elijskim prostorima iu samoj ?eliji.
Ukoliko snižavanje temperature nastupi postepeno kristali leda se uglavnom obrazuju u me?u?elijskim prostorima, što, izuzev ako se ne radi o ve?im koli?inama koje mehani?ki ošte?uju protoplazmu i narušavaju strukturu ?elije, ne mora imati za posle – dicu trajno propadanje biljaka. Biljke su ošte?ene, izgledaju uvelo, ali je sa?uvana sposobnost proto – plazme da obnovi svoju strukturu.

Nastupanjem uslova koji obezbe?uju postepeno otapanje leda, voda se povla?i iz me?u?elijskih prostora, ?elija je apsorbuje, a njen turgor se ponovo uspostavlja, tako da biljke mogu da nastave proces rastenja i razvi?a.

Pri brzom i naglom snižavanju temperatura dolazi do formiranja leda unutar ?elije, nepovratnog narušavanja strukture citoplazme i uginu?a biljke. Tokom prezimljavanja ozimih strnih žita ošte?enja i njihovo stradanje ne moraju uvek da budu prouzrokovani direktnim delovanjem niskih temperatura.

Biljke mogu da stradaju ukoliko duže budu pod ledenom korom, usled gušenja i gladovanja, jer se sve rezerve ugljenih hidrata troše na disanje. Pri naglom otapanju ledene kore tako?e može do?i do ošte?enja i stradanja biljaka. U takvim uslovima se pogoršava provetravanje zemljišta, biljke po?inju da dišu anaerobno, što za posledicu ima stvaranje otrovnih materija, opasnih za biljku. Sposobnost biljaka da spre?e anaerobne procese I podnesu njihove toksi?ne produkte stoji u vezi sa opštom otpornoš?u ozimih strnih žita na zimu.

PSS – Prokuplje      dip.ing Aleksandar Radulovi?

foto pixabay.com