Monday, 24 April, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Mraz u vinogradu i moguće štete vinove loze

Mraz u vinogradu i moguće štete vinove loze

vinogradMraz u vinogradu – Nisu svi organi vinove loze podjednako osetljivi prema dejstvu niskih temperatura. Prema tome, neki organi mogu stradati u različitoj meri, što prvenstveno zavisi od vremena kada se mrazevi javljaju. Otpornost loze prema niskim temperaturama može se definisati na sledeći način:

  1. Osetljivost loze na mrazeve je slabija ukoliko je životna aktivnost manja i obrnuto.
  2. Osetljivost loze prema mrazevima je najveća u toku zime.
  3. U jesen posle opadanja lišća i u proleće posle kretanja vegetacije loza je veoma osetljiva i prema najslabijim mrazevima, dok zimi može da izdrži i do -30 ˚C.
  4. U našoj zemlji postoji opasnost izmrzavanja loze od poznih prolećnih, ranih jesenjih i zimskih mrazeva.

Februar – kritičan mesec

Ispitivanja su pokazala da je opasnost izmrzavanja veća ukoliko je veća kolebljivost temperature posle perioda zimskog mirovanja. U našim uslovima loza postaje naročito osetljiva na niske tempe-rature u februaru, ako posle tolijeg i sunčanog vremena nastupe hladnoće. Inače, sve sorte nisu podjednako osetljive i ne izmrzavaju podjednako na niskoj temperaturi. Sorte koje potiču iz sever-nih krajeva kao što su traminac, semion, sovinjon i rizling otpornije su prema niskim temperatu-rama, dok sorte koje potiču iz južnih ili toplijih krsajeva kao što su afu-ali, sultanina, kardinal, vranac, smederevka pokazuju manju otpornost prema niskim temperaturama.

Vinova loza je najotpornija prema mrazevima u toku zimskog mirovanja. U zavisnosti od jačine mraza i pripremljenosti čokota za zimu, mogu da izmrznu okca, lastari i višegodišnji delovi čokota.

Mraz u vinogradu i moguće štete vinove loze

Ukoliko se temperatura vazduha u toku zime spusti na – 15º do – 18º C, može da izmrzne izvestan broj okca kod sorti vinove loze koje su slabo otporne prema mrazevima i pored toga što su lastari dobro sazreli. Temperatura od – 18º do – 20º C je granica izdržljivosti okca sorti Vitis vinifera prema zimskim mrazevima. Generalno, okca raznih sorti Vitis vinifera u raznim uslovima sredine kod dobro sazrelih lastara mrznu na temperaturi od – 18º do – 24º C. Lastari izmrzavaju na tempe-raturi od – 26º C, a na temperaturi nižoj od – 26º C mogu da izmrznu i višegodišnji delovi čokota.

Inače sve sorte nisu podjednako osetljive i ne izmrzavaju podjednako na istoj temperaturi. Sorte iz severnijih krajeva (I.Rizling, R.Rizling, Sovinjon, Semijon, Merlo, K.Sovinjon, M.Hamburg idr.) otpornije su prema niskim temperaturama, dok su sorte koje potiču iz južnih i toplijih krajeva (Kardinal, Afus – Ali, Vranac, Smedrevka idr.) manje otporne.

Stepen izmrzavanja može da se utvrdi na razne načine. Najčešće se utvrđuje pravljenjem preseka pojedinih organa (okce, lastar). Izmrzlo okce je na preseku žućkastosmeđe ili crne boje, dok je neo-štećeno okce zelene boje. U zavisnosti od jačine mraza, okce može biti uništeno u potpunosti ili samo glavni pupoljak, dok suočiće mogu ostati nepovređene. Promrzli lastari su na preseku takođe žućkasto smeđe boje, a neoštećeni zelene boje.

Stepen izmrzavanja okaca može se utvrditi i metodom izazivanja vegetacije. Za ispitivanje je potre-bna osvetljena prostorija sa konstantnom temperaturom od 25 C. Lastari se režu na reznice (vioke) sa po jednim okcem i stavljaju kroz perforiranu limenu ploču ili stiropor u posudu sa vodom. Vodu treba menjati svakih sedam dana.

Neoštećena okca posle deset dana počinju da bubre i razvijaju se u lastariće, dok oštećena ne kreću. Zbog niskih temperatura koje su krajem januara i početkom februara u rasinskom okrugu dostizala i do – 24 C, postoji opasnost da je došlo do izmrzavanja okaca kod osetljivih sorti, a naročito na viso-kim uzgojnim oblicima koja su se nalazila iznad površine snežnog pokrivača. U ovom slučaju, rezi-dbu treba odložiti sve dok ne prođe opasnost od pojave jakih mrazeva. U slučaju utvrđenog izmrza-vanja, rezidbom treba ostaviti veći broj okaca po čokotu od uobičajenog.

Sanja Čokojević, dipl.ing.

PSSS Zaječar

foto:pixabay.com